НЕСТАТИ У ШУМАМА МОНТАНЕ – МРЕЖА: УНАБОМБЕР, ЛСД И ИНТЕРНЕТ (БОРИС ТРБИЋ)
Да ли постоји моменат када антиципација игра кључну улогу у животу научника или уметника, особе великих знања и моћи предвиђања? Када се формативна питања,’шта желиш да постанеш’ или ’о чему бих писао’, ’шта бих истраживао’, трансформишу у ’о чему ће људи мислити када ме не буде’ или ’како желим да будем запамћен’? У последњих сто…
МИНИ СЕРИЈА `КАРЛОС`: УСПОН И ПАД НАЈТРАЖЕНИЈЕГ ТЕРОРИСТЕ 1970-ИХ (БОРИС ТРБИЋ)
(’…а радило се о томе да се он измени’) Карлос (Оливије Асајас, 2010) je мини ТВ серија базирана на биографији Иљича Рамиреза Санчеза – Карлосa, револуционара и осуђеног терористе. Снимљена у продукцији Film En Stock и Egoli Tossell Film за 18 милиона америчких долара и дистрибуисана преко Canal+, серија је завршена у две верзије, дужој…
КРАДЉИВАЦ БРЕСАКА И ВЕЛИКИ РАТ У НАМА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
У оквиру прошлогодишњег Канског фестивала, Асоцијација европских филмских архива и кинотека (ACE) доделила је Југословенској кинотеци, као предводнику пројекта, подршку за рестаурацију филма Крадљивац бресака (1964) која се изводи у сарадњи с бугарским и црногорским филмским архивима. Реч је о једном од најзначајнијих филмова бугарске кинематографије, редитеља Вула Радева, а у којем је једну од главних улога…
О НАСТАНКУ ФИЛМА СТАЛКЕР (ЗОРИСЛАВ ПАУНКОВИЋ)
О НАСТАНКУ ФИЛМА „СТАЛКЕР“ Поводом деведесет година од рођења Андреја Тарковског (1932−1986) издавачка кућа „Новое литературное обозрение“ објавила је изузетну студију Јевгенија Цимбала „Рођење Сталкера. Покушај реконструкције“. Јевгениј Цимбал (1949) познат је као филмски редитељ, сценариста, монтажер, глумац-епизодиста, историчар. После два успешна играна филма („Бранилац Седов“, 1988, награда жирија у Манхајму, награда BAFTA за…
MICHAEL DUDOK DE WIT – ŽIVOT U ANIMACIJI (ANDRIJANA RUŽIĆ)
Tišina i mirnoća su umetničke vrline Mihaela Dudoka de Vita i one se prelivaju iz njegovih filmova izazivajući osećaj neprolaznosti. Iako svi njegovi filmovi nadmašuju običnu hroniku svakodnevnice, oni su ukorenjeni u realnosti, a u isto vreme prizivaju lirske refleksije o lepoti vremena koje beskonačno teče. Izvrstan crtač i istančan posmatrač, Dudok de Vit napravio…
ПАЛЕСТИНСКИ ФИЛМ: О МИЛИТАНТНИМ ПОЧЕЦИМА, ТРАНСНАЦИОНАЛНИМ ВЕЗАМА, ВРЕМЕНУ ОТВАРАЊА И УСПЕХА, И ИЗАЗОВИМА КОЈЕ НОСИ БУДУЋНОСТ (БОРИС ТРБИЋ)
ПАЛЕСТИНСКИ ФИЛМ: О МИЛИТАНТНИМ ПОЧЕЦИМА, ТРАНСНАЦИОНАЛНИМ ВЕЗАМА, ВРЕМЕНУ ОТВАРАЊА И УСПЕХА, И ИЗАЗОВИМА КОЈЕ НОСИ БУДУЋНОСТ Свет се мења. И ово ’време монструма’ на најочигледнији начин поставља питања о постојећим геополитичким векторима силе, идеологији, друштву, економији и вредностима које су у први мах биле одбијане, затим постајале прихватљиве, да би данас биле на путу да…
PRAVA LJUBAV NE MOŽE DA DOSADI: O FILMU GOLI PIŠTOLJ (DANILO KRLOVIĆ)
U ovom tekstu nećete videti ništa drugo osim mog izrazito pristrasnog stava o jednoj od stvari koja je na mene imala najveći uticaj i osim mog poimanja humora. ———- Jedna od definicija prave ljubavi je da prava ljubav ne može dosaditi. Ako ste osoba koja veruje u horoskop, ja sam Blizanac i kao takav bi…
КОЈИ ЈЕ УДЕО ОСАМДЕСЕТИХ? МИЛУТИН У КЊИЗИ (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Историчари о прошлости пишу на основу архивске грађе која је за истраживање недоступна најмање тридесет година од њеног похрањивања у архивске фондове. То значи да последњих неколико година историчари могу полако ишчитавати почетак деведесетих година, али је невоља у томе што тек настају прве монографије о осамдесетим годинама. Када историографија улази у нову деценију, на…
THE GAZE THAT REMAINS (RAZGOVOR TOMA FARELA SA DRAGANOM KITANOVIĆ)
THE GAZE THAT REMAINS A conversation with Dragana Kitanović on her short film Inside the Gaze, by Tom Farell (2024) Tom Farell: Your film doesn’t insist on being seen, it waits to be noticed. There’s a quiet strength in that refusal. Were you ever afraid it might disappear completely? Dragana Kitanović: Yes, sometimes. But disappearance…
GARAŽNI FILM (SAŠA RADOJEVIĆ)
GARAŽNI FILM Romantičarska ideja o formiranju filmske grupe/pokreta proistekla je iz istorijskog iskustva sa avangardističkim umetničkim pokretima. U vremenu delovanja centrifugalnih sila, koje proizvode inflaciju centara moći, jasno je da su avangardistički pokreti u današnjim finansijsko-političkim okolnostima nemogući. Moguća je, međutim, mala igra – (samo)imenovanje grupe sa labilnom programatskom platformom, po uzoru na praksu…
SENKE UFE (DEJAN VLAISAVLJEVIĆ NIKT)
Dejan Vlaisavljević Nikt, Filadelfija, 2017. Dodir podzemlja Od Podzemnog sveta (1927.), Jozefa von Štenberga do Dodira zla (1958.), Orsona Velsa, prošla je 31 holivudska godina. Nemi film se transformisao u zvučni, crno-beli televizijski ekran ušao u svaku kuću, cinemaskop i tehnikolor su zavladali bioskopima, klasični holivudski studio sistem se polako i sigurno raspadao, praveći…
ЛОС АЛАМОС: ФИЛМ ДЕЈАНА ВЛАИСАВЉЕВИЋА НИКТА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
ЛОС АЛАМОС: ФИЛМ ДЕЈАНА ВЛАИСАВЉЕВИЋА НИКТА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ) У децембру прошле године сам на Фестивалу мета филма гледала један необичан филм, Лос Аламос, Дејана Влаисављевића Никта. Није једноставно рећи да ли је то филм који припада домаћој или страној продукцији: филм је добио назив по граду који се налази у савезној држави Нови Мексико, САД,…
„KARANFIL SMRTI“: ČETRDESET GODINA SA „BEOGRADSKIM DAVITELJEM“ (ALEKSANDAR JUGOVIĆ)
Film „Davitelj protiv davitelja“, režisera i koscenariste Slobodana Šijana i scenariste Nebojše Pajkića (1984), spada u ona umetnička ostvarenja srpske kinematografije koja imaju kultni status. To vidimo po višegeneracijskoj zainteresovanosti za film, replikama koje su ušle u javni govor, čestim TV reprizama i analizama koje ovaj film, očito, i dalje nadahnjuje. Film sam prvi put…
BY FAR KAYMAKCHALAN. О ПРОДУКЦИЈИ ЈЕДНОГ АУСТРАЛИЈСКОГ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА (БОРИС ТРБИЋ)
Крајем марта 2023. године добио сам позив да одем на Споменик незнаном јунаку у Мелбурну (The Shrine of Remembrance) где је историчар Бојан Пајић организовао изложбу о аустралијским добровољцима који су се уз Српску војску борили у Првом светском рату. Било је то занимљиво дешавање – мноштво медаља, униформи, уметничких дела, скица, мапа, постера, и…
PUSTINJA U FILMOVIMA GASA VAN SANTA. NEZAVISNI AMERIČKI FILM (SAŠA RADOJEVIĆ)
U dobrom delu svog opusa Gas Van Sant je ključni zaštitni znak američkog nezavisnog filma. Povremeni izleti u, za nijansu više produkcijske kategorije („Dobri Vil Hanting, 1997, „Psiho“, 1998, i „Tražeći Forestera“, 2000), nisu bitno odstupali od polazišta da je tu reč o konceptualnim zahvatima – modelovanju talenta ili poigravanju s originalom i kopijom. Trajno…
BELEŽENJE TUŽNOG OTPORA: RAZGOVOR SA DRAGOSLAVOM LAZIĆEM (SAŠA RADOJEVIĆ, MILUTIN PETROVIĆ)
Dragoslav Lazić (1936-2024) BELEŽENJE TUŽNOG OTPORA Prva dva dugometražna igrana filma, Tople godine (1966) i Sirota Marija 1968), Dragoslav Lazić je režirao po scenarijima Gordana Mihića i Ljubiše Kozomare. Ovi filmovi važan su deo crnotalasovske estetike, iako su zbog docnijeg Lazićevog opedeljenja ka populističkim komedijama često bili marginalizovani. Ovom prilikom predstavljamo vam odlomak iz…
ČEMU SLUŽI DEVOJKA? (DANIJELA JOVANOVIĆ O FILMU „WOMAN OF THE HOUR“)
ČEMU SLUŽI DEVOJKA? Pre par večeri sam pogledala film koji me, neočekivano, ne ostavlja na miru. U pitanju je režiserski debi američke glumice Ane Kendrik iz prošle godine naslovljen „Woman of the Hour“. Žanrovski ga svrstavaju u biografske trilere budući da govori o stvarnom američkom serijskom ubici Rodniju Alkali, ali istovremeno, budući da je…
ПРЉАВА ЦИГАНКА – ЧИСТО ВРАЊЕ. ФИЛМ ВОЈИСЛАВА НАНОВИЋА ИЗ 1953 (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
ПРЉАВА ЦИГАНКА – ЧИСТО ВРАЊЕ: ФИЛМ ВОЈИСЛАВА НАНОВИЋА (1953) Филм „Циганка“ (1953) режирао је неправедно запостављен југословенски и српски уметник македонског порекла, режисер Војислав Нановић. Сценарио је, по мотивима романа Коштана, Боре Станковића, написао Александар Вучо. Произведен је у Београду, у Авала филму. Главне улоге тумачили су Раша Плаовић, Миливоје Живановић, Селма Карловац, Растислав Јовић,…
НЕГДЕ ЈЕ ОТИШЛА, АЛИ САД ЋЕ ДА СЕ ВРАТИ – КАДА ЋЕМО ОПЕТ ГЛЕДАТИ ДОБРЕ КОМЕДИЈЕ (БОРИС ТРБИЋ)
Борис Трбић је одрастао у некадашњој Југославији, Перуу и Либији. Београдски ФДУ је уписао са шеснаест година као један од најмлађих студената у историји катедре за драматургију. Магистрирао је документаристику (Deakin University), докторирао на тему палестинског филма (Monash University), и током последњих двадесет година предавао филм и медије на мелбурншким универзитетима и филмским школама, укључујући RMIT, VCA,…
TUMAČENJE BILIJEVIH FILMSKIH BLAGOVESTI (MILUTIN PETROVIĆ)
TUMAČENJE BILIJEVIH FILMSKIH BLAGOVESTI Najbolji režiser je onaj koji se ne vidi, rekao je Semjuel Bili Vajlder. Uostalom mnogi su tako mislili, tako radili i po tom pravilu živeli. Ali retki su to rekli ili napisali. Jedno od zlatnih pravila klasičnog filma je da je najbolja režija ona koju ne primećuješ. Priča se priča…
HUNGARESKA MEĐU „FILMOVIMA BELIH TELEFONA“ (SAŠA RADOJEVIĆ)
Hungareska među „filmovima belih telefona“ Kod pojedinih istoričara filma koji su se bavili „fimovima belih telefona“, karakterističnim za epohu Musolinijeve Italije, za jedan segment tih ostvarenja uobičajio se izraz „komedija u mađarskom stilu“ (commedia all’ungherese). Scenariji za te filmove često su bile adaptacije pozorišnih komada koje su napisali mađarski autori (popularni izvorni materijal…
О САТИРАЊУ: КУЛТУРНА ПРОДУКЦИЈА КАО ЖРВАЊ ИДЕОЛОГИЗОВАНЕ `ИСТОРИЈЕ` (РАЗГОВОР БОРИСА ТРБИЋА И ДУШАНА ДАНИЛОВИЋА)
Борис Трбић је одрастао у некадашњој Југославији, Перуу и Либији. Београдски ФДУ је уписао са шеснаест година као један од најмлађих студената у историји катедре за драматургију. Магистрирао је документаристику (Deakin University), докторирао на тему палестинског филма (Monash University), и током последњих двадесет година предавао филм и медије на мелбурншким универзитетима и филмским школама, укључујући RMIT,…
POLJUBI ME, BUDALO (SAŠA RADOJEVIĆ)
Poljubi me, budalo Kao autor koji je voleo da se poigrava sa metafilmskim motivima (što je vrhunilo u filmu Bulevar sumraka), Bili Vajlder je dodatnu dozu provokativnosti postizao ugrađivanjem privatnih dogodovština glumaca (ili onoga što karakteriše njihove javne persone) u svoje igranofilmske sadržaje. Odgovarajući primer za ilustraciju tog postupka je Vajlderov film Poljubi…
VITORIO DE SIKA I „FILMOVI BELIH TELEFONA“ (SAŠA RADOJEVIĆ)
VITORIO DE SIKA I FILMOVI BELIH TELEFONA SAŠA RADOJEVIĆ U vreme fašističke Italije, tokom tridesetih godina, pa sve do Musolinijeve smrti 1945. godine, u tamošnjoj kinematografiji paralelno su egzistirale dve snažne struje – „kaligrafska“ i „filmovi belih telefona“. I dok su reprezentativni predstavnici „kaligrafizma“ (Augusto Đenina, Mario Soldati, Renato Kastelani i Alberto Latuada), zbog svoje…
ИДЕШ НА БЛОК. ЖИВЕТИ БЕЗ КОНТРАИНДИКАЦИЈА ИЛИ КО ЋЕ ТО ДА ГЛЕДА (БОРИС ТРБИЋ)
ИДЕШ НА БЛОК ЖИВЕТИ БЕЗ КОНТРАДИКЦИЈА или КО ЋЕ ТО ДА ГЛЕДА? Разговарам са пријатељима, емигрантима. Неки од њих ми кажу да им је тешко да причају са децом. Почну разговор о стању у друштву и у једном тренутку дете – то више није дете, већ особа од двадесет или тридесет година – каже: Не…
ЕЛВИС КОД ЗУБАРА. ХОЛИВУД КАО ИДЕОЛОШКА ИНТЕРПЕЛАЦИЈА (БОРИС ТРБИЋ)
Борис Трбић је одрастао у некадашњој Југославији, Перуу и Либији. Београдски ФДУ је уписао са шеснаест година као један од најмлађих студената у историји катедре за драматургију. Магистрирао је документаристику (Deakin University), докторирао на тему палестинског филма (Monash University), и током последњих двадесет година предавао филм и медије на мелбурншким универзитетима и филмским школама, укључујући RMIT,…
Слике непријатеља у филму Битка на Неретви (Оливера Драгишић)
Снимање филма Битка на Неретви завршено је 1969. године. Штампа га је најављивала као један од највећих, најважнијих, најспектакуларнијих и свакако један од најскупљих филмова домаће (али и европске) кинематографије.[1] Публицитет који му је био дат пре него што је и једно слово сценарија било стављено на папир, био је необично велики, а дело у…
О FILMU „UKUS LJUBAVI“, S LJUBAVLJU (DANIJELA JOVANOVIĆ)
O filmu Ukus ljubavi, s ljubavlju „Umetničko delo daje životnog elana i impusla, pruža zadovoljstvo i onome ko ga stvara i onome ko ga posmatra.“ (Iz Prosvetine Male enciklopedije iz 1959) U srži filma „Ukus ljubavi“ jeste strast prema umetnosti. U slučaju glavnih junaka ovog filma, u pitanju je umetnost kuvanja. Ako…
TREĆE VIĐENJE ANATOMIJE PADA (MARIJA KNEŽEVIĆ)
Piše: Marija Knežević Ja volim filmove i uopšte umetnička dela koja mogu dugo i više puta da iščitavam, rečju slojevita. Film Anatomija pada je izuzetno kompleksan, a režiserski majstorski izveden. Ne znam šta bih pre izdvojila, osim čitavog skupa tema koje podupiru ideju pada civilizacije. Gluma, pogotovu dečakova, fotografija, muzika, precizan ritam filma koji se…
JOŠ NEKA VIĐENJA ANATOMIJE PADA (DANIJELA JOVANOVIĆ)
Danijela Jovanović JOŠ NEKA VIĐENJA FILMA „ANATOMIJA PADA“ Pre dve večeri je film Francuskinje Žistin Trije „Anatomija pada“ ovenčan Oskarom za najbolji originalni scenario i iste večeri je bio prikazan na Prvom programu RTS-a. A juče je Olivera Dragišić napisala više nego zanimljiv prikaz filma koji me je naterao na ponovno razmišljanje o filmu. Otud…
ДВА ВИЂЕЊА ФИЛМА „АНАТОМИЈА ПАДА“ (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Анатомија пада, филм Жистин Трије Гледала сам јуче један добар филм, француски, зове се Анатомија пада. Неколико људи ми га је препоручило, а међу њима и двоје чије мишљење волим да чујем. Филм се давао на ФЕСТ-у, а приказан је и на РТС-у. Пишем ујутру колеги који ми је скренуо пажњу на њега: „Гледала сам…
КОЈИ ЋЕТЕ ФИЛМ ГЛЕДАТИ? (БИЉАНА КОВАЧЕВИЋ)
Како би се некоме ко није седео у биоскопској дворани могло препричати крцкање ораха и звекет есцајга у летњој старинској кухињи коју једва да крајем јула осветљава сунце? Никако, зато што се тихи звуци опиру жамору и ретко их се ко сети док другом препричава шта је на филму видео, али ‒ да ли се…
NA PUTU DO KRAJA JEDNOG SVETA – DVA JUNAKA IZ FILMOVA ŽIVOJINA PAVLOVIĆA (SAŠA RADOJEVIĆ)
NA PUTU DO KRAJA JEDNOG SVETA Dva junaka iz filmova Živojina Pavlovića na svoj način obeležavaju važne markacije vezane za turbulentne godine socijalističke Jugoslavije. Dragan Nikolić igra Džimija Barku u filmu Kad budem mrtav i beo (1968) kao aktera/žrtvu ekonomske reforme iz 1965. godine, a Svetozar Cvetković tumači Pavla Bezuhu u filmu Na putu za…
СЕРГЕЈ ПАРАЏАНОВ: ВЕЛИКО ПОЗНАВАЊЕ ОПРАВДАВА САВРШЕНУ ИМПРОВИЗАЦИЈУ (АНА ЈАКОВЉЕВИЋ РАДУНОВИЋ)
Ана Јаковљевић Радуновић рођена је 1975. у Крагујевцу, где је завршила основну школу и гимназију. Студије на Групи за руски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду завршила је 1998. године. Запослена је на Филолошком факултету од 1999. године и изводи наставу из руске књижевности.Постдипломске студије завршила је одбранивши рад „Сергеј Параџанов: кинематографско читање поема…
КРАЈ ЗЛАТНОГ ДОБА СЕРИЈА (Интервју са Марком Танасковићем)
О феномену савремених серија, њиховој политичкој и друштвеној функцији и будућности овог важног стуба данашње масовне културе причамо са најкомпетентнијим саговорником. Данас смо у друштву писца и публицисте Марка Танасковића. Марко, последњих година снажан раст индустрије серија постаје можда најочитији феномен масовне културе. Како објашњаваш овај тренд? Да ли је то условљено технолошким развојем (Нетфликс,…
ПОЈАМ ДОСТУПНЕ ГРЕШНОСТИ. ЂИНА ЛОЛОБРИЂИДА
Део чланка: Тешко је бити Лолобриђида, Илустрована политика, 2.11.1965. Луиђа Лолобриђида је рођена 3. јула 1927. у месту Субијако. За Америку је то мало преправљено: боље је да буде 4. јула, на дан америчке независности, и годину дана касније – 1928. Њени родитељи били су поштени људи. Отац је имао столарску радионицу, која је за…
ЦЕНЗУРА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ. ЈЕДНО СЕЋАЊЕ РАДИВОЈА ЛОЛЕ ЂУКИЋА
Крајем осамдесетих чувени редитељ и сценариста, Радивоје Лола Ђукић, се у интервјуу за ДУГУ присећао својих филмских и телевизијских почетака, евоцирајући и успомене на цензуру којом је често био брутално спутаван. Доносимо краћи извод из интервјуа. Мој први филм Грчка деца говорио је о нашој, македонској деци, која су бежала од монархистичких репресалија које су…
ФАЛСИФИКАТИ “УЖИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ“ (Немања Девић)
(само за сладокусце са великим стрпљењем) За стварање историјске свести о Другом светском рату и партизанском покрету у Југославији филм је представљао једно од главних оруђа. “Битка на Неретви“ и “Битка на Сутјесци“ утицали су на креирање свести о пресудним ратним догађајима из 1943. више неголи томови књига, мемоаристике и грађе, исто као што су…
О СЕРИЈИ “ЈУГОСЛАВИЈА У РАТУ 1941-1945” (интервју са Божидаром Зечевићем)
Већ осамдесетих година, у последњој деценији социјалистичке Југославије, у Србији су се заљуљали основни елементи наратива о Другом светском рату. У књижевности, театру , па и историографији (Веселин Ђуретић), све отвореније се дебатовало о белим мрљама југословенске историје 1941-1945. Из разглављеног ормана су неповратно испадали костури који су представљали снажан изазов ригидно чуваној званичној верзији…
HRONIKA NAJAVLJENE SMRTI PJERA PAOLA PAZOLINIJA (VULE ŽURIĆ)
Vule Žurić je rođen u Sarajevu 1969. Do sada je objavio knjige priča: Umri muški (1991), Dvije godine hladnoće (1995), U krevetu sa Madonom (1998), Valceri i snošaji (2001), Muljin ruž (2003) i Katenačo (2011); romane: Blagi dani zatim Prođu (2001), Rinfuz (2003), Tigrero (2005), Crne ćurke i druga knjiga crnih ćurki (2006), Mrtve brave (2008), Narodnjakova smrt (2009) i Nedelja pacova (2010). Autor je radio-drama: Omča od hartije, posvećene životu i smrti Bore Stankovića, Čovek bez peripetija, posvećene Milanu Rakiću, Ostrvo Uskoković, posvećene Milutinu Uskokoviću, Crni glas…
ĐOKOVIĆEV ROLERBOL (Petar Dragišić)
Inspirisani aferom Đoković, kanadski reditelj Norman Džuison i američki pisac/scenarista Vilijem Herison napravili su pre skoro 50 godina distopijsku dramu, čiji je kontekst bizarno surova gladijatorska igra – Rolerbol (Rollerball/1975). Taj kontekst je tek pozornica za predstavljanje znatno brutalnijih istina. Stara istorija je završena. Transnacionalne korporacije zamenile su države. Posle korporacijskih ratova usledili su mir,…
Нема памети до накнадне памети: На фудбалу са Живком Николићем (Владимир Д. Јанковић)
Владимир Д. Јанковић, песник, есејиста и књижевни преводилац, рођен је у Београду 1968. године.Објавио је књиге поезије Песме, Дрскост, Одбрана Данајаца и Даг, Света Јелена, књигу кратких прича Београд за упућене и више од шест стотина песама, есеја, кратких прича и записа по штампи, периодици и на интернету. Аутор је више од 280 књижевних превода,…
Бисери из шкољке душе Ингмара Бергмана (Александра Лутхандер)
Бергман је до краја испунио, себи у младости задати животни задатак, да изнедри макар један малени бисер из шкољке своје душе. Мукотрпним радом овог природног талента и огромне стваралачке енергије, настала је блистава бисерна огрлица филмова од непроцењиве вредности, којa краси шведску и светску кинематографију. Бергманов филмски опус наставио je да живи кроз снагу емоције…
KAKO JE ROMI ŠNAJDER POSTALA GLUMICA? PARIZ, 1961 (Izvod iz dnevnika)
Nemački govorni prostor je bio i ostao neobično škrt na proizvođenju svetskih zvezda masovne kulture. Romi Šnajder (Rosemarie Magdalena Albach) izuzetak je koji potvrđuje pravilo. Međutim, i ova Bečlijka se do vrha u svojoj branši popela tek kada je početkom šezdesetih svoju karijeru nastavila u Francuskoj. Usledili su veliki uspesi, saradnja sa maestrima režije (Lukinom…
БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ: ПРЕОБРАЖЕЊСКА МОЋ ФИЛМА (3)
Каква је веза између палеокина, раног српског филма и преображења?Наизглед неповезани појмови кроз текст Божидара Зечевића удружују се у необично тројство, све у намери да се одговори на питање које теорија филма, на челу са Базеном, мукотрпно покушава да разреши читав један век: „Шта је филм“? Божидар Зечевић (Београд, 1948) је филмолог, историчар филма, оснивач…
БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ: ДУША ФИЛМА И ЈЕДНО БЕОГРАДСКО КУЧЕ (2)
Каква је веза између палеокина, раног српског филма и преображења?Наизглед неповезани појмови кроз текст Божидара Зечевића удружују се у необично тројство, све у намери да се одговори на питање које теорија филма, на челу са Базеном, мукотрпно покушава да разреши читав један век: „Шта је филм“? Божидар Зечевић (Београд, 1948) је филмолог, историчар филма, оснивач…
БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ: ПОСТАНАК И ДУША ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА (1)
Каква је веза између палеокина, раног српског филма и преображења? Наизглед неповезани појмови кроз текст Божидара Зечевића удружују се у необично тројство, све у намери да се одговори на питање које теорија филма, на челу са Базеном, мукотрпно покушава да разреши читав један век: „Шта је филм“? Божидар Зечевић (Београд, 1948) је филмолог, историчар филма,…
ДВА ФИЛМСКА ПОГЛЕДА НА ПРВИ СВЕТСКИ РАТ: МАРШ НА ДРИНУ И КРАДЉИВАЦ БРЕСАКА (Оливера Драгишић)
На седници Извршног комитета Централног Комитета Савеза Комуниста Србије, Јован Веселинов (председник ИК ЦК Србије) је, поводом организовања обележавања педесетогодишњице од почетка Првог светског рата, 1964. године рекао: ”(…) ми не можемо 1914. годину препустити ратницима из 1914. године и поповима да праве парастосе, него ми треба да кажемо, као комунисти, шта мислимо о том…
„Јадни латински!“ Класичар и песник – Пјер Паоло Пазолини
Пјер Паоло Пазолини је био италијански романописац, есејиста, учитељ, педагог, драматург, сценариста, синеаста, глумац, политичар, сликар, новинар, лингвиста, класичар и песник. Био је и хомосексуалац, верник, агностик, атеиста, побуњеник, а можда и анархиста. Волео је и фудбал. Родио се 5. марта 1922. године у Болоњи, а његово убиство 2. новембра 1975. године у једном званичном…
Лаура Бети говори Пазолинијеву песму „Мерилин“ (1962)
(Из збирке песама „Пут и небо“, превод Гордана Суботић) Мерилин Од света древног и оног сутра Остадоше само лепота и ти, убога сестрице моја млађа, она што трчи за сенама старије браће, да би им слична била, смеје се с њима и плаче, шалове њихове око врата меће, кришом им додирује књиге и ножиће, ти…
Страст рођена током интервјуа – Драган Бабић и Лив Улман
Колико сте пута у животу имали прилике да посматрате процес заљубљивања две особе, а да сами нисте били једна од њих? Почетком 80-их година прошлог века београдска чаршија била је заокупљена говоркањима о изненадној, снажној и скандалозној вези која се развила између омиљене Бергманове глумице (и његове бивше супруге) Лив Улман и југословенског, српског новинара…
Велика француска ћутаоница у филму „Базен“ Жака Дереа
У Француској је током септембра 1968. године био снимљен гламурозни играни филм Базен у режији Жака Дереа. Главне улоге су биле поверене Алену Делону, Роми Шнајдер и Морису Ронеу, док се у споредној роли појављује и млада Џејн Биркин. У ствари, Базен је био филм који су Жак Дере и Ален Делон правили заједно. То је био први од…
Одакле у ствари долази цензура? Андреј Тарковски, Мартирологијум. Дневници 1970-1986, Академска књига, Нови Сад 2017.
(12. јануар 1972, Москва) Јуче ми је Н. Т. Сизов издиктирао примедбе и захтеве који се тичу “Солариса”, прикупљене са разних инстанција – у одсеку за културу ЦК, код Демичева, у Комитету и Главном комитету. Успео сам да запишем њих 35. Ево тих примедаба. Има их заиста много и оне би (ако бих их све…
Субверзиван и снажан: документарни филм „Специјални влакови“
Редитељ и косценариста филмова Живот са стрицем и Представа Хамлета у Мрдуши Доњој, Крсто Папић, режирао је 1972. године и један мање познат документарни филм – Специјални влакови. Тема филма је одлазак Југословена на рад у Западну Немачку. Сцене су снимљене у Загребу, у самом возу и на станици у Минхену. Обухваћен је и пријем радника по доласку у СР…
Stella polare 