ОДРАСТАЊЕ


девојка са села
расте неприметно
у себи као најбољем пријатељу
она је узданица
одмена
у јуришу на кућне послове
испите и ручни рад
док оштри косу
бринући о млађој браћи
и домаћим животињама

девојка са села 
живи двоструким животом
од кључаонице
до исповедаонице
из коже излази
гола и кришом
неприметна као шапат
затомљујући крик
наоружана чекањем

девојка са села
одраста за ноћ
у заједничкој соби
заустављеног даха
с покривачем преко главе
срећа је често напушта
осећај кривице никада
она је мати својим родитељима
она испашта њихов грех

ћутање које је окружује чини
да није ни имала избора


МРВИЦЕ

*
под твојим прстима
тишти тесто за хлеб 

у њега утискујеш целодневни круг
доживотне кредите 
преплаћено и дато у бесцење
све што си од јутрос помислила 
све од чега те заболео желудац 

из теста избијају мехурићи
као дављенички издисаји

месиш из ручног зглоба, 
гураш из лакта рамена
сабијаш га одлучно 
у само дно 
у леву преткомору
гњечиш осветнички 
истискујеш 
из постојања

хоћеш срце да му ишчупаш


**
мати се прекрстила и замесила тесто
отац разгара ватру намиче жар
крај њих свечано ћуте деца

биће хлеба

мати протреса тесто
преклапа крајеве као да размеће горе
скупља у окриље
у сутрашњи дан
прсти јој ластавице
чунак за разбој

мати у тесто утискује крст
са једне стране брат
са друге ја
на врху отац
она је негде у подножју 

невидљиви темељ
нашег малог света


ДРУГО ЈА
		

у теби се препознајем
и жена и девојчица
старија од свих мудрости
мајка првом греху
још недозрели плод

у теби се препознајем
идући супротно ветру
враћајући унутрашњи сат 
у живот пре живота
до тамо и назад

у теби се препознајем
будући прва гле и последња
у гласу који дозива дубине
жеђи којом царује тишина  
после које не остаје ништа

јер ти си сва моја прозрачност
и црно семе мрака у којем се тражим 
светлост која боли и тама 
која ме заслепљену лечи

о да ми је да будем ти