Tag: Боривој Везмар

дошла си
сва у благом сијању
неоклопљена 
тешким тварима
нечујан
пепео је сипао
гареж се ширила
а преко пута стола
навек твој осмех
нетрулежан
у лепету голубова
ни смрт га 
ето 
није могла
избрисати из света
(осуђеног
на труљење).

****

на дунав духови 
слазе.

гроцка. у понор тону
неба и реке.
излазећи из кола
венац раскошни
твоја сенка прима.
миришу воћке из дворишта
и у погледу се гасе
остаци жара 
и рима.

у гроцкој крсте се стазе -
у тебе ја 
у ноћ дан се
претвара.

на дунав духови 
слазе.

****

гледам 
крећу се
у даљ
цесте и траве
а твоје око 
стоји
сидро у ветру -
испраћа векове.

****

Синоћ касно затекох 
мачка
склупчаног у твојим 
јастуцима.
Исто ко када би ти се привио уз образ
сада је - милујућ ваздух 
и празнину -
дисао у твом сну.


***

ОДЕСА

векови потопљени
у варикину.
и пушкин. 
и одеса.
и душе хусара 
плове 
у нигдину.
 у лејама
пастернак
(ослушкује небеса).

***

Лабуд у блату.
Тајне су путање воде.
Њен продор кроз твари и ткива 
као по смрти
у оно Вечно се
прелива.
У неверици
појмим -
распадају се ствари
(у зидовима
шуме
 неимари).

STAR SAM

Star sam i nemoćan isceđen iznuren
potrošen 
umreću nema mi života
ružan ružniji nego ikada
neugledan isisan izgustiran
izmrcvaren izglodan
starac na umoru
neću još dugo
umreću.

Jao meni!

Moja se duša ne raduje suncu
neću još dugo
bela sveta gledati

umreću uskoro
nema mi života.

Jadan ja!

Star i gadan
ni tuge u meni nema
sparušen isušen
neću još dugo.

Žalosno je i pretužno
koliko sam nemoćan -
umreću.

Nemam ni suza
davno prežaljen
neću još dugo.

Umreću napušten star i sam
u šupku vaseljene

star i sam
ubogi starkelja.

Jao meni.
Jadan ja.

***********

UMIŠLJENOM GENIJU

ne brini ne boj se
odavno nije neophodno
da budeš upamćen
ni da se tobom bave
nepostojeći naraštaji

ne moraš da se upinješ
da trguješ da merkaš
da podilaziš
kretenima

mrtve su čitanke
ko prerađeni leševi

već sve je opevano
(opevano i prepevano)
na svaki mogući način
za svaku moguću priliku
(zamislivu i nezamislivu)

vreme nam ističe
zavrću se ventili 
to što osta u cevima
prokapaće u slivnik

ritmično
kap po kap
odzvanja u praznini
(kao i tvoji stihovi).

*********

NE TREBA

Rekoh Nadeždi, čemu skrivati:
ne treba niko ništa objavljivati -

treba krasti i lagati
sa dušama mrtvih se dopisivati

rakiju do zore pijuckati
kupus u kacu slagati

(sa dušama mrtvih se kuckati).

***********

BESKONAČNO

Konačno sam se oslobodio tela
mada ga još uvek ne umem odbaciti.
Ono sad sve svoje potrebe obavlja samo
iako me povlači za sobom poput senke
po hodnicima, nužnicima, podrumima,
po napuštenim skladištima, po ulicama,
međ ljudima i životinjama,
posvuda.

Baca me na sve strane kao da sam
teniska loptica, ne mogu da mu se
oduprem, da ga zaustavim,
ne mogu da se odvojim,

ali sad na njega gledam
kao na tuđe dete što mi raste
tu pred očima koje mi već
ne pripadaju istinski.

Ono i dalje vrši svoje radnje
i čini se da je 

nepropadljivo.

Da, jedino je telo večno. To živo telo.
Duša je ionako smrtna. Duša se raspada
kao staklena čaša bačena 
na dno bunara,

razbija se uz prasak
čiji odjek zatim još dugo
telom odzvanja.

(a kao da nema
ni duše, niti tela -
jedino još smo ovde 
neznani mi 
u sobi od zraka koja se uvis 
diže i rastvara u svetlosti).

*********

DAVEŽ

Nisam ni dobrica, nisam ni zlica,
Nisam ni najlepši, a ni najgadniji,
Nisam ni svetac, ni ubica -

Ali sam dosadan,
Najjdosadniji!

Jedan je cvrkut, drugi je pisak,
Jedan je šapat, drugi je vrisak,
Jedan je mjauk, drugi je lavež,
A ja sam, prosto - naprosto,

Davež.

*********

BLISTANJA I NEDOSTAJANJA

Ovaj Svet je prepun dobrih ljudi
i sirotih žena.

Deci i psima u očima se jate
anđeli.

Časovi blistanja smenjuju se sa časovima nedostajanja.

Zlo je izvan 

Sveta.

Vatre u njemu nas potiru.

*********


NEKOG KAO NIKOG

dobro je čuvati
nekog
kao nikog

i kada uminu nežnosti
prestanu pomame

nekog 
kao nikog

i kada zgasnu svetlosti
raziđu se tame

nekog 
kao nikog.

*********

LEPŠI SAM

Kao što vidite, lepši sam i od samog Mitra Mirića.
Pišem bolje od Pištala, Gatalice i Bajca
skupa.( a uzgred, i bolje izgledam od njih).
Jači sam pesnik od Nikole Živanovića i od Boška Suvajdžića zajedno.
Ma šta od Nikole i od Boška -
bolji sam i od samog Tanasija Mladenovića!

Neodoljivi sam ljubavnik i nenadmašan pustolov.
Vikendom katkad siđem do Starog Slankamena,
na šarana i bermet.
Sem toga, volim da svrnem do Titela, pod les.
Radim, zapravo pijem u biblioteci.
Mogu da sednem u stolicu Pavla Popovića
kad god mi se prohte
i da tako ostanem da sedim - do jutra,
i mogu da ližem jezikom posvete iz devetnaestog veka, sve sa datumima.

Sem toga, prelep sam
i prepošten.

O sebi mislim
sve naj naj
a o drugima
uglavnom loše,
ili me se ne tiču.

PLIŠ 

Bežeći, sklanjah  se u drugu odaju, pa zatim iz druge u treću, kroz otvor pri dnu.  Onde sam mogao da čujem samo uzdahe i podrhtavanja odnekud iz ćoškova. Nije bilo ni prozora, ni vrata. Nije bilo niti opipljivih zidova. Prolaz što vođaše u treću odaju prolazio je kroz vodu i tišinu. 
- od čega bežiš, starče? - upita zečica crvenih zenica.
- od starca koji je potrošio sve svoje uspomene
i koji je izgubio svaku nadu.

-  To je dobro - reče zečica,
- čak odlično! Čega još se plašiš,
kad znaš da sve je od pliša?-

- Plašim se živeti,
nadalje,
do u beskraj živeti ovako beskrvno i bez 
doživljaja,
u ovom plišanom carstvu.

- Ha! Baš čudno!
Ti si jedina plišana figura koju sretoh,
a da se plaši onoga što ne postoji!
kaza zečica i odmahnu šapom 
umočemom u želatin.

- Ako ne postoji, kao što kažeš, kako sam onda stvaran, i otkuda mi snovi? 
zapita starac.

- To što sanjaš i nisu snovi - odgovori Riđooka. Već obojene krpice, restlovi iz fabrike. -

- Fabrike??? -

- Da, fabrike, sa dna onoga što ti pojmiš
kao vreme, zgodan čas, pogodan trenutak,
zamajac u prostoru, žeđ da se utisne trag! -

To reče, a potom se izmaknu iz percepcije, baš poput nekog anđela ili krilatog psa.

Dvorište je i dalje ostalo nepomično.
Ni daška.
Oblak nepomičan beo i penušav.
Ruže, kadife, staze - sve redom, nepomično.
Povetarac - nepomičan, 
kao iz suprotnog sveta, prolazio je kroz tela biljaka i kroz pliš,
 ne zanjihavši ništa.