Moje dete 

Na svakom je stepeniku moje dete.
Kada sam pošao, umalo ne zgazih fetus, 
posle sam te sve jasnije video, 
mir i pra-melodija, 
i na pretposlednjem stepeniku ti - 
velika - 
svi odrazi tvoji sažeti u vruću volju.
Ti si devojka u svećnjaku - 
ali, hoćeš li da rasplamsaš svoju sudbinu? 


Šta više voliš 

Ako je neko nekoga namamio u ogledalo, ti si mene. 
Ušla sam na tvoj poziv, 
ti si odustala, 
predomislila si se što si me pozvala, 
a ja ne nameravam da stojim ovde zarobljena. 
Ako ja nisam ti, nego otrov koji si u mene ulila, nije li dostojno da otrovu kažeš zdravo, a ne doviđenja?
Ti si mene pozvala.  
Ne duguješ li nam jednu čestitu borbu, izvan stakla, rumenu? 
Mnogo je smrti u trenutku, namamivši me u ogledalo, znak je da si htela nešto konkretno. 
Ako mi ne kažeš zdravo,  pozdravljaćeš legla duhova u sobi, 

voliš li ti to da se plašiš? 

Zagonetke kreveta, škripa niotkuda, 
osmesi otpadnika, voliš? 

Ako me ne pozdraviš, ako se sa mnom ne izboriš, 
neće biti rituala da te sakrije od onoga što ne postoji, 
a ono što ne postoji, 
na kraju će te rasparčati.
 
(I ne računaj na kintsugi.
To što se nešto zalepilo 
ne znači da je više ikada sa parčadima svojim povezano).

 
Kuvano jaje

Kuvano jaje mi donesi, 
reče mi milo dete. 
Gladan sam, kuvano jaje mi donesi, 
da ga ofarbamo

u crveno, 

da vaskrsne u biftek.


Obale

Jednom ću zaista istupiti iskreno po svaku cenu -
organizovati komunu nesebičnih, 
ako ne može on, može on, 
ako ne može ona, može ona, 
ako ne mogu oni, mogu oni, 
toliko je na svetu ljudi.
Ako ne može on, preko prosutog stakla, može on, 
Ako ne može ona, posle razjapljenog kreveta, može ona, 
Ako ne mogu oni, posle tepiha, mogu oni, 
svaki čovek koji je pojeden strahom - 
duša mu izjedena, 
pamet razosobljena, 
udovi pokidani, 
mozak u talasima - 
postavlja kriterijum koji slede zečevi -
a na svetu je toliko mora tajno vaskrslih. 
I ona se lopate plaše, 
ali sam sigurna da znaju da ne mogu čitava stati u flaše. 


13 džakova soli, čuvenih

Ne da razumeš moja užarena osećanja, 
a ni ona pepeljasta, kada zurim u tek začetu tačku na zidu i suzbijam svoj svet u najmanja tkanja; 
Svi smo mi i složeni i goli, 
ali ja se ne skidam dok mi ne priznaš da smo svi složeni i goli
i dok ne kažeš umrećemo 
mnogo pre onih čuvenih trinaest džakova soli.
Slobodno sa drugima jedi, 
slobodno sa proceniteljima vremena osedi.
Meni je samo jedno zrnce dovoljno 
da vidim šta je strašno. 
Preko toga sve je umnožavanje sebe 
i ruševina što nećemo da ih napustimo 
jer ne znamo kako da uzjašemo, kako da se spram nepreživelog u oku
dostojno namestimo.


Ludačke stvari 

Ne mogu obrisati iz pamćenja ludačke stvari. Da se livada koju je kosio Ljevin zove ,,Kalinova livada", da se junak koji i ne učestvuje u ,,Mrtvima" Dž. Džojsa zove Majkl Fjuri. To ne mogu obrisati. A mogu obrisati sve karusele u životu. Ali te činjenice nikada. 
Ne mogu obrisati iz koda da je Tesla mislio na Geteove stihove pre velikih otkrića, da su neke princeze uvežbavale lica, 
da sam nekome bila prepelica, a taj neko, 
da nije lovac bio nikada.