Постојим

Постојим
Упрокос располућеном ветру очаја
У засађеном врту испод крошње
горостасног дрвета
У мом заувек баченом и
скинутом велу.
Постојим
на раскрсници свих земаљских путева
увијена у шарену нит бесмисла
У ратовима у Украјини
У палестинским рушевинама
У одбијању видљивог бесмисла.
Постојим
у спаљеним црквама
Православних верника
У убризганим отровима неверника
У свим баладам песника
Ту сам најпостојанија
У свом ћутању где се
запитаност заводљиво осмехује
У чиру и гађењу
на побуне и ратове.
Постојим
У свим самоубилачким мецима
У свим срцима побијене деце у Гази
У развалинам једног храма
У ономе што се не може више ни видети
ни научити.

Постојим
у Новим годинама
У старим споменарима
У ритуалима које научих
Постојим

У хронологији писања свега
што знам и што не знам.
Постојим
у Друштву ненаграђиваних песника
Постојима као моја
Најважнија
издавачка кућа света.
Ја сам и
Исидора Секулић, и Марина Цветајева и
Вирџинија Вулф и Катарина Мансфилд.

У мојој издавачкој кући
треба ме на видно место
поставити и оставити.
Да би сви о томе нашироко
говорили и писали.
Постојим
Јер сам спознала да је
Најбоље да као признање
Нетрпељивих
стојим на полици и
почивам у миру.


Буди јака

Не...тебе знам...
Али о теби не знам....а и не занима ме.
Ти си увек у тајном запису мог срца,
позната само Атласу Васионе.
Лишена непотребних сазнања из књига

Мисао о теби укотвљена је
у ванземаљско пристаниште
Иако знаш да около нас ни један
нови талас не носи све.
У тој савршеној обмани трајања,
у вајања смисла, окрени се, затаји трен.
Буди јака пергаментима наших речи
и носи судбину небеског покајања.


Бденије

Сањао сам те, рекао је
Рекао сам ти у сну да нисам добро
Знам, одговорила је
Ни ја нисам добро
Сан је кристал глади
И пут који нагони у
Ружно и лепо и светло и тамно
Отклон од бездна и пламена зла
И долине суза у коју смо бачени
Једина смрт у којој смо живи
Опет, сањао сам те
Безвремену. Затајену у утроби света
Као са Истока када је светлост
Тиха и вечна и ничија и сва
Али, ако и нисам добро
Препуштам те одлуци да будеш
Глад у мојој песми
Одбегла у недостајању узглавља
Ћутња у којој као бденије постоји
Одрон у души налик позиву из сна

,,Знање надима, а љубав изграђује.“ (Кор 1., 8:1)"


Истрај у своме

Не брини, и ја сам се дичила тиме.
Својом земаљском храбрости,
која ми бар слова обасја,
тражећи опрост безгрешних грхова.
Ти ћути и истрај у своме...
Светло је веће са годинама
и близина жаруље непојамно греје .
Да Свјат, да Сјаш, да Осану спознаш!
Док ходаш путем трагова и чујеш
звона Истине,
печат лепоте је у теби.
Али не за овај, већ за будући свет.