ŠUM

***

Da je skretanja bilo, ne bi se…*

Da atomi nisu pravo dole stremili
Da nije pokret njihov kroz prazan prostor
Sunčanog dana padao sopstvenom
Težinom, da nisu beton i čelik
Ko kiša padali ni udar ne bi nastao
O beton, klupu i telo s dušom
Beton se s betonom ne bi sastao
Duše se s telom ne bi rastale

*Polazište je Epikurova teorija o skretanju atoma od vertikale.

Posvećena žrtvama tragičnog pada nadstrešnice Železničke stanice
u Novom Sadu.

ISPOD STREHE

Šta je pesništvo drugo nego prateći
Ukras postojanja, obično opsenarstvo
Na pupku sveta sročeno, lagan leptirić
Što krilcem ružičastim zamahne i
Promaja se iznenadna stvori; mada su
Sva vrata čvrsto zakovana i prozori
Zatamnjeni, opet zaduva kao na trgovima
Ispražnjenim od značenja, i ne suspreže
Pomeranje stranice knjige, čiji sadržaj
Iako najneviniji, i dalje ledi krv u žilama.


ULIČNI PERFORMANS

Dva beskućnika, možda Adama i Evu
srećem često na gradskim ulicama
Lepi su, dugih i vitkih udova
Obučeni u jutanu tkaninu, u kostret
Vedrih pametnih lica presecaju nam
puteve; za njim se okrenem dok zaliva
sparušeno bilje oko katedrale, vodom
za piće iz cisterne na trgu; blista mu
dečačko lice i plastične kese na nogama
(mesto sandala); za njom se ne okrećem
od stida, zbog dubokog šava na haljini,
strepim da je ispod gola, isto kao i ja.

NA LEPOM PLAVOM DUNAVU

Nasitiše se mora prijatelji moji –
gosti koji odoše i dođoše
A i ja s njima
Oči nam se plave podjednako

Sad već ušuškani u toplu ćebad
Čekamo poplavu sećanja
Ujedinjeni na pustom kopnu
Na lepom plavom Dunavu

Ukotvljeni u zvuke kiše,
Zagonetne odluke vlade,
Još uvek čiste krevetske čaršave.

ŠUM

Svet se pretvorio u
kakofoniju glasova

Svako nameće
u šta sam veruje
i ima svojih pet minuta

Eto čemu služe pesnici
u oskudno vreme:
za potvrdu da će
poeziju svi pisati

Kao što zaljubljeni i
zadivljeni koincidencijom
vole istu marku
odeće istu vrstu hrane

U pričaonici koja
se nikad ne zatvara


ICH STERBE*

Ta knjiga nepročitana
I ta pesma nenapisana
Stoje kraj tvog uzglavlja
Uredno obeležene
Book markerom

Između redova
Banalnih razgovora
Greškom sklopljenih
Poznanstava

Dok mala i velika kazaljka
Postojano trče
U krug
I onda
I onda kada ti se čini
Da se sporo vuku


*Umirem, nem (poslednje Čehovljeve reči)