Владимир Д. Јанковић, песник, есејиста и књижевни преводилац, рођен је у Београду 1968. године. Аутор је Стеле Поларе, која је објавила његову пету књигу песама, Света Јелена. Њој су претходиле Јанковићеве песничке збирке Песме, Дрскост, Одбрана Данајаца, Даг, као и књига есеја и кратких прича Београд за упућене. Потписао је око 300 књижевних превода, од тога преко 110 романа и неколико књига поезије, укључујући дела Џ. Р. Р. Толкина, Мишела Уелбека, Т. Корагесана Бојла, Хилари Мантел, Ијана Макјуана, Фредерика Бегбедеа, Амели Нотомб, Ен Енрајт, Лејле Слимани. Добитник је књижевно-преводилачких награда Бранко Јелић и Милош Н. Ђурић, као и Награде града Београда Деспот Стефан Лазаревић у области књижевности и преводног стваралаштва. |
ТИГРИЊА (TIGRIGNA) ОДЛАГАЊЕ СТРАХОТЕ Бакица и унук Држе се за руке Ходају улицом * * * НАДА Do you think about me? Est-ce que tu penses à moi? ብዛዕባይ ትሓስብ ዲኻ? * * * ЕРИТРЕЈА Дуго си путовала на југ Неџд прешла Села у барку Ајкуле те на грбачама пренеле Сад си у Еритреји * * * ТИХИ ПРЕКОР У целој источној Африци Нема животиње која Не личи на тебе Једино су осмех твој И глас Били људски * * * РУМЕНИ ОБРАЗИ А тад си се одједном Заруменела И личила си на воћку Или на колач Или хлеб из бајки У којима увек Вреба вештица * * * ГЛАВА У ЗЕМЉИ Шаљеш ми романтично писмо Од којег ме подилазе жмарци: Јуче сам ископала лобању Једног од првих људи Много личи на твоју главу Ту-ца-ћеш ме кад се вратим * * * ЗГРАНУТИ СЕЉАНИ И фотографију ми шаљеш Седиш с мештанима Осмејак ти је дечји Као жена си неприступачна На лицима сељана види се Згранутост Сигурно си им извела Онај трик * * * ЕУРОКРЕМ Нек’ иде живот Тако ми говоримо Ми Којима живот и не иде баш Закуцани смо Два црна Христа Један женски Један мушки Ти си увек била као еурокрем Пола зебња Пола вера А сва слатка * * * БЕРМУДЕ Црташ ми густе паучине И завесе црне као несвест И овлаш прикривена Сабласна лица А причаш колико кошта Деверика На пијаци у предграђу Асмаре И како се један продавац Саплео о главицу кокоса (Је л’ се каже главица кокоса?) И како си некој Фламанки Позајмила бермуде И она их исфлекала * * * НА ЕКВАТОРУ Кад сам већ овде Волела бих да сиђем до екватора Или да се попнем до екватора Ипак је то горе Свака од безброј екваторијалних тачака Највиша је тачка на свету Кад повучеш управну линију У односу на пречник Земље Екватор је увек виши и од Хималаја И шта је Земља Равно јаје И сферична плоча А ја бих волела на екватор да станем И преда мном пут да се отвори Најдужи од свих путева Само кад бих могла На ногама да умрем Тако си ми рекла * * * ЗОБНИЦА Коњ и кобила Згледају се над зобницом У њој глава Кенијског краљевића Јунака племенских песама Коњ се не гади Кобила рони кобиље сузе То је аперитив У крајевима где нема крокодила * * * КО ЈЕ МАЛИ Није мали свет Мали смо ми Сишла сам у Серенгети У праву си био Не само у источној Африци Него и овде Нема животиње која Не личи на мене Преображавам се Како пожелим Претворићу се у газелу И лавица ће ме заклати Све ће бити готово за пола минута Ништа не брини, љубави моја * * * КАЛАХАРИ Да би ми показали тајна изворишта воде Мајмуне сам хранила сољу Па их лукаво пратила Све до пећине у којој Светлуца језеро Знам да си и ти мајмун У кинеском хороскопу Овде у неком селу Упознала сам породицу Кинеза Жена се само осмехивала Муж се клањао Деца су стајала као безизражајне лутке А ја сам мислила Где је онај мој мајмун Да му дам соли Па да ме испуни својим Подземним течностима * * * ОКЕАН Сећам се Причао си ми Да су ти очи засузиле кад си први пут Видео океан Али ти си видео Атлантски А ја ти сад пишем из Мозамбика И у Индијски гледам Овде нема суза Људи као изранављене глисте Лижу ране из рата који Нико није заборавио Иако га се сви сећају На португалском језику А не на неком од десет својих.









