KAKO JE ROMI ŠNAJDER POSTALA GLUMICA? PARIZ, 1961 (Izvod iz dnevnika)

Nemački govorni prostor je bio i ostao neobično škrt na proizvođenju svetskih zvezda masovne kulture. Romi Šnajder (Rosemarie Magdalena Albach) izuzetak je koji potvrđuje pravilo. Međutim, i ova Bečlijka se do vrha u svojoj branši popela tek kada je početkom šezdesetih svoju karijeru nastavila u Francuskoj. Usledili su veliki uspesi, saradnja sa maestrima režije (Lukinom… Više

БЕЛИ РУС У СРПСКОМ СЕЛУ – БИЦЕНКОВА ФРЕСКА У НОВАЦИМА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)

“1. У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве;а ученици његови огладњеше и почеше тргати класје и јести.” Јеванђеље по Матеју, гл.12.1. У знак сећања на професора Мирослава Јовановића Социјалистичким револуционарним превратом, а посебно октобарским државним ударом изведеним 1917. године, за два милиона Белих Руса почело је дуго, трауматично “путовање без повратка”. Врхунац и… Više

СЕЋАЊЕ: РАЈКО КОЈИЋ

Владимир Д. Јанковић АКО ЈЕ ЗЕМЉА ОБЛАК Шездесет пет година од рођења и двадесет четири годинe од смрти првог гитаристе „Рибље чорбе“ Дванаестог априла 1956. године у Јарковцу је рођен, а једанаестог априла 1997. из Београда је побегао негде, можда кад му се на главу срушио читав свет, можда да се унапред подругне распродаји бола,… Više

SRBIJA 1915. TIFUS, LEKAR, UŽAS, JEDNA PRIČA (Stanislav Krakov)

U samoj blizini Valjeva, tog nekad tako bogatog centra Zapadne Srbije, nekoliko sela bilo je određeno za smeštaj našeg puka. Svaki bataljon je dobio po jedno selo. U njima još nije bilo epidemije, ali su ih odmah straže izolovale i bio je zabranjen svaki dodir bilo sa stanovnicima Valjeva, bilo sa drugim selima, jer je… Više

DOVIĐENJA, DRAGI PRIJATELJU: PESME BORIVOJA VEZMARA

Borivoj Vezmar, rođen 1971. godine u Pakracu. Objavio je četiri zbirke pesama. Pesme i zapisi su mu objavljivani u periodici.Živi u Beogradu. Radi u biblioteci. STRELCI IZ SNA Stvaram samom sebi svoju javnost, nekakva stvorenja od krvi i zraka baš poput vas i mene. Imaju svoje poglede, polegle strelce u njima, svoju posebnu nežnost šapa… Više

MORSKA SO JE JEDINA DOBRA NA MOJE RANE: POEZIJA KATARINE SARIĆ

Katarina Sarić (10. 03.1976), živi i stvara između rodne Budve i Beograda.Na Filozofskom fakultetu u Nikšiću diplomirala je filosofiju, a potom jezik i južnoslovenske književnosti. Na Fakultetu političkih nauka Podgorici završava postdiplomske studije iz socijalne politike i socijalnog rada.Piše društveno angažovanu poeziju, prozu i esejistiku. Književnica je, poetska provokatorka i performans umjetnica.Autorka je trinaest samostalnih… Više

KAKO JE CRNA TRAVA DOBILA IME: POEZIJA JELENE GAVRILOVIĆ

Jelena Gavrilović je rođena 25. 05. 1967. u Beloj Crkvi. Osnovnu i srednju školu završila je u Novom Sadu. Studirala je teologiju na Teološkom fakultetu u Osijeku, Hrvatska. Živi u Beogradu i bavi se prevođenjem s engleskog jezika, pisanjem poezije i proze, kolumni i eseja. Poslednjih godina radi i kao saradnik na tekstu u pisanju… Više

SANJATI U BEZDANU: POEZIJA ANE MAGDE

Neka infitezimalna hladnoća isijava iz pesma Ane Magde. Njena poetika beznađa, davnašnji ekskluzivitet ukletih pesnika – skladnu formu našla je u reaktuelizovanom vezanom stihu: njihova zapretena tkiva kidaju se pod mlazevima čiste tragičke energije koja se rasula apokaliptičnim dekorima srušenih pojavnih i imaginarnih svetova. Onih naseljenih bićima palim ko zna iz kakvih daljina pravo pred… Više

„СУВИШНИ ЧОВЕК“ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА: ИСТОРИОГРАФСКИ ПОГЛЕД НА ПРИМЕР ИЗ РУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)

„Сувишни човек” је књижевни лик који се у руској писаној речи појавио двадесетих година деветнаестог века. Кроз дела најзначајнијих руских уметника – најпре писаца, а потом и других – био је изграђиван и разграђиван током наредна два столећа. „Дијагнозу сувишности” добио је од књижевне критике, па је немали број уметника од краја 19. века посегао… Više

„МАЛА УТОПИЈА“ ДИМИТРИЈА МИТРИНОВИЋА: НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ О „ВИДОВЊАЦИМА“

Немања Радуловић (1978, Београд) завршио је студије књижевности (српска са општом) на Филолошком факултету у Београду, на ком је и магистрирао и докторирао. Ради као редовни професор на предмету Народна књижевност на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Објављене књиге: „Слика света у српским народним бајкама“ (2009), „Подземни ток“ (2009), „Слике, формуле, једноставни облици“… Više

ЈУГОСЛАВИЈА, АРГЕНТИНА И СЛУЧАЈ ПАВЕЛИЋ

Аргентинску фазу Павелићевог емигрантског живота београдски историчар Бојан Симић анализирао је у контексту тадашњих односа Београда и Буенос Ајреса. У тексту базираном на његовој новој монографији „Југославија и Аргентина 1946-1955“ (Институт за новију историју Србије, Београд 2021) Симић показује у којој је мери случај Павелић оптерећивао односе Југославије и Пероновог режима. Један детаљ из Симићевог… Više

НОВИ БОГОВИ: БОРИС НАД

Борис Над, рођен у Винковцима, Славонија, 1966. Студирао у Загребу и Београду, дипломирао на Београдском универзитету. Од 1994. године објављује есеје и чланке у домаћој и страној периодици. Текстови су мупревођени на енглески, шпански, руски, немачки, португалски, пољски, словачки и грчки. До сада је објавио:Време империја (Београд, „Ривел ко“, 2002), избор (гео)политичких огледа с предговором Драгоша… Više