дошла си
сва у благом сијању
неоклопљена 
тешким тварима
нечујан
пепео је сипао
гареж се ширила
а преко пута стола
навек твој осмех
нетрулежан
у лепету голубова
ни смрт га 
ето 
није могла
избрисати из света
(осуђеног
на труљење).

****

на дунав духови 
слазе.

гроцка. у понор тону
неба и реке.
излазећи из кола
венац раскошни
твоја сенка прима.
миришу воћке из дворишта
и у погледу се гасе
остаци жара 
и рима.

у гроцкој крсте се стазе -
у тебе ја 
у ноћ дан се
претвара.

на дунав духови 
слазе.

****

гледам 
крећу се
у даљ
цесте и траве
а твоје око 
стоји
сидро у ветру -
испраћа векове.

****

Синоћ касно затекох 
мачка
склупчаног у твојим 
јастуцима.
Исто ко када би ти се привио уз образ
сада је - милујућ ваздух 
и празнину -
дисао у твом сну.


***

ОДЕСА

векови потопљени
у варикину.
и пушкин. 
и одеса.
и душе хусара 
плове 
у нигдину.
 у лејама
пастернак
(ослушкује небеса).

***

Лабуд у блату.
Тајне су путање воде.
Њен продор кроз твари и ткива 
као по смрти
у оно Вечно се
прелива.
У неверици
појмим -
распадају се ствари
(у зидовима
шуме
 неимари).