ИНДИЈКА

Да ме је војска Уједињених ухватила и мучила као оног хајдука свеједно не бих знао да их одведем до пећина где је био логор побуњених дивљака. Узбрдо, низбрдо, кроз шуму, па поред водопада, никада не бих успео да објасним. Само антропологова теорија о простору претапања, спречавала је да дронови одмах пронађу овај чопор дивљака, али овако на коњима немају шанси. Постало ми је јасно зашто је официр са својим одредом онолико лутао и ухватио само једног од ових јадника. Без обзира на то да су их називали дивљим побуњеницима и они су сасвим јасно разумели у колико јадној ситуацији се налазе. Ипак, у тој великој черги од стотињак дивљакуша и дивљака било је непрестано весело, шарено и насмејано. Као и у правим чергама. Уствари, све оно што је представљала прљава дивљакуша доле у касаби, то је уствари био начин живота целе ове групе избеглица. Живели су у пећинама и да, жене су се дотеривале. Мене су ставили да живим са једном, прво сам мислио Циганком, али онда сам морао да се постидим јер била је Индијка. Прво сам водио дуге разговоре и са харамбашом и још неколико његових бораца. Одговарао на питања. Какав је велики, како су моји специјалци обарали дронове цивилизације, које сам све оружје видео, шта су то пренели транспортним авионом у војну базу најближу граници… Нисам баш био од користи, али су ме примили међу њих видевши да не размишљам по моделу оних из секте зване Уједињена цивилизација. После неколико дана и вести како их официр и његова јединица поново траже, решили су да напустимо склониште и кренемо дубље на исток. Звали су то прапостојбином дивљине. Изгледа да су имали неке дојаве да је могуће да антрополог прекрши своје правило претапања и пошаље на њих озбиљну војну силу. Свакако, черга се спаковала и почела из дана у дан да кланца по врлетима окренута леђима заласцима сунца. Уз пуно муке успели смо да пређемо неке велике реке, ћутећи прођемо поред пустоши разрушених градова. Све је то и иначе било дистопија, не разумем зашто је тај антрополог решио да то сруши и ствара неку сасвим нову. Можда је нешто предосећао. Ипак, тврдио је да поседује то ново знање. Ако је божије, свакако је у себе укључивало и моћ да види шта ће бити последица овога што сада радимо. Наравно, знање које поседујем је било углавном у стању збуњености. Али такође имао сам чудан осећај очекивања нечега што тек следи. Како је рекао онај мученик – свако је јуродив.

Индијка је била уздржана, али на неки нежан и у потпуности мени посвећен начин. Дуго смо разговарали. Изненадио сам себе тако што сам јој пуно причао о свему што ме збуњује и што ме због тога мучи. Када бих се тако исповедио, осетио сам се слаб па сам увек завршавао питањима о Индији. Мислим да су та питања била помало цинична, али она је на њих одговарала без једа. Прво би нагласила да она и није типична Индијка, да је отишла чак овамо на запад и да је део нас дивљака, али кад већ питам, ево рећиће ми оно што зна.

Силна је Уједињена цивилизација. Поробила је све на шта се намерила. И Индију ће сигурно. Немате ви чиме да јој се супроставите.

Не Индију. Ми постојимо хиљадама година. У Индији је заиста почела цивилизација. Она старa, људска, а не ова што сада себе тако зове. Муче нас, поробљавају, показују надмоћ, али не могу нам ништа. Сигурно. Индија је Индија. Ја сам на овој страни, страни коју зову дивљаштвом, управо зато што верујем у стару цивилизацију људи. Не у ове који су све променили.

Ма причаш глупости. Код вас се уговарају бракови. Каква је то цивилизација?

Ох па то је бар једноставно. Шта мислиш да је већа шанса за добар пар – када искусне жене које знају обе породице процене да ће се неко добро слагати, или шанса да свог партнера нађеш дрогиран и пијан у три ујутру у неком клубу?

Ок, то је био заиста мали туше, али нисам се дао лако.

Шта забога причаш, па имате астролога који треба да одобри уговорени брак. То је стварно бесмислено.

Аха, ако те то занима објаснићу ти. Колико год проводаџисање било пажљиво и ослоњено на искуство и мудрост сеоских старица, ипак се никада не зна шта ће заиста бити. Када се брак уговори, почне пробни период и ако се за то време примети да пар није складан, да се ствари неће одвијати добро, онда наступа астролог. Да му се мало додатних пара и онда он као погледа наталне карте и каже – не вреди, поред свих ваших напора овај брак неће успети. Замисли се над цртежом, разочарано одмахне главом и каже да је Сатурн у четвртој кући или тако нешто. И веридба се раскида. А при томе нико није крив и не остаје никаква љага као код других бивших веза. Крив је положај звезда на небу. Моја рођака је прорицала судбину гледајући у длан. Некада се уз астрологију ангажује и хиромантија. Њој се десила невероватна ствар. Требала је да погледа линије живота и љубави код неких вереника а она је то радила од када зна за себе, њена бака ју је обучавала том занату од најраније младости. Погледала је у длан младића и била запањена. Не само да је било јасно да он није за тај уговорени брак него је видела нешто потпуно неочекивано. Он је био њен судбински лични пар. Мушкарац за њу. Његов и њен длан, да су могли, вриштали би ту истину. Занемела је и збунила се. Ућутала је, направила се да јој није добро и повукла се у кућу. Те ноћи спаковала се и без речи напустила село. Отишла је на север и постала монахиња.

Па што није послушала линије тих дланова и напросто постала жена тог младића.

Било би то противно занату и породичној традицији која је од тога живела генерацијама. Али није ни морала, момак је такође све напустио и пронашао је после неколико година лутања по Непалу…

Та моја Индијка имала је кратку косу, што је противно традицији о којој је стално причала. Мислим да би то код њих значило да је разведена. Дошла је ноћ када сам поново био збуњен.

Добро ја, ја сам попут малог зарђалог модела неког старог робота кога су годинама држали као библиотекара, али ти, ти не баштиниш баш ту вашу традицију Кама Сутре. Доста је пуританска та твоја Индија.

Ах, Кама Сутра, увек се сви за њу ухвате. То је нешто што је трајало само пар деценија у једној провинцији. То није ништа у односу на миленијуме наше цивилизације.

У следећој епизоди: „Светионик“