ПОЈАМ ДОСТУПНЕ ГРЕШНОСТИ. ЂИНА ЛОЛОБРИЂИДА

Део чланка: Тешко је бити Лолобриђида, Илустрована политика, 2.11.1965.


Луиђа Лолобриђида је рођена 3. јула 1927. у месту Субијако. За Америку је то мало преправљено: боље је да буде 4. јула, на дан америчке независности, и годину дана касније – 1928.

(Извор: wikipedia)

Њени родитељи били су поштени људи. Отац је имао столарску радионицу, која је за време једног бомбардовања потпуно уништена. Породица је избегла у Рим. Имали су четири ћерке, од којих је Луиђа била друга по реду. Прво су је звали Луиђина, а после Ђина.

По завршетку рата отац је био без посла. Осамнаестогодишња Ђина изгледала је веома привлачно. Бавила се помало црном берзом – трговала је америчким цигаретама. Била је талентована: цртала је карикатуре војника и официра. Зарађивала је новац и певањем.

Најзад је била у стању да се упише на уметничку академију. С једном пријатељицом често је ишла у фудбалски клуб “Лацио”; спортисте је одувек волела. Пријатељица је имала удварача који је радио у филмском граду. Он је Ђини нашао улогу статисткиње-робиње. Била је добра робиња, па су је позвали поново. Убрзо је постала и фото-модел.

Наравно, учествовала је и на конкурсима лепоте. Била је друга на конкурсу “мис Рима 1947”, а трећа на конкурсу за “мис Италије”. После тога су филмски продуценти почели да јој дају мало веће улоге.

Удала се јануара 1949. године за лакара Милка Шкофича. Убрзо после тога једна њена фотографија дошла је до руку Хауарда Хјуза (…)

(Извор: wikipedia)

Хјуз је младој Италијанки изнео своје планове. Он ће створити од ње највећу филмску звезду света. То није било празно обећање; зар није од непознате Џејн Расел направио национални симбол. Но, да би сарадња између продуцента и звезде била што тешња Ђина је требало да се разведе од Шкофича и да се уда за њега. Није рачунао да она долази из Италије, где се брак практично не може развести. Због тога је она и тражила каријеру без развода. То њему није одговарало. Али пошто је већ уложио толики новац у њу, наметнуо јој је обавезу да седам година не може да снима ни за једног другог америчког продуцента.

Потписала је уговор. Касније је објаснила да је тај потпис одредио читаву њену каријеру. Пошто јој је Хјуз затворио америчко тржиште, морала је да тражи спас у Европи. И то је било добро.

Њен сексипил није се допадао само Италијанима. Звали су је и у Француску. Стари мајстор Де Сика направио је добар потез кад је снимио с њом “Хлеб, љубав и машту”. Босонога, са узаном сукњом, постала је појам грешности која је сваком доступна. Одмах је снимљен и наставак: “Хлеб, љубав и љубомора”.

(…)

Италијани су је прогласили државним благом, назвали су је националном Ђином. Због ње су возови мењали ред вожње, улице блокиране, конгреси померани. Позвана је у Америку и представљена председнику Ајзенхауеру. Кад се појавила на једном маскенбалу у Минхену било је неколико повређених и онесвешћених.

Лолобриђида је постала појам успеха. Ниједан западнонемачки продуцент није могао себи да дозволи луксуз да ангажује овако скупу звезду. Петер Остермајер је за свој филм “Ћутање у шуми” ангажовао магарца на којем је Ђина јахала у филмовима “Хлеб, љубав…”. Она се осећала тако сигурном на свом филмском престолу да је одбијала и саму помисао да сними још неки сличан филм. То је искористила једна друга глумица, која тада није била толико пробирљива – Софија Лорен.

(…)

Као и раније, чезне за добрим филмовима.

  • Без филма не бих могла да живим. Прво сам то радила за новац, а сада из љубави. Потребни су ми филмови, добри филмови.

Добијала је филмове, али добри су били ретки. Где год би се окренула свуда се тражио секс. Поготову у Италији. Ђина је схватила захтев времена, сетила се почетка своје каријере. Оценила је да је још доброј форми. Прихватила је улогу у филму “Лутке”, где игра власницу хотела, која изводи стриптиз да би привукла нећака једног бискупа. Овим филмом постигла је неочекивани успех: против ње и још неколико глумаца дигла се повика због неморалних сцена. Она се бранила: стриптиз је био само пародија, ништа друго.

(…)

Шта она има од свега тога? Па има вилу у Риму, стан у Паризу, кућу у Швајцарској, непријатности са порезницима. Али приватни живот, то нема. Стално запослена на другој страни, ретко се виђа са мужем и дететом. Гласови о разводу опет су учестали (…)

  • Задовољна сам што сам славна – каже она. – А то се мора нечим платити (…)