Мира Шуша живи између Београда и Базела у Швајцарској. Образована је као доктор природних наука, бавила се науком и образовањем о новим лековима, а гостујући је професор Медицинског факултета у Београду. Писала је за Студент, Видике, Данас и Вечерње новости. Објавила је збирку поезије (Мој Адам, Граматик, 2021), коју је представила у Београду крајем марта ове године у Библиотеци града Београда, а пише и прозу.

UPRKOS KRICIMA  

Laste i galebovi u Figeresu 
Pred sumrak u niskom brzom letu kruže 
Najavljuju današnju smrt sunca na Sredozemlju 
Na dvadeset minuta od mora, vetra i oštrih stena 
Laste i galebovi (nisam ih zajedno videla ranije) su pred našim očima 
Ispred otvorenog prozora u sobi  
U niskom letu u sumrak kruže i kriču  
Najavljuju kraj sveta i kraj dana   
Na stolu bakalar, hleb, uprženi paradajz i mlado vino kuće 
Kao ono lagano vino Jadrana 
Koje su donosili u demižonima, grubim, plastičnim, ogrebanim, 
Kao njihove ruke kojih smo se stideli 
Donosili su ga u glatki kameni otmeni grad 
Koji nije hteo da bude njihov 
Donosili su ga iz sela bezimenog sela oštrog kamenja i zemlje rđa-crvene  
I pili su vino razblaženo vodom – bogohuljenje za otmene -  
Nebo je ovde još svetlo i saosećajno sa kricima ptica   
Na njemu kao nacrtana  
Kupola muzeja, Dalijevog, i vrhovi katedrale 
Šta je potrebno za nastanak jednog genija 
Udar mora u stene 
Ove laste i ovi galebovi 
Paradajz i vino 
Duboko beznađe 
Prag ludila 
I još samo želja da se bude uporni svedok ovog strašnog sveta 
Uprkos kricima ptica i kricima našim    


UČI ME BLAGOSTI   

Uči me uči blagosti 
Sporosti pokreta u večnosti 
Nežnom prozirnom me napravi 
Kao što su bile 
One davne plavokose Madone 
Italijanke renesansne mile       
Kao na jednoj slici moje mlade majke-vile 
Na koju ja ama baš uopšte ne ličim 


BLAGOVESTI 

Dok te čekam zamračujem prozore 
Oblačim se u tišinu prazne kuće 
Gledam kako pada veče posle letnje kiše 
Proveravam uglove sobe na prisustvo paučine 
Uvlačim se u ljušturu nautilusa 
Slušam zujanje sata koji lampu pali i ponovo gasi  
Lampu koja kuću od lopova štiti 
Milujem vrlo vrlo pažljivo tvoje golo odsustvo  
I tu sam a i nisam dok te čekam 
Trudna sam od iščekivanja 
Pažljivo sedam dok mi golub donosi 
Blagovesti 


ГРИМИЗНА ЗВЕЗДА ПАДАЛИЦА   
 
Једном
Моја душа ће да се вине
К’о ‘тица изнад цркве сеоске  
Изнад цркве без крста без лица 
Без иједног католика без иједног православца 
Изнад цркве јарко јарко црвенога крова
Са гримизном звездом падалицом предака
У темељима 



БИОЛОГИЈА У ПОСЛУ  
 
Биологија ради полако не жури се али се и не зауставља
Ради са грешкама али и непогрешиво
Неке бира неке у ћошак баца
Са сунцем се буди а не спава пуно ноћу
Пребројава и одваја
Нарочито спаја неспојиво
Каже људима мешајте се и множите
На моје уживање у бојама у новим речима
Језика ваше ДНК  
Биологија се буди са зором
И викне диван је дан за рађање  
Па чак и у болници Народног фронта
Па чак и негде у сенци вулкана
У мору сиромаштва у пустињи рата
Чак и пред долазак еколошке катастрофе
Експлозија гена је непрестана
Као ватромет за Нову годину сваког дана
А живот ће се и данас играти
Стварајући и разарајући
Живот ће вас људи и данас волети
Јер за љубав не за мржњу
Ви бејасте рођени