СТВАРАЛАШТВО И СВЕДОЧЕЊЕ ЖЕНА О ГОЛОМ ОТОКУ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ (ЉУБИНКА ШКОДРИЋ)
Стваралаштво и сведочења жена о Голом отоку у социјалистичкој Југославији Кажњавање присталица Информбироа (ИБ-а) и уопште постојање логора за ибеовце били су у социјалистичкој Југославији врста табу теме. Кажњеницима је по пуштању на слободу истицано да не смеју причати где су били. И они сами су нерадо о томе говорили пошто су се често стидели…
СВЕ ОВО ЈЕ БИЛО. ПОГЛЕД С КАЛЕМЕГДАНА. ОГЛЕД О БЕОГРАДСКОМ ЧОВЕКУ (ПРИРЕДИЛА: ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
СВЕ ОВО ЈЕ БИЛО Српска краљевска академија 1938. (избор текста: Г. Ђерић, други део) Народна револуција код нас, за разлику од осталих, покушала је да поједе своје родитеље; на децу је тек сад дошао ред. После рата у земљи је било много слободе за сва увожења и за сваку лудост изнутра; увозили смо политичке програме,…
ОДАКЛЕ ДОЛАЗЕ ЏИДОВИ ? (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Поводом књиге Јелене Гавриловић, Преслица џидовке девојке, Пресинг издаваштво: Младеновац, 2024. ОДАКЛЕ ДОЛАЗЕ ЏИДОВИ? „Радују се Власи моји, и Греци, а понајвише Латини да Џиди нестају. А мене баш то плаши – где ће немри наједном помрети?“ „У летописима кепеца, нема дивова.“ Када је, изашавши из вишегодишњег крвавог и страшног сукоба, демографски унакажен, уморан…
SEMANTIČKE SENKE (IZLOŽBA SAŠE PANČIĆA)
Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba ČolakovićaSaša PančićSemantičke senkeAutorski projekat: dr Rajka Bošković i Miroslav KarićPetak, 12. decembar 2025. u 18 hIzložba traje do 23. februara 2026. Izložba u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavlja pregled likovnog stvaralaštva Saše Pančića tokom poslednjih dvadesetak godina, uključujući i najnoviju produkciju koja obuhvata objekte, skulpture, crteže i video-radove. Od…
РЕЧЕНО МИ ЈЕ: СВЕ ШТО ИЗГУБИШ БИЋЕ ТИ ВРАЋЕНО (ВИОЛЕТА БЈЕЛОГРЛИЋ)
Stella Polare честита Виолети Бјелогрлић прву награду на конкурсу Златно слово за 2025. годину, коју је добила за књигу Логин и Аз, а коју дели са Иваном Малек за књигу Сузе испод белих чаршава. У то име овде доносимо делове из награђене књиге. Дошла сам из правремена да будем живо тело скелету Дошла сам из…
АНДРЕА НА СТЕЛИ (РАЗГОВОР ВОДИЛА: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Разговор са Андреом Јовановић о њеном подкасту „Лукавство ума“ је први у низу који смо замислили са људима који воде неки портал, емисију, блог, подкаст или неки други формат на дигиталном простору српског језика, а који се односи на поље културе. Смисао оваквих разговора је размена искуства и указивање на предности, мане, домете и утицај…
ATENA, BOGINJA (DEJAN ACOVIĆ)
Uvodna reč Ovaj tekst nastao je zbog jedne vizije; vizije mlade žene, plavih očiju, prodornog pogleda u kojem se očituje britka inteligencija, pogleda koji se ne može uhvatiti sopstvenim pogledom jer ne da se, kao što se ne može gledati u sunčev disk; lakog, odmerenog koraka, kojim se gazi / lebdi po sopstvenom posvećenom prostoru,…
ПОГЛЕД С КАЛЕМЕГДАНА. ОГЛЕД О БЕОГРАДСКОМ ЧОВЕКУ (ИЗБОР: ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
Све ово је било Не чини ли вам се садашњост однекуд познатом? Јесмо ли у двадесетим, или тридесетим годинама прошлог века? Имате право. Све ово је било сто година раније, поручује Владимир Велмар Јанковић, Поглед с Калемегдана. Оглед о београдском човеку, Српска краљевска академија 1938. (избор из текста: Г. Ђерић, први део) Београд је…
O KNJIZI „DECA SA PROBLEMIMA U PONAŠANJU I SUKOBU SA ZAKONOM“ (ALEKSANDAR JUGOVIĆ)
(Aleksandar Jugović i Nada Šarac, Centar za nestalu i zlostavljanu decu, Novi Sad, 2025) Kako je nastala ova knjiga? Knjiga Deca sa problemima u ponašanju & u sukobu sa zakonom: pojmovno-teorijske osnove i menadžment usluge dnevnog boravka u programu „Uključi se” (2025), koju sam napisao sa specijalnom pedagoškinjom Nadom Šarac, nastala je u procesu licenciranja…
НЕСТАТИ У ШУМАМА МОНТАНЕ – МРЕЖА: УНАБОМБЕР, ЛСД И ИНТЕРНЕТ (БОРИС ТРБИЋ)
Да ли постоји моменат када антиципација игра кључну улогу у животу научника или уметника, особе великих знања и моћи предвиђања? Када се формативна питања,’шта желиш да постанеш’ или ’о чему бих писао’, ’шта бих истраживао’, трансформишу у ’о чему ће људи мислити када ме не буде’ или ’како желим да будем запамћен’? У последњих сто…
ПРАВОСЛАВНИ ХОРОР ИЛИ МОСКОВСКИ ГАМБИТ ЈУРИЈА МАМЛЕЈЕВА (ПРИКАЗ: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Јуриј Мамлејев, Московски гамбит, превод: Душко Паунковић, Београд: Агноста, 2025. Издавачка кућа Агноста недавно је издала други по реду роман једног од најнеобичнијих руских писаца из хладноратовске епохе, Јурија Мамлејева. Реч је о његовом позном роману под насловом Московски гамбит који је највероватније уобличен 2007. године, а који на српском језику данас можемо читати у…
КО ГОД МИ ПОГЛЕД ДОЗОВЕ НИЈЕ ДОШАО ДА ЋУТИ (АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ)
Велики сатМора да је негденекоменекадана путуиспао овај знак.Где смо погрешили? –пише с једне стране медаљонаи криви уснице,и пружа рукека мом врату,танан а тежак,тежак кô генерација.Много смо волели –каже с друге стране –слободуи топле оброке,разигране животена ланцу тешком а дугом,дугом кô историја.Негде смо заказали –каже часовничаринспицирајући знаковеу великом механизмудок увеличано окопрати удове малих радника:тик-так, тик-так, тик-так……
PRELIVANJE KAPI IZ ČAŠE – O SELSKOM MESU (JASNA JEREMIĆ)
Prikaz knjige Predraga Milojevića, Selsko meso (Presing: 2025). Kad se pesnik, a ujedno i urednik i izdavač, napije, opije, ili ako hoćete – prepije poezijom i „poezijom“, onda iz tog pijanstva, tog prelivanja „kapi iz čaše“, tog suživota sa dobrom i lošom poezijom, sa svim onim dobrim i lošim ljudima u jednim te istim ljudima…
ЧИТАЊЕ `ВРЕМЕНА ДАРОВА` ПАТРИКА ЛИЈА ФЕРМОРА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Читање путописа Патрика Лија Фермора Време дарова. Пешице до Константинопоља: од Хука у Низоземској до средњег Дунава, превод: Данијела Јовановић, Службени гласник 2025. Данијела Јовановић је прошле године била вредна: превела је поезију Џејн Кењон – Нек дође вече (Културни центар Новог Сада, 2025), написала је књигу – О сећању и Другом светском рату –…
`ROMAN ČETVORICE` (JELENA STAKIĆ)
Retko se događa da nemam u radu naručeni prevod neke knjige. Tad nekoliko dana blejim dokona pa me dohvate pundravci i onda dohvatim da prevodim nešto za svoju dušu. To kasnije obično niko neće da objavi. Desilo se to i s ovim prevodom, pre dvadesetak godina. Nudila ga na nekoliko strana ali… roman je…
JEDINO ČEGA SE SEĆAM IZ DEVEDESETIH JE KOKA-KOLA (MARIJA BANKOVIĆ)
Nedavno je otvorena arhiva Odeljenja za specijalnu zaštitu mladih, sektor istraživanja na temu „Devedesete“. Ovo je ispovest jednog od ispitanika, nazvanog Koka Kola Kid. ——————————– Jedino čega se sećam iz 90tih je koka kola. Ustvari, ako bih morala svoj život da svedem na jednu stvar koja je samo bila dobra – bila bi to savršena,…
ПУРПУР (МИЈАЛКО ЂУНИСИЈЕВИЋ)
ПУРПУР Феничани су 1500. године пре наше ере открили начин добијања пурпурне боје из морских пужева (Murex trunculus и Murex brandaris). Обале Средоземља биле су богате пурпурним пужевима који су постали ретки у средњем веку због велике експлоатације. Пужеви би трулили и у њих би била додавана со, а у зависности од количине соли добијан…
МИНИ СЕРИЈА `КАРЛОС`: УСПОН И ПАД НАЈТРАЖЕНИЈЕГ ТЕРОРИСТЕ 1970-ИХ (БОРИС ТРБИЋ)
(’…а радило се о томе да се он измени’) Карлос (Оливије Асајас, 2010) je мини ТВ серија базирана на биографији Иљича Рамиреза Санчеза – Карлосa, револуционара и осуђеног терористе. Снимљена у продукцији Film En Stock и Egoli Tossell Film за 18 милиона америчких долара и дистрибуисана преко Canal+, серија је завршена у две верзије, дужој…
СУПРОЋ МОГА УМЉА – О МЕЛАНХОЛИЈИ У ДЕЛУ ГАВРИЛА СТЕФАНОВИЋА ВЕНЦЛОВИЋА (ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
„Да сам се, необавештен и неупућен, нашао пред овим стиховима, упитао бих се, зачуђен: чији су? Којег од наших великих савремених песника? На које ме унутарње богатство подсећају? Кад је то наш песнички језик доспео до такве суптилности, кад је то наш духовни развој омогућио такво доживљајно обиље, да се на нашем језику могла изразити…
AMAN, AMAN, OF AMAN – SOFKA NIKOLIĆ (SAŠA RADOJEVIĆ)
Horizontalnim i vertikalnim traganjem po istorijskoj skali srpske narodne muzike zaustavljao bih se na pomen Čiče, te figure koja predstavlja mentalitetski presek – nekoga ko je pometen životnim udarima spas pronašao u kafani. To slušalačko putovanje odvelo me je u srce svetla i tame – u pevački univerzum Sofke Nikolić, alme mater naše narodne muzike.…
КРАДЉИВАЦ БРЕСАКА И ВЕЛИКИ РАТ У НАМА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
У оквиру прошлогодишњег Канског фестивала, Асоцијација европских филмских архива и кинотека (ACE) доделила је Југословенској кинотеци, као предводнику пројекта, подршку за рестаурацију филма Крадљивац бресака (1964) која се изводи у сарадњи с бугарским и црногорским филмским архивима. Реч је о једном од најзначајнијих филмова бугарске кинематографије, редитеља Вула Радева, а у којем је једну од главних улога…
О НАСТАНКУ ФИЛМА СТАЛКЕР (ЗОРИСЛАВ ПАУНКОВИЋ)
О НАСТАНКУ ФИЛМА „СТАЛКЕР“ Поводом деведесет година од рођења Андреја Тарковског (1932−1986) издавачка кућа „Новое литературное обозрение“ објавила је изузетну студију Јевгенија Цимбала „Рођење Сталкера. Покушај реконструкције“. Јевгениј Цимбал (1949) познат је као филмски редитељ, сценариста, монтажер, глумац-епизодиста, историчар. После два успешна играна филма („Бранилац Седов“, 1988, награда жирија у Манхајму, награда BAFTA за…
RECEPT ZA SELSKO MESO (PREDRAG MILOJEVIĆ)
Jednom u pansionu Шумски фенериnadomak nacionalnog parka Pelisterapitao sam postariju kuvaricu Bitoljkukoje joj je jelo najboljeselsko meso, sineнајлесно за подготовка е најдобро Za selsko meso ti je najvažnijeda odstoji nekoliko danada paradajz bude sušen i na uljui da dodaješ sastojke u pravo vremeisto kao kad pišeš pesmu, napravih se pametanтоа е исто така точно, rečepa…
ПИСАТИ СРЕДЊЕВЕКОВНУ ИСТОРИЈУ: ИНТЕРВЈУ СА АРОНОМ ГУРЕВИЧЕМ (ПРЕВОД: МИХАЕЛ АНТОЛОВИЋ)
Писати средњовековну историју: интервју са Ароном Гуревичем Дефиниције Јелена Мазур-Матушевич: Постоји туце дефиниција средњовековног раздобља. Како бисте Ви дефинисали „Средњи век“? Арон Гуревич: Појам „Средњи век“ је од скора постао веома споран. Људи су живели у Средњем веку а да нису знали да живе у Средњем веку, насупрот људима који живе у модерном времену који…
U POLETU OBILJA – SENKA VODENOG ŽIGA DIVNE POPOV (MARIJA STANIMIROVIĆ DEJVIS)
U POLETU OBILJA „Senka vodenog žiga“, Divna Popov, Službeni glasnik, Beograd 2025. Marija Stanimirović Dejvis Na obzorju srpskog izdavaštva u septembru se pojavio nesvakidašnji roman „Senka vodenog žiga“ u izdanju Službenog glasnika. Šta je to nesvakidašnje, čime možemo opravdati takvu kvalifikaciju, kako odgovoriti na to pitanje? Najpre – možda banalno ali ne i beznačajno –…
U PUTNIČKOM STANU I DRUGE PESME (DUŠAN MIJUŠKOVIĆ)
Dušan Mijušković je rodjen 1981. u Beogradu. Živeo je na raznim mestima širom sveta. Bavi se graničnim oblastima filosofije, umetnosti i duhovnosti. Krajem prošle decenije radio je kao novinar beogradskog NIN-a. Poeziju piše od detinjstva, no tek pre tri godine, počinje ozbiljnije da predstavlja svoju umetnost. Objavljivao je na književnim portalima i u magazinima: Hiperboreja,…
ЗНАТИ А НЕ ЗНАТИ КАКО ЗНАМО (ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
Знати а не знати како знамо. Историја незнања и нови прилози осветљавању друштвене улоге преводилаштва је уводни текст уреднице зборника радова САМИСЛИЛАЦ. О преводиоцима и преводилаштву (ИЕС, Београд: 2025), Гордане Ђерић. Др Гордана Ђерић је научни саветник на Институту за европске студије у Београду, а ово је други по реду зборник радова на тему културних…
ИКОНЕ, ПОЕЗИЈА И МУЗИКА ЗОРЕ ВИТАС (ПРИРЕДИЛА: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Зора Витас је рођена у Бару, 1957. године. До двадесете године је живела у Требињу, а од 1976. године у Београду. Осамдесетих и деведесетих година певала је блуз и џез музику, углавном као главни вокал познатих бендова и извођача. Иконе слика по благослову духовника већ двадесет осам година. Ауторка је једне књиге духовне поезије (2018),…
ИЗ ИСТОРИОГРАФСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ: О КЊИЗИ ФИЛМСКА ДЕЦА УЛИЦЕ САШЕ РАДОЈЕВИЋА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
ИЗ ИСТОРИОГРАФСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ: О КЊИЗИ ФИЛМСКА ДЕЦА УЛИЦЕ (САШЕ РАДОЈЕВИЋА), ДОМ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАД, 2025, ПРИКАЗ: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ „У времену деловања центрифугалних сила, које производе инфлацију центра моћи, јасно је да су авангардистички покрети у данашњим финансијско-политичким околностима немогући. Могућа је, међутим, мала игра – (само)именовање групе са лабилном програматском платформом, по узору на праксу ликовних…
АКВАРЕЛИ МИЉАНЕ ДРАШКОВИЋ (ПРИРЕДИЛА: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
МИЉАНА ДРАШКОВИЋ је рођена 1959. године у Ужицу. Завршила је Вишу економску школу у Београду. Студирала на Филозофском факултету Универзитета Београд. Члан је УЛУС-а од 1996. године. Члан је УЛУПУДС-а од 2023. године. У статусу Самосталног уметника је од 1999. године. Реализовала је педесет самосталних изложби у земљи и иностранству и узела учешће на око…
ОСВРТ НА ПОЛЕМИКУ ПОВОДОМ ОБЈАВЉИВАЊА ЦРВЕНОГ БАНА (АЛЕКСАНДРА МИЉАНОВИЋ)
ОСВРТ НА ПОЛЕМИКУ ПОВОДОМ ОБЈАВЉИВАЊА ЦРВЕНОГ БАНА Када је 1979. године у издању „Просветине” едиције „Еротикон” објављена књига Црвен бан: еротске народне песме са именом Вука Стефановића Караџића као аутора, у „Политици” се повела полемика у чијем су се жаришту нашли Живомир Младеновић, као иницијатор полемисања и један од приређивача пете књиге Српских народних пјесама…
УЛОГА ЏУДОА У САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ (НИКОЛА МИЈАТОВ)
Улога џудоа у савременој историји Косова и Метохије Џудо је јапанска борилачка вештина који је основао Џигоро Кано 1882. године. Тада је основао Кодокан – Институт за тражење путева као јединствену лабараторију борилачких вештина. Кано је систематизовао смртоносне технике џиу џиџе и оформио модерну борилачку вештину која се уклапала у идеје Меиђи реформе. Међутим, осим…
Gang of Four / Entertainment! О ДУХУ НЕПОСЛУШНОСТИ И ПОБУНЕ (БОРИС ТРБИЋ)
Овај текст је посвећен старом пријатељу, београдском музичару Боривоју Борцу, и графиту исписаном на Бранковом мосту: ’И пост-панкери су панкери.’ Мелбурн, октобра 2025. Gang of Four / Entertainment! О духу непослушности и побуне Универзитет у Лидсу је 1970их година постао централно место британске музичке и културне сцене због концерата одржаваних у кантини преуређеној у концертни…
СЛИКАРКА ОПТУЖЕНА ЗА ПОРНОГРАФИЈУ: СЛУЧАЈ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ (МИЛОШ ТИМОТИЈЕВИЋ)
Када је 1911. спремала радове за Међународну изложбу у Риму, Надежда Петровић је веровала да брани част српске уметности и југословенског културног јединства. Оно што није очекивала било је — оптужба за „порнографију“. Поводом педесетогодишњице уједињења Италије у Риму је 23. марта 1911. отворена велика Међународну изложба. За Србију је ова уметничка смотра била веома…
ЗБОГ ЧЕГА ТАКО ДУГО ВОЛИМО КОШТАНУ? (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Због чега тако дуго волимо Коштану? Ове године навршава се сто двадесет пет година од премијере позоришне представе Коштана. Ако знамења постоје, онда је 1900. година, у којој је београдска публика први пут гледала Коштану (Коштана. Комад из врањанског живота с песмама) – знамење њеног карактера. Као што је година њене премијере гранична, тако је…
LIČNI ANĐEO: DUŠAN GERZIĆ GERA (MARIJA BANKOVIĆ)
Godine 1961. Beograd je bio mesto odigravanja nekih interesantnih događaja. Najtoplije leto u modernoj istoriji zemlje zabeleženo je u avgustu, kamere su snimile nestvarno prazne trgove i gradske bulevare, veliki geopolitički pokret, prva konferencija Nesvrstanih zemalja održana je u novembru i konačno, završila se ljubav Olje i Šejke, jedna umetnička sinteza obeležena borbom sa besparicom,…
ХЛАДНА РУКА МАГЛЕНА ВРАТА ОТВАРА (ЗОРАН АНТОНИЈЕВИЋ)
Пред чемпресном капијомСребрнасто плави зраци преламају се кроз чемпресну капију.Над траговима босоногог дива месечинедахом новорођенчетапулсира лопта од свитаца.На клупи из тла изниклој седи дете гавраноглаво,у једној руци му свећа, у другој гнездо.Иза црног сунцаВатрено штрче звездојата,караван волшебни пролазирубом ноћног вела.Копљаник први пером анђелау злато боји лавља тела,носи их далеко са грбе света.Оставља човека да лови…
ТВРДИ СУСРЕТИ (РАСТКО ТЕЈИН)
ТВРДИ СУСРЕТ Немам пуно времена и зато ћу почети од говоранције професора Клема, Ота Клема, од његове приче о „инклузији“ и „суспензији референтних оквира културе“ . Tо ће нас, врло брзо, одвести у спаваћу собу број једанаест (11) доброг приватног хотела у ширем центру Београда, града, који се у Клемовој породици, деценијама уназад, помињао…
О КОЛАБОРАЦИЈИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ПОВОДОМ РОМАНА `ПОКОРАВАЊЕ` МИШЕЛА УЕЛБЕКА (ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
АКО НИЈЕ ПОЛИТИКА, ЗНАЊЕ ЈЕ НИШТА. О КОЛАБОРАЦИЈИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ПОВОДОМ РОМАНА ПОКОРАВАЊЕ МИШЕЛА УЕЛБЕКА Текст је први пут објављен у: Култура полиса (Кп, бр.28, г. XII-2015), а потом у оквиру књиге: Гордана Ђерић, Сувишне речи. О интелектуалцима и знању, Београд: Златно руно, 2016. У сваком случају, више верујем у интелигенцију масе, него у интелигенцију елите.…
ОДРАСТАЊЕ И ДРУГЕ ПЕСМЕ (ЖЕЉКА АВРИЋ)
ОДРАСТАЊЕдевојка са селарасте неприметноу себи као најбољем пријатељуона је узданицаодменау јуришу на кућне пословеиспите и ручни раддок оштри косубринући о млађој браћии домаћим животињамадевојка са села живи двоструким животомод кључаоницедо исповедаоницеиз коже излазигола и кришомнеприметна као шапатзатомљујући крикнаоружана чекањемдевојка са селаодраста за ноћу заједничкој собизаустављеног дахас покривачем преко главесрећа је често напуштаосећај кривице никадаона је…
SINOPTIČKI PRASVET I JEDNO DRUGAČIJE TUMAČENJE TRAGIKE NARCISA (KATARINA RISTIĆ AGLAJA)
Sinoptički prasvet i jedno drugačije tumačenje tragike Narcisa Jedan sasvim nam nepoznati, nemoguće samobitan svet, u svom izgubljenom ključu davno već beše iznedren iz zemljotresne odluke noći; iz sebe-dokidajućeg duha uobrazilje: – duha Narcisovog koji je, tek kroz poslednje ogledalo (eho od-žalosti-usahle nimfe, što ovaploćuje poslednji zov prapredmeta), prvi put stupio u svet! I…
ОПКЛАДА И ДРУГЕ ПРИЧЕ (ЂАВАД САЈАДИПУР – ПРЕВОД: ДЕЈАН СПАСОЈЕВИЋ)
МРТВАЦИ КРАЈ ВАТРЕ Новопридошли мртвац од прве ноћи не имаде смелости да изађе из свог гроба. Није знао какво ће му зло учинити остали мртваци, када буду сазнали да је он ту. Наиме, гробље бејаше пуно мртваца, за чију је смрт он био крив. Оних који су на улици добили метак, оних који…
TU SAM ROĐENA, TU ĆE ME I SAHRANITI (ALEKSANDRA ĐORĐEVIĆ)
Tu sam rođena, tu će me i sahraniti Jeste li znali koliko može da raste žeravica cigarete, a da ne otpadne? Duži se, duži, i sija kô svetla kakvog velikog grada, a onda krah. Pali se ukrug ko toranj. Onaj zajebani preko me je naterao da biram između hiljadarke u penzionom fondu i smeha svoje…
ДАЛЕКО ЈЕ КАЈМАКЧАЛАН – ФИЛМ БОРИСА ТРБИЋА И ДРАГАНА ГАВРИЛОВИЋА (АЛЕКСАНДРА МИЛИСАВЉЕВИЋ)
ДАЛЕКО ЈЕ КАЈМАКЧАЛАН – ФИЛМ БОРИСА ТРБИЋА И ДРАГАНА ГАВРИЛОВИЋА Познато је да ми Срби имамо јако чудан – назовимо то тако – однос према историји. Није га чак тако лако ни дефинисати, јер с једне стране, стално о томе причамо по кулоарима и кафанским и другим седељкама, а с друге стране, цео свет нас…
УМЕТНОСТ ЖИВОТА (ЗОРИЦА КРСТОВИЋ НЕНЕЗИЋ)
Уметност живота Да би некога волео,заволиш тло по којем хода,Избришеш границе јучерашњег непреболаДа би некога волеоОдслушаш његов дамар у музици сфераПозајмиш тањир да има у чему да једеХлеб насушни даш му,Да би некога волеопободеш заставу на пола копљаНа граници новонасталих државаПустуш реку понорницуда избрише траговеСвих страдања која сеИзнова понављајуДа би некога волеопружиш руку прекоЗабијених предрасуда…
DRAGOSLAVA GENČIĆ: KUPILA SAM ŠAL CRVENI, DA SAM NAJLEPŠA (SAŠA RADOJEVIĆ)
Dragoslava Genčić: Kupila sam šal crveni, da sam najlepša Norme folklorističkog akademizma bile su temeljno postavljane sve do početka šezdesetih godina prošlog veka. One su počele da popuštaju pred sve masovnijom pojavom novokomponovane narodne muzike, a onda se u tom univerzumu, koji je zasnovan na poziciji „radio pevača“ koji izvodi stare narodne, izvorne pesme,…
БУЦМАСТЕ ВЕНЕРЕ (ТИХАНА ТИЦА)
Буцмасте Венере Над крововима сањивог Антверпена спуштали су се тешки, димљиви облаци од суза и небеског беса, најављујући хладноћу што је сродна унутрашњем лику овог парчета Европе. Ту се сусрећу западно образовање и северна воља за моћ, пијетет католичке цркве и карневал слободе градских тргова, шпанска монархија и чежња за даљим освајањима, док читав…
MICHAEL DUDOK DE WIT – ŽIVOT U ANIMACIJI (ANDRIJANA RUŽIĆ)
Tišina i mirnoća su umetničke vrline Mihaela Dudoka de Vita i one se prelivaju iz njegovih filmova izazivajući osećaj neprolaznosti. Iako svi njegovi filmovi nadmašuju običnu hroniku svakodnevnice, oni su ukorenjeni u realnosti, a u isto vreme prizivaju lirske refleksije o lepoti vremena koje beskonačno teče. Izvrstan crtač i istančan posmatrač, Dudok de Vit napravio…
МИЛУТИН МЕЂУ НАМА ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ (ПРИКАЗ НАУЧНОГ СКУПА „ШУМАДИЈСКИ ЧОВЕК ДАНКА ПОПОВИЋА“ – ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Напомена: овај приказ заснован је на личним импресијама и белешкама, па се мора узети у обзир да у њему постоје непрецизности и разне интерпретативне мањкавости. Детаљна мишљена, образложења и анализе аутора биће штампане у зборнику са овог скупа. МИЛУТИН МЕЂУ НАМА ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ Програм скупа можете погледати овде. „Једно је сигурно, а то је…
СВЕТИ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ (БИЉАНА КОВАЧЕВИЋ)
Свети Пајсије Светогорац Биљана Ковачевић Говоре људи ‒ и то чак успут кажу ‒ како и данас на Светој гори живе прозорљиви старци у монашким ризама који свој живот проводе у молитви, тихо вапијући да се на овај погани свет спусти милост Божја и да зацари доброта. Они који су се са њима срели носе…
REGINA: TRIDESET PET GODINA BENDA – NA SCENI I IZA NJE (PRIREDILI BORIS MILIJAŠ I OLIVERA DRAGIŠIĆ)
Jedan od najpopularnijih domaćih bendova, Regina, ove godine obeležava trideset pet godina rada i tim povodom će 24. septembra u Nišu održati koncert. No, kako je Regina bila jedna od identitetskih rok grupa generacija koje su odrastale devedesetih godina, prilika je da se osvrnemo na njihovu karijeru u meri u kojoj jedan digitalni format to…
VIKEND NA SELU I DRUGE PRIČE (TATJANA VENČELOVSKI)
MED – Užasavam se mirisa bagrema. Ne gledaj me tako, znam šta pričam. Bagrem su izmislili gusari koji nisu uspeli da te potope pa su odlučili da te uguše. Otimači ironije, tame i zluradosti. A to su neprocenjiva blaga duše, oružja smisla, bez kojih ti spadaju gaće od sramote i napreduje ti karijes. Bagrem su…
СЕЋАЊЕ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ: (П)ОГЛЕДИ – ДАНИЈЕЛА ЈОВАНОВИЋ
Данијела Јовановић, Сећање и Други светски рат: (П)огледи, Службени гласник, Београд, 2025. […] Малочас смо рекли да је Платон заговарао јединственост знања, а опет, песнике је избацио из своје идеалне државе јер „ако је веровати песницима онда нeправду треба чинити, па од користи коју она донесе треба принети жртву. Ако смо, наиме, правични, богови нас…
ОД ИСКУСТВА ГРАДА ДО ИСКУСТВА УМЕТНОСТИ – ИЗЛОЖБА „ПОГОН“ КОЉЕ БОЖОВИЋА (ВЛАДИМИР КОЛАРИЋ)
ОД ИСКУСТВА ГРАДА ДО ИСКУСТВА УМЕТНОСТИ – ИЗЛОЖБА „ПОГОН“ КОЉЕ БОЖОВИЋА Изложбом „Погон“ (Галерија РТС, септембар 2025), која поред слика (махом акрили и комбиноване технике на платну) садржи и просторне и видео инсталације и објекте, Никола Коља Божовић нас води у још једну вожњу градом, такорећи урањање у једно искуство града, као искуство споја човека…
ПРЕВОДИЛАЦ И ДРУГЕ ПЕСМЕ (СИМОНА ДМИТРОВИЋ)
ПРЕВОДИЛАЦПреводилац живи у разрокој души,Моли се икони мешовитог порекла, осликаној пре рођењаИзмеђу две кључне костиЈедном сам четрдесет дана преводио начин на који говориш о ветру у равници,Поредио га са притворном тишином којом настањујеш брда, као покушај дома,Као сенка туђег наслеђа.Пренео сам твој говор, али не и ветари у речима се уместо обећаног накитанашла само моја…
ОДСТУПАЊЕ И ДРУГЕ ПЕСМЕ (САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА)
ОДСТУПАЊЕнедостаје ми шкрипа снегакристали воде, мразпреко којег бих пројуриопрескочио све крановедизалице у луцибез страха, претрчао Дунавсве до КалафатаЛома или још даљедо Констанцеуосталом као и сви моји прециутекао бих од ископаних рововаса обе стране улицемахнита копита црвено-зелене и црно-жуте коњицеод срушених брдагранице што се шири ка истокубетонских урбаних монструмау које ме утерујунедостаје ми шкрипа снегаНИЈЕ PULP…
ПАЛЕСТИНСКИ ФИЛМ: О МИЛИТАНТНИМ ПОЧЕЦИМА, ТРАНСНАЦИОНАЛНИМ ВЕЗАМА, ВРЕМЕНУ ОТВАРАЊА И УСПЕХА, И ИЗАЗОВИМА КОЈЕ НОСИ БУДУЋНОСТ (БОРИС ТРБИЋ)
ПАЛЕСТИНСКИ ФИЛМ: О МИЛИТАНТНИМ ПОЧЕЦИМА, ТРАНСНАЦИОНАЛНИМ ВЕЗАМА, ВРЕМЕНУ ОТВАРАЊА И УСПЕХА, И ИЗАЗОВИМА КОЈЕ НОСИ БУДУЋНОСТ Свет се мења. И ово ’време монструма’ на најочигледнији начин поставља питања о постојећим геополитичким векторима силе, идеологији, друштву, економији и вредностима које су у први мах биле одбијане, затим постајале прихватљиве, да би данас биле на путу да…
KAD SOFTVER PROGOVORI ARAPSKI JEZIK (IVANA R. GLIGORIJEVIĆ)
Ivana R. Gligorijević, Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova za arapsko govorno područje: jezički i kulturni aspekti, Filološki fakultet, Beograd 2025. Ivana Gligorijević je docent na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za orijentalistiku (Grupa za Arapski jezik). Ova monografija rezultat je autorkinog višegodišnjeg interesovanja za lokalizaciju digitalnih proizvoda namenjenih arapskom govornom području. S jezičke strane, knjiga…
PRAVA LJUBAV NE MOŽE DA DOSADI: O FILMU GOLI PIŠTOLJ (DANILO KRLOVIĆ)
U ovom tekstu nećete videti ništa drugo osim mog izrazito pristrasnog stava o jednoj od stvari koja je na mene imala najveći uticaj i osim mog poimanja humora. ———- Jedna od definicija prave ljubavi je da prava ljubav ne može dosaditi. Ako ste osoba koja veruje u horoskop, ja sam Blizanac i kao takav bi…
ČETIRI ZEN ZGODE IZ STUDENTSKIH DANA (DRAGAN AZDEJKOVIĆ)
ČETIRI ZEN ZGODE IZ STUDENTSKIH DANA 1) U trolejbusu Prepuna trola sprema se da krene sa stanice na Slaviji prema Crvenom krstu. U njoj sam, sedim na dvojnoj klupi dalje od prozora, bliže platformi. Dve gospođe od jedno 45-50 godina su ušle i stanu na platformu odmah do mog mesta. Jedna od njih ima gips…
РЕЧНИК СУВИШНИХ РЕЧИ (ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
Гордана Ђерић је научни саветник у Институту за европске студије у Београду. Ауторка је великог броја научних радова и монографија.Због начина на који проблематизује језик, политику и друштво, њени су радови у нашој стручној и широј јавности пренебрегнути.Овде доносимо кратак извод из једне од њених књига – Речник сувишних речи (Књижарница Златно руно и ИЕС,…
ЖИВИ! И ДРУГЕ ПРИЧЕ (ВАЛЕНТИНА НОВКОВИЋ)
ЖИВИ! Спуштала се низ вијугаве степенице. Журила је. Чудила се томе што се људи у мимоходу сударају са њом не извинивши јој се. Ни осврнули се не би да виде кога су то у пролазу ћушнули, штавише кретали су се целом површином степеништа као да им нико и не долази у сусрет. Једва је дочекала…
RUKA NA RAMENU – VIKTOR ŠPAČEK (PREVOD: TIHANA HAMOVIĆ)
Viktor Špaček (1976), češki pesnik, prozni pisac i likovni umetnik. Završio je studije vajarstva u Pragu. Debitovao je zbirkom pesama Crtice i slučajevi (Zmínky a případky, 2007) za kojom sledi zbirka Šta drži Holandija (Co drží Nizozemí, 2010). Zastupljen je u antologijama Najbolje češke pesme 2011, 2012, 2013. Zbirku priča Nešto iz cirkusa (Něco cirkusového) i zbirku poezije Nejasne dimenzije (Nejasný…
MERSA BEAUCOUP (SAŠA RADOJEVIĆ)
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka došlo je do ekspanzije šaljivih narodnih pesama u kojima nije skrivan seksploatacijski podtekst. Taj talas razobručenosti od stega akademizovanog i prosvetiteljskog folklorizma koincidirao je sa začecima gastarbajterske kulture i usponom novokomponovane narodne muzike potaknute radom diskografske kuće Diskos (aktivne od 1963. godine) iz Aleksandrovca. Na razmeđi pomenutih…
ПРЕПРЕКА И ДРУГЕ ПЕСМЕ (БИЉА ВОЈИНОВИЋ)
П Р Е П Р Е К А Не би препрека на путу да у очај падаш;Већ да Онај ко ти постави венац ти још већи да, ако се надаш;Идем даље, без окретања, без скретања, ка циљу који Бог зацрта сваком од нас. Тако је тешко а лако да би пожелео сваком,Да подели терет са…
МНОЖЕЊЕ КРОЗ ДЕЉЕЊЕ (ВИОЛЕТА БЈЕЛОГРЛИЋ)
У мојој математици нема остатка, нема разломака, само множење кроз дељење. Шта ћу кад сам таква. За мало не знам. А није ни људски. *** Григорије Јаковљевичу, има тренутак кад се прекида кретање елементарних честица. У таквом једном тренутку ја бих да постојим. Ситница је то, Катарина Игњатјевна, просто једна ситница. Ви свакако, дарагаја, знате…
ДЕЛИНКУЦА (АЛЕКСАНДРА ПАВИЋЕВИЋ)
ДЕЛИНКУЦА Лежимо у морском плићаку мој човек, моја деца и ја и како то бива у сновима, деца су мала иако на јави то одавно више нису и како то бива у сновима, лежимо у плићаку мој човек и ја, иако то готово никада нисмо радили осим једном када смо били сами на мору, па…
ВРЕМЕ ДАРОВА – ПЕШИЦЕ ДО КОНСТАНТИНОПОЉА (ПУТОПИС ПАТРИКА ЛИ ФЕРМОРА У ПРЕВОДУ ДАНИЈЕЛЕ ЈОВАНОВИЋ)
Патрик Ли Фермор, ВРЕМЕ ДАРОВА – Пешице до Константинопоља: од Хука у Низоземској до Средњег дунава, Службени гласник, 2025. Превела с енглеског Данијела Јовановић Децембра 1933, када је имао тек осамнаест година, Патрик Ли Фермор (1915–2011) препешачио је читаву Европи, стигавши у Константинопољ почетком 1935. године. Наставио је пут ка Грчкој, где је у Атини упознао Балашу…
КОЈИ ЈЕ УДЕО ОСАМДЕСЕТИХ? МИЛУТИН У КЊИЗИ (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Историчари о прошлости пишу на основу архивске грађе која је за истраживање недоступна најмање тридесет година од њеног похрањивања у архивске фондове. То значи да последњих неколико година историчари могу полако ишчитавати почетак деведесетих година, али је невоља у томе што тек настају прве монографије о осамдесетим годинама. Када историографија улази у нову деценију, на…
DAKTILOGRAFKINJI I DRUGE PESME NIKOLAJA OLEJNIKOVA (PREVOD: DUŠKO PAUNKOVIĆ)
O skakavče dragi i mili,Odvájkada meni si drug –Što tavoriš ti u samoćiI čežnjivo gledaš na jug?Što stremiš u krajeve straneI toneš zbog tuđeg u čâm?Mi imamo šume, poljane,A tamo pak pesak je sâm.1927.POSVETAKončić nasred stola,Špenadlica, kroj.Ti si moja kola,Ja sam konjić tvoj.Ti si moja vila,Ružičasti cvet,Imaš dvoja krilaStvorena za let.Ženama na poklonTaj je organ…
ИЗ ПТИЧЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ (ТАТЈАНА МАЖЕНКОВСКА)
ПРЕСУДА Била је заљубљена. И тврдоглава. Имала је само деветнаест година када се он загледао у њу, а она помислила да је освојила свет. Узалуд су јој пријатељице говориле да није за њу. Узалуд су јој родитељи забрањивали. Не, не и не. Уживала је да се вози са њим по околини у његовом старом „Пежоу“…
СУСРЕТ И ДРУГЕ ПЕСМЕ (НИКОЛА РАДОСАВЉЕВИЋ)
СусретКроз високу црну травујурим зраке јутарњег сунцакоји се виде кроз процепеБорим се на путуса опасностимакоје носе заводнички мирисиНа чистини упадам у замкуживог песка погледаледено сивог зрневљаУрањам да бих се спасаодубље и дубље не желећи да изађемипак проналазим крајТу ме чекају сирене на бреговимапозивају ме да им чешљам косуда им скидам шкољке са крљуштиНешто ми говори…
У ПЛАШТУ ЗЕМЉЕ И ДРУГЕ ПЕСМЕ (АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ)
У плашту земљеТамо где је био рат,сада расте цвеће;на небу виле и коњицшапућу земљиникад више,никад више,никад више…Неће вода у камен,слива се низ обронкепâда бистрица,у њој лица плутајудуша изгубљених…Пламен још тињау стомацима стрништа,избојци гледајурашчупани, сањивикô да није било ништа,није било ништа,није било ништа…Око пањаДа ли је невина? –запева мак.Глува и невина –памти пањ.С њом на ломачу…
SEDAM PESAMA O KONJIMA (ALEKSANDAR RISTOVIĆ)
SEDAM PESAMA O KONJIMA1.Stoje na kiši crni konji, kisnuispred podrumskih vrata neke druge kuće,na kojoj sad su sva okna zatvorena, sem jednog.Niko ne gleda u konje nego ide nekud noseći ili vukući nešto preko tamne trave. Zastane kadikad, zagleda svoj dragoceni teret.Ipak, jedna žena, mršava, podigla je tek malo suknju da pređe preko jarka s…
THE GAZE THAT REMAINS (RAZGOVOR TOMA FARELA SA DRAGANOM KITANOVIĆ)
THE GAZE THAT REMAINS A conversation with Dragana Kitanović on her short film Inside the Gaze, by Tom Farell (2024) Tom Farell: Your film doesn’t insist on being seen, it waits to be noticed. There’s a quiet strength in that refusal. Were you ever afraid it might disappear completely? Dragana Kitanović: Yes, sometimes. But disappearance…
КО ЈЕ ПОБЕДИО У КУБАНСКОЈ КРИЗИ? (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
КО ЈЕ ПОБЕДИО У КУБАНСКОЈ КРИЗИ? На Институту за новију историју Србије је, у оквиру редовног трибинског програма, а на позив вишег научног сарадника и истраживача Хладног рата, Јована Чавошког, гостовао амерички професор Џејмс Хершберг (James G. Hershberg), са Џорџ Вашингтон универзитета у Вашингтону. Тема предавања је била Кубанска криза и Југославија (Yugoslavia and the…
SADRŽANO U TRAGOVIMA I DRUGE PESME (MARIJA ŠUKOVIĆ VUČKOVIĆ)
Mjesta za sveulica je mračna još crnja od kišesanjam prosjaka što po asfaltu povraća svjetloto je put koji me vraća kućimajka ustaje iz jastuka da pridrži moje tijelo i tješi me:ako si prazan u tebi dakle imamjesta za sve Na crnogorskom primorjuDlačice brade se naoštrile ispred ulične lampenjenom je keru bila potrebna čvrsta ruka više…
КРВ КРТИЦЕ – ЗДРАВКА ЕВТИМОВА (ПРЕВОД: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
КРВ КРТИЦЕ У моју радњу мало муштерија улази. Обично наставници који траже комплете животиња за оглед на часовима биологије. Продајем жабе, инсекте, гуштерчиће. Ускоро ћу морати да затворим радњу, не могу да покријем трошкове. Ал` тако сам се навикла на ову собицу, пуну мрака и мириса формалина. Једног дана ми је у радњу ушла жена.…
ZABORAV (NATAŠA MILIĆ)
ZABORAV Nova eksplozija je bila gromovita. Na trenutak mi se učinilo da gubim sluh i da mi puca tlo pod nogama. Nisam čula vlastiti krik, samo se smanjo pritisak u plućima. Plamen se vinuo u noćno nebo, a talasi vreline pokriše dunavsku obalu, sve do mog skrovišta na suprotnoj strani reke. Ode poslednji most, pomislila…
PESME IGORA IRTENJEVA (PREVOD: DUŠKO PAUNKOVIĆ)
DAN OTVORENIH VRATA Prvi stigao je Vasa,Tri je mrčio nas časa.Odmah potom stiže Oleg, Mnogo neprijatan čovek.Posle njega dođe Akim,Taj tu povodom je svakim.Iza njega stiže Bora,Uzgred, prava noćna mora.Posle njega tu je Vadim,Njega posebno se gadim.Nakon njega stiže Stepa,Kad će jednom već da krepa?Poseti nas tad i Tima,Koji smučio se svima.Uvali se tu i…
О СМИСЛУ ПИСАЊА БЕЗ ТЕЖИШТА: КРИТИКА СИМУЛАЦИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ ПОЕЗИЈИ (БОРИВОЈ ВЕЗМАР)
О смислу писања без тежишта: критика симулације у савременој поезији У последњим деценијама све чешће се сусрећемо са поетским текстовима који, иако често хваљени, већ на први поглед делују као да су лишени унутрашњег тежишта. Та поезија, мада наизглед амбициозна, формално разиграна и наоружана интертекстуалним сигналима, често не поседује основну снагу која чини поетско искуство…
POEZIJA DŽEJN KENJON (PREVOD: DANIJELA JOVANOVIĆ)
Iz zbirke: Džejn Kenjon, Nek dođe veče, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2025.(https://polja.rs/proizvod/nek-dodje-vece/)Izabrala i prevela: Danijela JovanovićU prolazuNapuštamo Maui – orhideje na našim tanjirima,kitove koje smo gledali s balkona,mai tai koktele ukrašene voćem –penjemo se na deset hiljada metarasa penzionisanim učiteljicama, udovcimai mladencima. Muškarac i žena pored mene,mladi, krupni, bronzani i uspešni,dugo gledaju u…
HLEBOVI I DRUGE PESME (MIRA ŠUŠA)
LISICEMesec je danDan pa godinaVoz u neizvesnoNa rad u tuđinuTe noći kada je goreo mesecOd žudnjeU šumi smo hranili lisiceStarim kostima naših predakaMeđu lišćem oči su im sjaktileKomadi lomljenih kostiju u zubimaLisice se ne miluju rekao siOne žive u basnama a nekad u šumama i pomalo u graduLisice sa dugim žbunastim mekim repovimaPromiču ispred nasI…
ОНО СТРАШНО ШТО ВИДИМО У ОГЛЕДАЛУ КАДА ГЛЕДАМО У СЕБЕ – ТО ЈЕ ДУПЛО ДНО (ТАТАЈАНА МАЖЕНКОВСКА)
ОНО СТРАШНО ШТО ВИДИМО У ОГЛЕДАЛУ КАДА ГЛЕДАМО У СЕБЕ – ТО ЈЕ ДУПЛО ДНО Горан Стефановски (Битољ, Македонија, 27 април 1952 – Кентербери,Велика Британија, 27 новембар 2018) био је један од најзначајнијих македонскихдрамских писаца. Као добар познавалац и темељан посматрач балканскогменталитета и његових противречности, са реченицом прочишћеном од свакеизлишности, у својим драмама успео је…
ФАНТОМ СЛОБОДЕ ЈОВАНА МАРИНКОВИЋА (РАДОМИР Н. САИЧИЋ)
ФАНТОМ СЛОБОДЕ ЈОВАНА МАРИНКОВИЋА Радомир Н. Саичић, академик САНУ (реч на отварању изложбе у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини, 15. маја 2025) Шта је сврха уметности? Један од могућих одговора могао би да гласи: сазнање о нама самима и о свету у коме живимо. Не само о ономе што јесте, већ и о…
O NEKIM PRAVIMA (DANIJELA JOVANOVIĆ)
O NEKIM PRAVIMA „Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svake naučne, književne ili umetničke proizvodnje čiji je on autor.“ Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, 1948. (član 27.2) Negde potkraj I veka nove ere Marko Valerije Marcijal, rimski pesnik, žali se u svojim „Epigramima“ da…
ИСПОВЕДНА МОЛИТВА (НЕПОЗНАТИ СРПСКИ АУТОР ИЗ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 14. ВЕКА)
Исповедна молитва1О мне грешному,уви мне грешному,горе мне грешному,љуте мне грешному.Погибох ва гресех мојих,како ми се дети с грехи мојими,не губи ме Господи, с грехи мојими,и не погуби ме с безакони мојими.Велици и мнози по истинемоји греси и моја безакоњатисушта тисуштами тми тмамипред тобоју, Господи,по все дни и по все ноштии по все часи стреших ти,…
ФРАНЦУСКИ КУЛТУРНИ УТИЦАЈ (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
ФРАНЦУСКИ КУЛТУРНИ УТИЦАЈ На рубу научне конференције која је пре неколико дана била одржана на Институту за европске студије, а чији је циљ био преиспитивање историје југословенске културне дипломатије, одржано је и предавање француског професора Лорена Мартена на Институту за политичке студије (на позив Александре Колаковић). Предавање је било насловљено овако: Француска културна дипломатија у XX и XXI веку:…
SEKS TON (PESME ZORICE BAJIN ĐUKANOVIĆ)
Zorica Bajin Đukanović diplomirala je na Grupi za jugoslovensku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pesnikinja, pripovedač i pisac za mlade. Objavila je osamnaest knjiga.Knjige poezije: TROMB (Rad, Beograd, 1994), POSTAVA (Prosveta, Beograd, 1999) i PLANETARIJUM (Presing, Mladenovac, 2022).Knjige proze: HOTEL FOLOSOF (Zepter book world, Beograd, 2003), SAID, KRALJ SUNCOBRANA (Stubovi kulture, Beograd, 2009) i…
ДУБОКО У НАМА (ПЕСМЕ ЈЕЛЕНЕ ЈОВАНОВИЋ)
Јелена Јовановић рођена је 25. 12. 1998. у Пожаревцу. Љубав према језику и склоност ка писању поезије почела је да изражава још као дете. Песнички узори били су јој Десанка Максимовић и Мирослав Антић, а касније и Васко Попа, Иван В. Лалић, Пабло Неруда и други. Године 2022. објавила је свој песнички првенац Карта за…
ПИТАШ МЕ КАКО СТОЈЕ СТВАРИ (ПОЕЗИЈА ПИТЕРА ТОМПСОНА У ПРЕВОДУ АЛЕКСАНДРЕ ЂОРЂЕВИЋ)
SOMBRASПиташ ме како стоје стварите ствариpues cosas како ће бититја неко времеонако као што су билепа се онданађемизмеђу њих као што смо били ми некадаа некаднису тоте cosasson cosas de la vidaили је то живота сенкаоне су друго оне су стране(то је некако јасно)а ипак настањујуседативне формеонога што јестеЕспресо апарат шишти алинема усијањаништа не излазинико…
GARAŽNI FILM (SAŠA RADOJEVIĆ)
GARAŽNI FILM Romantičarska ideja o formiranju filmske grupe/pokreta proistekla je iz istorijskog iskustva sa avangardističkim umetničkim pokretima. U vremenu delovanja centrifugalnih sila, koje proizvode inflaciju centara moći, jasno je da su avangardistički pokreti u današnjim finansijsko-političkim okolnostima nemogući. Moguća je, međutim, mala igra – (samo)imenovanje grupe sa labilnom programatskom platformom, po uzoru na praksu…
НЕИСПУЊЕН ЗАВЕТ (ПРЕВОД: ВИОЛЕТА БЈЕЛОГРЛИЋ)
НЕИСПУЊЕН ЗАВЕТКасно ноћас пас је говорио о теби;шљука је причала о теби у својој дубокој мочвари,да си то ти, усамљена птица у шуми,и да можеш бити сам док ме не нађеш.Обећао си ми, и рекао си ми лаж,да ћеш бити преда мном где је стадо оваца,звиждала сам ти и триста пута плакала,и не одазва ми…
КО ЈЕ НА СЛИКАМА МИЛЕНЕ ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ (БИЉАНА КОВАЧЕВИЋ)
Ко је на сликама Милене Павловић Барили Биљана Ковачевић Дуалност Милене Павловић Барили ‒ назив је изложбе која се још који дан, до 30. марта, може погледати у Музеју савремене уметности. Укупно сто педесет радова ‒ како пише на сајту ‒ постављено је на четвртом и петом спрату, међу којима претежу, наравно, ликовни радови, али…
SENKE UFE (DEJAN VLAISAVLJEVIĆ NIKT)
Dejan Vlaisavljević Nikt, Filadelfija, 2017. Dodir podzemlja Od Podzemnog sveta (1927.), Jozefa von Štenberga do Dodira zla (1958.), Orsona Velsa, prošla je 31 holivudska godina. Nemi film se transformisao u zvučni, crno-beli televizijski ekran ušao u svaku kuću, cinemaskop i tehnikolor su zavladali bioskopima, klasični holivudski studio sistem se polako i sigurno raspadao, praveći…
Stella polare 