Zorica Bajin Đukanović diplomirala je na Grupi za jugoslovensku književnost na, Filološkom fakultetu u Beogradu. Pesnikinja, pripovedač i pisac za mlade. Objavila je osamnaest knjiga. Knjige poezije: TROMB (Rad, Beograd, 1994), POSTAVA (Prosveta, Beograd,1999) i PLANETARIJUM (Presing, Mladenovac, 2022). Knjige proze: HOTEL FOLOSOF (Zepter book world, Beograd, 2003), SAID, KRALJ SUNCOBRANA (Stubovi kulture, Beograd, 2009) i četrnaest knjiga poezije i proze za mlade. Zastupljena u oko 70 antologija, hrestomatija, udžbenika, bukvara i čitanki. Poezija i proza prevođeni su joj na ruski, engleski, holandski, rumunski, rusinski i makedonski jezik. Dobitnica je „Zlatne strune“ Smederevske pesničke jeseni 1993. godine, nagrade „Dositej“ i 2015, „Zmajevog pesničkog štapa“ 54. Zmajevih dečjih igara 2011, nagrade „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za mlade 2015. godine, nagrade „Bulka“ 23. međunarodnog Festivala pesnika za decu 2016. Nagradu “Zlatni ključić” Smederevske pesničke jeseni dobila je 2020. godine, za celokupno delo u oblasti poezije za mlade. Živi i radi u Beogradu, kao slobodan umetnik.

RUT

Skinuli je sa svoda svetlucavu
i nazvali je žuta
onda je umnožili eksponencijalno
i jednu dali meni kao broš
pokrila sam je dlanom
da je zaštitim od pogleda
tu mi dlan progoreo
sa čijom ću plaveti mešati
sipino mastilo svog pogleda

Sa novom zvezdom na epoleti
u škripavim čizmama
zategnut da pršti i pod pojasom
u senzualnom iskušenju
da posrne u zabrani
voleti čivutku

Potpisao potpisao otpisao
vratio mi svu limfu zagrljaja
u koji sam mislila da sam se skrila
savršen otisak neobeležen
na čijem ću nebu otvarati
svoje želje od svile
na vešalima čijih ključnih kostiju
ću se naga njihati
i dok se rulja veseli
ribam kamen ispred kuće

Moja je ruka belja
od neispisanog lista sna
evo ih dolaze
u smeđim košuljama
da sa zida skinu
Klimtovu ženu u zlatu



BELVEDERE

Klimt otire zlatne dlanove
o radnu halju
ključevi tela su ključevi sveta
ne budi nemirna Rut
ovo zaustavlja vreme

I ušli su
da mi ukradu život
da moje bližnje rasporede
nekog u Belzen
nekog u Treblinku
a mene u Belvedere

Koračam po čoji detinjstva
odmah tu iza ugla
sa vrata maše doktor Frojd
strah je naš jedini prijatelj

Čujem uljeze čizmom
po bambusu parketa
Rut dođi i donesi mašne
te svilene leptire
da ih naučimo da lete



KOKOŠIJI IDOL NA PLAŽI OMAHA

Jednom mi je neko pokazao
morem produbljen kamen
kroz koji može da se posmatra
nebo koje iščezava
na mojoj pločici piše
Džejms iz Virdžinije
e da sam imao šuma na srcu
sad ne bih imao 
trajni šum na svom vremenu
i moj budući unuk sestrić
ne bi putovao u Francusku
da me pomene

O De Golov riš
moguće je poseći se
i na njegov kočoperni brčić
naleteti mikrofonom BBS-ja
bilo je to zbog pet minuta časti
veliki narodi moraju
da nauče da lažu
dok pišu nove bajke

Od obala Virdžinije
do plaže Omaha
kroz vatromet olova
da bismo se pomešali
sa kostima galebova 
sipa i nasukanih kitova
mi drveće koje neće porasti