Mesec je dan Dan pa godina Voz u neizvesno Na rad u tuđinu Te noći kada je goreo mesec Od žudnje U šumi smo hranili lisice Starim kostima naših predaka Među lišćem oči su im sjaktile Komadi lomljenih kostiju u zubima Lisice se ne miluju rekao si One žive u basnama a nekad u šumama i pomalo u gradu Lisice sa dugim žbunastim mekim repovima Promiču ispred nas I traže nam vode Jer izvora nema Ako ga je ikad i bilo Dadosmo im snega Topio se na dlanovima Htela sam da ugasim mesec hladnim dlanovima Ali on se izmakao Plamteo je i dalje sa neba Ali ipak nije pretvorio noć u dan Noć je bila beskrajna moćna i glatka Sa puno lisičjih očiju oko nas I gorućim mesecom iznad nas Nisam htela da ga gledam Da ne oslepim od želje za njim Zato gledah u tvoje lisičje oči Koje su lagano treptale Jedući me polako i bez sažaljenja
GENEALOGIJA
Vriti u vrelu i vrištati vrištati Poštovati običaje obavezno sjajno Sramota vreba iz zasede stalno stahobalno Žnjeti žito žustro i želeti želeti Već dolaze po nas noćni čuvari čuvarni Vrednoća spasava davljenjem snova iz potaje Dubiti u dupljama i disati disati U bunaru grebati dok nokti ne puknu Dno treba naći a ne pritvoran odraz dana Zobati zlobu zlatasto zelenu Sa puno ljubičastog belog luka variti Mlin melje i smilje i neven da svetlosti da Mi smo Bili smo I lanac i točak Početak je pre Jevanđelja pre Luke i Jovana Setiti se toga setiti Pre kraja pre krajnosti
HLEBOVI
Toliko je hlebova na drvenim policama Jednih pored drugih gusto poređanjih Od raznih žitarica od raznih kvasaca Od raznih ruku koje su testa mesile Toliko je predaka u crnim sveskama Sa svojim pričama sa svojim delima Kroz mene hoće da progovore Za dozvolu ne pitaju Toliko je prelazaka preko puteva Preko jaraka preko reka preko granica Toliko ponavljanja u životima Kako i kuda dalje krenuti Kako iz kruga mađijskog iskočiti Zastajem u po koraka na vratima Zastajem u po reči na usnama Nit’ ulazim nit’ izlazim Nit’ kletvu nit’ molitvu izgovaram Samo čekam da osvane Da ja lice u prelomljen vruć hleb zagnjurim
MORE ULAZI
Imala sam kuću sa velikim stepenicama Koje su se pravo iz sobe Spuštale u more Sunce je obasjavalo sobu Kroz širom otvorene prozore Igralo se odsjajima mora Po lepršavim zavesama
More nam u kuću ulazi Polako nadolazi stepenicama Kojima mi obično silazimo ka njemu More nam ulazi u kuću U kojoj čuvamo Ostatke sigurnosti okovane snom Šta će biti kada more uđe I nespremne nas zateče Sa odećom po podu razbacanom
Stella polare 