Danijela Jovanović
Rašomon
Američki predsednik F. D. Ruzvelt je 19. februara 1942. godine potpisao Izvršnu odluku 9066 kojom je američkoj vojsci bilo dozvoljeno nasilno odvođenje sa zapadne obale u „kampove za evakuaciju“ svih onih osoba koje predstavljaju moguću pretnju po državnu bezbednost. Iako se u Izvršnoj odluci ne pominju izričito Japanci niti bilo koja druga etnička grupa, general-potpukovnik Džon Devit, komandujući Zapadnog vojnog okruga, uvodi mere koje su bile usmerene jedino protiv Japanca, odnosno Amerikanaca japanskog porekla. Odmah po uvođenju prvih mera pripadnici kineske kao i drugih azijskih zajednica počinju da prave i nose dugmad/bedževe na kojima je pisalo: „Nisam iz Nipona“, „Kinez“, „Filipinac“ i sl. U martu 1942. nakon što je Devit doneo Javno obaveštenje br. 4 kojem su se Japanci/Amerikanci japanskog porekla morali odazvati u roku od 48 sati, započeto je sa njihovim odvođenjem, zapravo evakuacijom, kako su to tada nazivali. U narednih nekoliko meseci oko 120.000 muškaraca, žena i dece je bilo odvedeno prvo u sabirne centre odakle su potom bili raspoređivani i zatvarani po „kampovima za evakuaciju“. Svi su bili zatvoreni bez prava na žalbu, izgubivši ličnu slobodnu i sva građanska prava, kao i svoje domove. Poslednji logor je bio raspušten krajem 1945. godine, a većina zatvorenika je po povratku kući ostala bez ičega. Tokom mandata američkog predsednika Džimija Kartera, ustanovljena je posebna državna komisija koja je utrdila da je zatvaranje Japanca u logore tokom Drugog svetskog rata bilo nepravedno i predložila je da Kongres uputi javno izvinjenje uz isplatu po 20.000 dolara svakom preživelom kao vid odštete, što je i urađeno tokom mandata Ronalda Regana. Prvi ček je bio isplaćen 1990. godine.
Tokom trajanja rata američke vlasti su organizovale „slikanje“ života „evakuisanih“ Japanaca po logorima – zapravo se radilo o „nameštanju“ scena za fotografisanje na kojima su prikazivani nasmejani zatočenici kako obavljaju svoje uobičajene poslove, a sve kako bi se umrila savest javnosti.
Loson Fusao Inada, američki pesnik, je rođen u Freznu 1938. godine, u državi Kalifornija. Pripada trećoj generaciji Japanaca u Americi, otac mu je bio zubar, a majka nastavnica. Tokom Drugog svetskog rata je zajedno sa celom porodicom bio odveden u „kamp za evakuaciju“ prvo u Freznu, a potom u Arkanzasu i Koloradu. Njegova poema „Iz našeg porodičnog albuma“ pruža sasvim drugačiju sliku o „kampovima“ od onih koje je u javnost puštala američka vlada tokom Drugog svetskog rada.
Iz našeg porodičnog albuma
I
"Pre rata"
"Pre rata"
to je Frezno, kuća okružena šibljem,
dva psa.
Bleki, manji, moj,
sklupčan na podu auta,
na putu prema lekaru.
Džimi, vučjak mog oca,
nije hteo da jede posle evakuacije.
Nije hteo da živi sa drugim gospodarom
ugasio se, pretvorivši se u kost i kožu.
Više nego ponosni,
zvali smo ga pas jednog gospodara.
II
Blato
Blato u barakama -
blatnjava soba, noćna posuda.
Blato u rovovima
oko baraka.
Blato na cipelama
dok marširamo ka menzi.
Blato u močvari
gde muškarci seku drva.
Blato ispod natovarenog vagona -
utisnutog u blato teškim točkovima.
III
Pustinjska pesma
1. Ono što smo sakupili
Pošto je malo toga imalo da se radi
odveli su nas na strelište
da sakupljamo čaure
kada su završili
pustili su nas da kopamo između dina
da tražimo metke.
Pošto je malo toga imalo da se radi
jedan od njih je jurio štene
sa spuštenim repom
u upucao ga pravo u glavu.
2. Oklopi
Pustinjska kornjača -
nešto nemo i čvrsto -
nešto da ukrasi
pustinjsku japansku baštu:
drvo puno kvrga, glatke
čaure artiljerijskih granata kao ogradica.
Kad čuvar
smrska jednu, oklop puca
i sluz iz njega iscuri.
3. Sasvim prirodno
Fazan je istočnjačko stvorenje
i sasvim je prirodno
da jedan doleti u naš logor
iznureni glađu
naterali smo ga da
zaigra drevni ples iznad vatre,
na crnoj plotni šporeta na ugalj.
4. Pesma 442. puka
Zatočena bića
mogu biti čudnovata.
Neka izaberu
da grupno
budu puštena
da se okušaju
na otvorenom.
5. Telad
Zato što zubar,
logično, vozi mesarski kombi,
ja se vozim sa svojim ocem
u klanicu popodne.
Ni čekići, ni meci,
nisu mogli da ih nateraju da zatvore oči.
6. On podučava
On pipka oči
pticama, vuče nožice
gušterima
i kažnjava mrave
pogledom kroz lupu.
I svojim lukavim pogledom
a dečjim licem
on podučava
o svačijem mestu u društvu.
IV
Pesma o Čikagu
Kada je pretnja oslabila
postavši ponovo pitomi
moj otac i njegovi prijatelji
pošli su vozom u Čikago
zbog posla u fabrici
za pakovanje opruga.
Jedan je tamo pustio brkove
i tražio da ga zovu Karlos.
I svi su tamo stvorili dom
sa ostalima njima sličnima –
pacovima, stenicama, crncima.
Prevod i uvodni tekst: Danijela Jovanović
Iz zbirke: Poetry of the American West, edited by Alison Hawthorne Deming, Columbia University Press, New York, 1996, 212-217.
Fotografije preuzete sa: https://www.archives.gov/news/topics/japanese-american-internment
[1] 442. pešadijski puk američke vojske je bio oformljen 1943. godine kao borbena jedinica sastavljena skoro u potpunosti od druge generacije američkih vojnika japanskog porekla (Nisei) koji su se borili u Drugom svetskom ratu; bio je aktivan do 1946; poznat je kao najodlikovaniji puk u američkoj vojnoj istoriji (the Purple Heart Battalion).
Stella polare 