ТРИ ЛИВАДЕ (МИРА ШУША)

Мира Шуша живи између Београда и Базела у Швајцарској. Образована је као доктор природних наука, бавила се науком и образовањем о новим лековима, а гостујући је професор Медицинског факултета у Београду. Писала је за Студент, Видике, Данас и Вечерње новости. Објавила је збирку поезије (Мој Адам, Граматик, 2021), коју је представила у Београду крајем марта ове године у Библиотеци града Београда, а пише и прозу. У јануару смо објавили пар Мириних песама, а сада објављујемо њене нове песме, као и неколико из збирке, а које се баве темом личних малих и великих трагедија на овим просторима које посећују ратови и распад државе у којој је и она рођена и одрасла.

Три дана  

Дошла је по њу кроз прозор старачког дома 
Који је изгледао баш добро рекли су 
Као одличан хотел 
И она је рекла да јој се свиђа 
Рекли су 
Премда је тешко говорила после можданог удара 
Лакшег 
Рекли су 
 
Смрт блага уђе јој као благослов кроз отшкринут прозор 
Она се насмејала левом страном уста 
Најзад 
Рекла је 

Тешка беше другима а још више самој себи 
Преживе два рата и две смрти синова јединих 
Сушила се у себи као отпали орах 
Чула је органе у себи како звекећу као у празној кутији  

Превише је причала заиста 
Лагала је бесрамно о стању ствари 
И како је све другачије и лепше  
Баш онако како би требало да буде 
А не како је живот наместио 
Живот издајица 
Живот скот 

Вређала је и бивала све злобнија 
Отворено јер срам је напусти кад и синови 
И даље је хтела да води ствари 
Управља животима ближњих 
Где је правда 
Рекла је 
Што су твоја деца жива а моја не 
Рекла је 

Муж је није више чуо или није хтео да је чује 
А она је причала и причала и бес се преливао као прљава вода из кофе кад се излије 
Своју прљавштину метлом у двориште је чистила 
Чистила је помно и сећања 
На имање баш велико на две куће и на важност у друштву 
У ком је увек неку оштру примедбу имала 
Била је доста важна преко мужа и преко синова 
Тад 
Раније 

Раније рекла је не разводи се 
Треба све имање у породици да остане 
А после 
Она мисли само на себе и 
Мени је жао њених родитеља 

А још раније ти си моја лутка лепа 
И водила ју је поносно у шетњу са собом 
Јер није жељену ћерку добила 

А још још раније 
Била је лепа и шик на црно-белој слици испред Партизановог стадиона 
Радила је у радњи у Кнез Михајловој 
Није се пуно смејала и имала је наочари за сунце из иностранства 
Узимала је сестри нове ципеле да их носи пре ње 
Оставила је дечка који ју је волео 
Нестала је без речи и добро се удала  

А још још још раније 
Плакала је само кад је не виде 
Они што су је из ратног дечјег дома извели 
Преживећу победићу рекла је 
Живот је скот али ја ћу бити још већи 
Нема везе што се тату у логор одвели а у Немачку мајку  

Најзад рекла је дом је добар 
Или није рекла ко би га знао 
Али био је то дом као хотел 
И остала је у том добром дому 
Три дана само као у хотелу 
И само ју је смрт тамо посетила 

Подмлади се тада и пролепша 
Најзад могу да се опустим помисли 
Најзад могу да поживим како треба 
Ех лутко моја лепа 



Три ливаде 

Топла зима са гле мало растопљеног плавог изнад крова преко пута 
Уместо очекиваног снега 

А црни голуб слетео 
На зарђалу кутију за клима уређај 
Под мојим београдском прозором 

Како смо се смејали тада брате мој 
На мотору возећи се између кукурузних поља 
Као да летимо са ластама изнад њих 

И како смо pjevali Tri livade брате мој 
И играли на сеоским забавама као луди брате 
Далеко одавде сад преко границе брате 

Да ли је број преосталих дана већ био уписан брате 
Да ли смо га могли протумачити брате 
Из лета птице из талога кафе из облика шумских gljiva  

На слици смо заједно брате још увек млади 
Ти мало озбиљан седиш ја иза наслоњена на твоја рамена 
Мук се већ тада из свих углова улива у тебе брате 

Зашто се родисмо баш овде брате 
Где лепоту псовком ракијом и метком каљају брате 
А ја црна не бејах ти од помоћи брате 

Црни голуб под мојим београдским прозором брате 
Порука од тебе знам skuhala sam crnu kavu за нас брате 
Ја сам добро ти не брини брате 

Посетићу три ливаде брате 
Где ми ти сад звиждучући одмараш тако весео брате 
Између поља кукуруза сачекај ме брате 


Каменом у главу 

Направио је клопку врло једноставну 
Пљоснат камен 
Гранчица 
Зрневље 
У парку у Граду 
Прице су овде другачије 
Прозреће намеру 
Зашто баш то зрневље 
Зрело 
Смејемо се одлазимо 

Дан 
И ноћ 
Трава тако живахна у пролеће 
Блескаст цвркут 
Понеки облачић 
Дан из сликовнице 
Пао камен 
Мало хладно перјано 
Притиснуто 
Кљун 
Кљунчић 
Ветар цепа листове из сликовнице 
Зашто зашто 
Ништа више није исто 
Не прави се да није важно 
Јер ћу те каменом у главу 


Скице из постојбине: Преко 

Небо безобзирно светло више бело 
Небо неодређено расплињено погрешно 
Зрикавци без престанка 
Ветар мислим са Запада 
Копрена сакрива суштину 
Пијем чај од коморача поподне дугачко 
Чекам шест да сиђем мало да отпливам 
Преко је постојбина 
Далеко јој лепа кућа 
Посута минама 

Ту су антички родитељи жалили за дететом 
Изгубљеним већ са осам година десет месеци и седамнаест дана 
О Богови смилујте му се 
Узмите га за руку и поведите 
Изнад ове слане воде 
Зрикавци су стали почео је смирај 
Оштрицу врућине однео је ветар на Извор 

Преко је преко 
Трајект између и лукави таксиста 
Што дупло наплаћује 
Зашто је небо тако погрешно 
Зелено растиње га голица 
А оно ништа 
Равнодушно и удаљено 
Као жена оног нашег познаника 
Тако учтива и хладна 
За коју смо рекли мало је чудна зар не  







 

Мира Шуша

MOJ ADAME (MIRA ŠUŠA)

Mira Šuša već dugo živi između Beograda i Bazela u Švajcarskoj. Po obrazovanju je doktor prirodnih nauka (biohemije), a po profesiji naučnik i stručnjak za obrazovanje o novim lekovima i gostujući profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Pisala je za Student, Vidike i Danas, Večernje novosti. U pripremi je njena prva zbirka poezije (Moj Adam, izdavač: Граматик, 2021, Danilo Jokanović). Mira Šuša piše i prozu.
BELA TREŠNJA  

Dok ležah na obali 
Noću 
Gledam uvis u mrak  
Talasi me milovaše     
Opraše izglačaše  
Dok ležah     

Dok krvarih na obali tika-tak tika-tak 
Televizor je menjao slike bez tona   
Sneg na rumenim talasima         
Pod kupolom tako tako staklenom   
Dok krvarih 

Isključi televizor i pođi na spavanje  
U bašti bela trešnja ostariće preko noći 
Na obali 

SVATOVI U PODNE  

Iza neprobojnog stakla Ostrvo 
Na njemu stari Grad 
U njemu kameni Trg 
Usijan na suncu 

Na Trgu svatovi  
Ne 
uju se 
Iznad Trga beli golubovi u spiralnom letu 
Sleću na Trg 
Pred mladu bez lika 

Veo leprša na vetru bez šuma 
U filmu bez zvuka 
Samo svetlost je jaka 
Trg nemo ječi u njoj 

Dok crkveno zvono izmišlja podne 

АКСИОНЕСТИ*  

Понављах не схватајући 
Аксионести аксионести 
Хтедох на колена да паднем 
Аксионести аксионести 
Да глас из кавеза пустим 
Аксионести аксионести 
Да ми израсту крила 
Аксионести аксионести 
Да трешњин цвет прогутам  
Аксионести аксионести 
Да девојчицу родим  
Аксионести аксионести 
Да у подземљу срну загрлим  
Аксионести аксионести  
Да гола на ливаду истрчим 
Аксионести аксионести 
Да као пустињак живим  
Аксионести аксионести 
Да горко корење жваћем 
Аксионести аксионести 
Да иконе живопишем 
Аксионести аксионести 
Да се свете воде напијем    
Аксионести аксионести 
Да четири свеће упалим 
Аксионести аксионести 
Да ме земља прими 
Аксионести аксионести 
Да се у темељ уградим** 
Аксионести аксионести 
Да из мене расту жуте лале 
Аксионести аксионести 
Да измислим благост јутра 
Аксионести аксионести 
Да поток кроз мене протече 
Аксионести аксионести 
Да будем и река и ушће 
Аксионести аксионести 
И море и облак и киша и кап 
И кап 
Која на сунцу нестаје  

МОЈ АДАМ  

Знаш 
Из руку израшће ми трава младозелена 
Бићу земља црна топломекана 
Коса ће ми бити подземна 
Уста жуборна 

Пази 
Препознати ме нећеш   
По срцу мом копаћеш    
Мине под пазух постављаћеш  
Од непријатеља побећи ћеш   

Само 
Кад рат ти прође 
Ко ли ће ти рећи 
Где је твоја драга 
Мој Адаме 

AMOR FATI*  

Voleti voleti voleti Sudbinu 
Od Suđenica dosuđenu 
Noći treće po rođenju 
Voleti je bezuslovno dečje 
I ne samo dečje 
Nego je i znati i poznati i prepoznati i saznati
Bez vela na očima 
Bez oštećenja sluha 
Zdravim jezikom 
Osetljivim nosom 
Najnežnijm dodirom je spoznati 
Jasno najoštrije do poslednjeg piksela 
Do atoma elektrona fermiona do bozona 
Baš do bozona Higzovog** 
Božanske čestice 
Koja nas vodi na Veliki Početak 
Do Velike Majke Vasione i do Oca Boga 
Pa Velika Želja svet je začela zar ne 
Ko bi drugi 
Drago dete   
Siroče 
U 
Nama 

*Amor fati je na latinskom ljubav prema sopstvenoj sudbini, ma kakva bila, a smatra se da koncept potiče od stoičara, filozofske škole antičke Grčke, od Epikteta i Marka Aurelija, a u moderno vreme slična ideja nađena je kod Nemca Ničea (Nietzsche) i kod Francuza Kamija (Camus). 

** Higzov bozon (Higgs boson) je elementarna čestica, manifestacija Higzovog polja, poput pojave talasa na površini mora. Fizičari smatraju da Higzovo polje prožima celu vasionu, te da je bilo jednako nuli u vreme nastanka vasione, tzv. Velkog praska, a zatim da je raslo sa hlađenjem vasione. Postojanje Higzovog bozona je potvrđeno 2012. godine eksperimentima u CERN institutu, blizu Ženeve u Švajcarskoj. 

PSALMI NA ARAMEJSKOM* 

Sve se rađa na istoku   
Vjeruju 
Ili ne   
Tamo beše Raj 
Eh  
A još pre Raja 
Vavilon Ur i Niniva  

Ističe   
Na ostrvu    
Što o svetloj niti sa nestale zvezde visi 
A zvezdin sjaj putuje posle njene smrti   

Zvezda 
Kako ti je ime   
Pogađam   
U levoj ili desnoj ruci   
Atome sve ti vra
am  
I Popine** krpice  

Nit 
Pipam  
Konrad*** moreplovac nit u amanet nam ostavi  
Dugačka sve do tamnog srca vodi 
Tamo 
Psalmi pevani na aramejskom     

* Uz čitanje u sebi slušati Oca Serafima, Psalm 53
** Vasko Popa
*** Džozef Konrad (Joseph Conrad) je poljski Britanac rođen u ruskoj carevini i plodni pisac mnogih romana, među kojima je i Srce tame, koji je poslužio kao osnova za scenario i film Apokalipsa sada (Apocalypse now) američkog režisera italijanskog porekla Kopole (F.F. Coppola). Sinbad moreplovac je lik iz čudesne srednjevekovne zbirke priča sa Srednjeg Istoka, pisane na arapskom, Hiljadu i jedna noć. 


Mira Šuša