Три дана  

Дошла је по њу кроз прозор старачког дома 
Који је изгледао баш добро рекли су 
Као одличан хотел 
И она је рекла да јој се свиђа 
Рекли су 
Премда је тешко говорила после можданог удара 
Лакшег 
Рекли су 
 
Смрт блага уђе јој као благослов кроз отшкринут прозор 
Она се насмејала левом страном уста 
Најзад 
Рекла је 

Тешка беше другима а још више самој себи 
Преживе два рата и две смрти синова јединих 
Сушила се у себи као отпали орах 
Чула је органе у себи како звекећу као у празној кутији  

Превише је причала заиста 
Лагала је бесрамно о стању ствари 
И како је све другачије и лепше  
Баш онако како би требало да буде 
А не како је живот наместио 
Живот издајица 
Живот скот 

Вређала је и бивала све злобнија 
Отворено јер срам је напусти кад и синови 
И даље је хтела да води ствари 
Управља животима ближњих 
Где је правда 
Рекла је 
Што су твоја деца жива а моја не 
Рекла је 

Муж је није више чуо или није хтео да је чује 
А она је причала и причала и бес се преливао као прљава вода из кофе кад се излије 
Своју прљавштину метлом у двориште је чистила 
Чистила је помно и сећања 
На имање баш велико на две куће и на важност у друштву 
У ком је увек неку оштру примедбу имала 
Била је доста важна преко мужа и преко синова 
Тад 
Раније 

Раније рекла је не разводи се 
Треба све имање у породици да остане 
А после 
Она мисли само на себе и 
Мени је жао њених родитеља 

А још раније ти си моја лутка лепа 
И водила ју је поносно у шетњу са собом 
Јер није жељену ћерку добила 

А још још раније 
Била је лепа и шик на црно-белој слици испред Партизановог стадиона 
Радила је у радњи у Кнез Михајловој 
Није се пуно смејала и имала је наочари за сунце из иностранства 
Узимала је сестри нове ципеле да их носи пре ње 
Оставила је дечка који ју је волео 
Нестала је без речи и добро се удала  

А још још још раније 
Плакала је само кад је не виде 
Они што су је из ратног дечјег дома извели 
Преживећу победићу рекла је 
Живот је скот али ја ћу бити још већи 
Нема везе што се тату у логор одвели а у Немачку мајку  

Најзад рекла је дом је добар 
Или није рекла ко би га знао 
Али био је то дом као хотел 
И остала је у том добром дому 
Три дана само као у хотелу 
И само ју је смрт тамо посетила 

Подмлади се тада и пролепша 
Најзад могу да се опустим помисли 
Најзад могу да поживим како треба 
Ех лутко моја лепа 



Три ливаде 

Топла зима са гле мало растопљеног плавог изнад крова преко пута 
Уместо очекиваног снега 

А црни голуб слетео 
На зарђалу кутију за клима уређај 
Под мојим београдском прозором 

Како смо се смејали тада брате мој 
На мотору возећи се између кукурузних поља 
Као да летимо са ластама изнад њих 

И како смо pjevali Tri livade брате мој 
И играли на сеоским забавама као луди брате 
Далеко одавде сад преко границе брате 

Да ли је број преосталих дана већ био уписан брате 
Да ли смо га могли протумачити брате 
Из лета птице из талога кафе из облика шумских gljiva  

На слици смо заједно брате још увек млади 
Ти мало озбиљан седиш ја иза наслоњена на твоја рамена 
Мук се већ тада из свих углова улива у тебе брате 

Зашто се родисмо баш овде брате 
Где лепоту псовком ракијом и метком каљају брате 
А ја црна не бејах ти од помоћи брате 

Црни голуб под мојим београдским прозором брате 
Порука од тебе знам skuhala sam crnu kavu за нас брате 
Ја сам добро ти не брини брате 

Посетићу три ливаде брате 
Где ми ти сад звиждучући одмараш тако весео брате 
Између поља кукуруза сачекај ме брате 


Каменом у главу 

Направио је клопку врло једноставну 
Пљоснат камен 
Гранчица 
Зрневље 
У парку у Граду 
Прице су овде другачије 
Прозреће намеру 
Зашто баш то зрневље 
Зрело 
Смејемо се одлазимо 

Дан 
И ноћ 
Трава тако живахна у пролеће 
Блескаст цвркут 
Понеки облачић 
Дан из сликовнице 
Пао камен 
Мало хладно перјано 
Притиснуто 
Кљун 
Кљунчић 
Ветар цепа листове из сликовнице 
Зашто зашто 
Ништа више није исто 
Не прави се да није важно 
Јер ћу те каменом у главу 


Скице из постојбине: Преко 

Небо безобзирно светло више бело 
Небо неодређено расплињено погрешно 
Зрикавци без престанка 
Ветар мислим са Запада 
Копрена сакрива суштину 
Пијем чај од коморача поподне дугачко 
Чекам шест да сиђем мало да отпливам 
Преко је постојбина 
Далеко јој лепа кућа 
Посута минама 

Ту су антички родитељи жалили за дететом 
Изгубљеним већ са осам година десет месеци и седамнаест дана 
О Богови смилујте му се 
Узмите га за руку и поведите 
Изнад ове слане воде 
Зрикавци су стали почео је смирај 
Оштрицу врућине однео је ветар на Извор 

Преко је преко 
Трајект између и лукави таксиста 
Што дупло наплаћује 
Зашто је небо тако погрешно 
Зелено растиње га голица 
А оно ништа 
Равнодушно и удаљено 
Као жена оног нашег познаника 
Тако учтива и хладна 
За коју смо рекли мало је чудна зар не