Zorica Bajin Đukanović diplomirala je na Grupi za jugoslovensku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pesnikinja, pripovedač i pisac za mlade. Objavila je osamnaest knjiga. Knjige poezije: TROMB (Rad, Beograd, 1994), POSTAVA (Prosveta, Beograd, 1999) i PLANETARIJUM (Presing, Mladenovac, 2022). Knjige proze: HOTEL FOLOSOF (Zepter book world, Beograd, 2003), SAID, KRALJ SUNCOBRANA (Stubovi kulture, Beograd, 2009) i četrnaest knjiga poezije i proze za mlade. Zastupljena u oko 70 antologija, hrestomatija, udžbenika, bukvara i čitanki. Poezija i proza prevođeni su joj na ruski, engleski, holandski, rumunski, rusinski i makedonski jezik. Dobitnica je „Zlatne strune“ Smederevske pesničke jeseni 1993. godine, nagrade „Dositej“ i 2015, „Zmajevog pesničkog štapa“ 54. Zmajevih dečjih igara 2011, nagrade „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za mlade 2015. godine, nagrade „Bulka“ 23. međunarodnog Festivala pesnika za decu 2016. Nagradu “Zlatni ključić” Smederevske pesničke jeseni dobila je 2020. godine, za celokupno delo u oblasti poezije za mlade. Živi i radi u Beogradu, kao slobodan umetnik.

SEKS TON
                  Za En

Moje telo je raspolućeno
jedan deo je moj
drugi zagubljen u tuđini
moj deo je lažljiv
pun ožiljaka
licemeran svadljiv
pomeram se ka gubitku
i ne bih da uđem
u tu prazninu
ko zna šta će iskočiti
i početi da tvrdi
da mu se dogodilo
ta dvojnost je bez pontona
ponekad je savladam
ali obično
samo stojim na ovoj obali
i sanjam o celovitosti

*
Moje telo je zvučna viljuška
u onoj krivini
se najbolje skriva
ponekad odatle proviri
neka slutnja
onda je probuđeni zvuk
zalije peskom tišine
zato je moj san
uvek pustinja
hodati po tom žaru
to je sve što mi se nudi
i na šta pristaju
moja stopala

*
Moje telo je anksiozna veverica
spremna da se uzvere
uz svaku nemoguću želju
više liči na lasicu
lažno se predstavlja
ponekad se sunovrati
sa najviše grane
posle se pravi da je mrtvo
u tome najviše uživa

*
Moje telo ne ume da kaže
zato ga šalju
kod podvodnog logopeda
kod doktora za
izražavanje želja
on ga pak upućuje na reč
na papir koji pamti
i tako evo me u toj odaji
koja više nije gluva soba
neko me čuje
ti me čuješ


MALINA U PUSTINJI

                 Za Ingeborg Bachmann

Obmotati se od ćoška oka
do malog nokta nožnog prsta
sve u mekost položiti
pa leći u reči
ne granitom ne žadom
samo belom plahtom
na golost tela
listom lovora
i gustom senkom masline
obaviti kulu tela
od sto malih tamnica

*
Prvo piti mesečevu vodu
studenu kao da će
tu biti zauvek
onda iskapiti neutaživost
posle piti neprozirniju tvar
i biti sve žedniji
gledajući kroz prazne boce
pijane oblake
konačno svedočiti iščezavanju
i vode i žeđi
zatrpavanju bunara

*
Zakopati se
u svileni pesak pustinje
sunčevom kredom
iscrtati liniju tela
i prepustiti ogledalu
mladih lepih torza
osvetiti buržujskoj zadatosti
stresti svu bol
i gorčinu plena
vakcinisati se novom pozledom
serumom sopstvene kreacije


SURFING

         za E. Jelenek

Elfride jaše
na talasu
koji je svaki put
poseče
malo iznad nogu
i pošto krvi nema
ona bol zanemari
on se sklupča
u grimasu i skrije
negde iza ogledala

Otuda su sva njena
kratka odsustva
tek vidanja
remonti
samo priprema
za onaj strmoglav
niz zlatnu penu