Спасоје Јоксимовић (Мајданпек, 1988) завршио је мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Објавио је збирке песама „Живот, по сунцу“, „Далеко од Јоханесбурга“, „Вече у Витанији“ и Municipium S.

ПРОВИДНЕ ШАКЕ

Светлост
Па шаке постају провидне
као картица дуван папира

Стварни занос наде
Вишак добара
уз божју бригу
о нахрањености птица

Подножја се крче од плодова
Покрети користе за сакупљање висине

Чија је запремина испуњена
нечим што преко границе
не ишчезава

ОСТАТАК

Туђа нас широка хировитост грли
Смањује се отпор на живот преко oбала

И моја вера у недостатак речи
У свему где нема тебе у остатку
костију

И кад нису у oклопу пустиње
којој је посвећена мапа

ПРИРОДНЕ МЕЂЕ НА ВЕШТАЧКИМ МЕСТИМА

Мало пространство
Слика електричне трасе кроз тајгу
Стазе лосова по ободу

Задебљања што личе на велике пределе
Могућност за спас

Као све оно што није
у нашој стварности

У малим размерама,
у односу на туђу бесконачност
Ипак
Садрже
Од наших ломова учесталих

Природне међе на вештачким местима
Претече и потомке ровова

Заклон
макар у једнини

НЕПОКРЕТНЕ ДИЛЕМЕ

Ризикујемо светло
за туђе светове
на чијим смо стазама ровити

Осим ако не утеши
непромењен изглед гребена

А тешко је грлити безличност
Иако у себи нема
тишине с истим одласцима
Видик докле досеже зима других

Где наопако стоје ожиљци урушавања
Непокретне дилеме
Док Дунав тече

Нови свет
у коме се много тога није променило

Али нас има једино
у миру наших портрета

У стварности собне кише нестварних

ПЛОВНА ЗЕМЉА

Тражиш логос топлине
У посекотини усред зеленила
Ипак нови почетак лета

Сенчење између обиља
облика

И кад је ниво воде увећан
Нема плодова лова
Колико пловидбе

Између ишчекивања невремена
И навиклог хода по киши

Круне те несавршене ситнице
Тачност сата
Обликује те по својим својствима