| Borivoj Vezmar, rođen 1971. godine u Pakracu. Objavio je četiri zbirke pesama. Pesme i zapisi su mu objavljivani u periodici. Živi u Beogradu. Radi u biblioteci. |
STRELCI IZ SNA Stvaram samom sebi svoju javnost, nekakva stvorenja od krvi i zraka baš poput vas i mene. Imaju svoje poglede, polegle strelce u njima, svoju posebnu nežnost šapa ako uvuku kandže, svoje snove u kojima vas sanjaju kao da ste stvarni. Njima govorim stihove, na mestu koje će već jednom zauvek svak napustiti. HIDŽAMA Čuh za reč hidžama, meni nepoznatu, i da se njome čisti zatrovana krv, koža, creva, niske primisli, zlodusi sa dna zadnjih namera, ali isto tako i smrt, ništavilo, njine senke, čak i dah, i da to može potrajati, to lečenje, kroz čitav jedan život, proževši njegovu larvu, gusenicu, leptira, sve dokle ne istrune, i prosuvši se u reku, ili tek u kišni kanal, oslobodi u beskraj.
RASPRAVA O DUŠI Prijateljica mi ispriča moru koju dožive u ranu zoru. Na vetru škripa prozora, vrata probudila je u četri sata. Osetila je u tom mraku da joj je duša u stomaku. - Stomaku, veliš? Otkud tamo? Želudac vari mrtve tvari! Nije li duši u telu kuća, u disanju, u krošnji pluća? - - Ma to su zablude, u dahu nije! Po mudrostima stare Indije u stomaku je,i dok prati varenje hrane, ona pati, i slično telu kad se porađa kroz patnju duša se oslobođa.- - Mudro zboriš pametna ženo no nek mi bude oprošteno - možda je ipak, naspram dogme duša u dijafragmi, bogme, a ja u zabludi držim do toga da ona luta u snu boga. DADIJA Sedim u kolima na parkingu Medik Grupe i čekam. Na mesendžer pristižu poruke. - Gde si druže stari? Kako si? Šta ima? - Vidim - kroz maglu od dima cigarete, profilnu sliku. Dadija Brčaninović iz Banovića! Dadija!? O, kud li tolike godine prolete? Dadija, momak delija, ko od šale zapevao bi na svaku notu - jedini međ nama koji se raduje životu! JNA. Kasarna. Rutina. Večite tugovanke zbog devojaka i majki - uskoro će, nismo to tad znali, sav naš svet da se zapali. - Šta ima kod tebe, Dadija? - Radim u rudniku, inače je fino, živim sa gospođom i sinom. - Dakle, skoro ko kadija?- -Dva puta sam se ženio, bio u Švici, imam svoj stan i tako dalje, drago mi je da si mi se javio. - Dadija, nikad te ne bih zaboravio.
DOVIĐENjA, DRAGI PRIJATELjU – Može li kod vas da se kupi „Sistematika i filogenija viših biljaka”? (autori su Tatić i Blečić), i može li odmah, a ako ne, kada? – O, kako da ne može! Može istog trena, takoreć – odmah sada! Na usluzi smo i ja i žena. – Hvala! Javljam se za četvrt sata – još sam na obodu grada! – Mi smo u podrumu, u Dositejevoj: zelena zgrada (ona od četiri sprata!) – Mislite, čuvena Kula od karata? – Hahaha, da! Na interfonu – stan broj dva! Neko će već da vam otvori vrata – supruga, ili ja! – Odlično! Vi ili ona, ništa ne menja! – E pa onda – DOVIĐENjA, DRAGI PRIJATELjU, doviđenja!
PULS Ti si moj puls sat moga tela sa zupčanicima utkanim napola u meso napola u san svakim udarom svakim novim odjekom spajamo se i odvajamo (udari sve su jači a odjeci sve duži) VARENJE PLASTIKE Kad se malo bolje zagledam u ovu peglu sa koje se puši rastopljena plastika, vidim kako čini isto ono što i stroj nebeski sa našim telima čini: sa jedne strane, na izbočinu valjka parče cevi se nasadi, dok se drugo parče na suprotnom valjku u finu rupu umetne, a zatim obe strane se pritisnu i zadrže u stisku sve dokle ne krene dim- odmah potom trzajima žustrim delovi se istrgnu iz svojih još usijanih ležišta i jedno se u drugo nabije. (hlađenjem zauvek ostaćemo u istom telu sliveni).
JUTARNJI PRIZORI Verujem ti isto kao što verujem da ovaj jutarnji zvuk dolazi od oblaka po kom se prelamaju vetar i svetlost dok se u njega utiskuje kao u obraz božiji stopalo deteta. I ne verujem ti jednako kao što ne verujem da je ova senka ispod lišća što u lokvi od ulja pluta kišnim kanalom slika neba koje se spustilo u tvoje oko. Zato verujem da si i u jutarnjem zvuku i u oblaku po kom se prelamaju vetar i svetlost i u lokvi od ulja koja pluta kišnim kanalom zato verujem da si i nebu samom u oku jednako koliko i ne verujem da si ma gde. STELA Kao dete kad izlazi golo iz šuštavog penušanja i ti izlaziš, Stela sa vetrom u oku na vrtešci sa tebe kaplje osinji med Tebi samoj niko ne treba. Znam nedokučivi gleda nas i celiva. NIČIJI OTAC Nestajem iz svega - kao pepeo ispod snega. Da, bio sam tu. U najgorem slučaju upamćen manje po dobru, ponajviše po zlu. Ničiji otac nisam bio - nikoga nisam dva puta rodio, ni ubio, u snu.
