НИ КАМЕН НА КАМЕНУ: ВЕЛИКИ АНТРОПОЛОГ (6) (МИЛУТИН ПЕТРОВИЋ)
ВЕЛИКИ АНТРОПОЛОГ Право чудо је како одмах знаш ко си када се пробудиш, али као и сваки пут неко ме је представио самоме себи и схватио сам да постојим. Могао сам да удахнем. Лежао сам у некој врсти ћелије. Није било решетки, бели зидови, нормална врата, мали прозор, али било је сасвим јасно да сам…
НИ КАМЕН НА КАМЕНУ: БУНКЕР КИНОТЕКЕ (5)(МИЛУТИН ПЕТРОВИЋ)
БУНКЕР КИНОТЕКЕ Неколико војника, троје службеника архива Кинотеке и ја у прљавој мантији искушеника. Војници су били специјалци, из неке падобранске јединице. Врло способни, обучени у свему везаном за борбу. Наступили су као прави хероји, мада то још треба да се провери. Свакако, функционисали су по моделу хероја, у сваком тренутку потпуно спремни да погину.…
GLAVICA KUPUSA, BOGINJA, OLINJALI PAS (BOŽIDAR STANIŠIĆ)
Jutros si dobro raspoložen, kaže ona. Zbog najave ljepšeg vremena? Ljepšeg vremena? Da, kaže ona, od danas – jesenje ljeto! Miholjsko, kaže on. Bože, čudi se ona, kako sam to lako zaboravila! Tamo se tako zvao ovaj period jeseni. A tamo gdje sam studirala. Kad smo bili tamo, zvalo se… Bablje ljeto! Kiša je u…
VRAT I DRUGE PESME KOZME PRUTKOVA (PREVOD: DUŠKO PAUNKOVIĆ)
VRATDevojački vrat je čežnja;Vrat je narcis, paun, sneg;Vrat je nekad uvis težnja;Vrat je nekad pad niz breg.Vrat je labud gordog stava,Vrat je nežne biljke struk;Vrat je radost, ponos, slava;Vrat je mermer, vrat je smuk!..Ko će grliti te, vrate,Tebe, tankog kao prut?Ko će, staviv usne na te, Da propèče tvoju put? Ko će leti, šijo draga,Kad…
НИ КАМЕН НА КАМЕНУ: ГЕНОЦИД (4) (МИЛУТИН ПЕТРОВИЋ)
ГЕНОЦИД На Маријиној фарми сам пуно радио на одржавању биљака. Кошење, плевљење корова, сечење трулих грана ручном а некада и моторном тестером. Одношење и паљење остатака од биљака. Ако човек размишља док ради такве послове, у прилици је да их упореди са неком врстом геноцида. Ради се о убијању живих бића са намером да се…
НИ КАМЕН НА КАМЕНУ: Причање приче (3) (МИЛУТИН ПЕТРОВИЋ)
Ишао је тротоаром, негде код биоскопа ”Звезда”. Још увек је радио тај биоскоп. Радили су и остали биоскопи које је знао из живота у Београду тог старог времена. ”Козара”, велики биоскоп, око осамсто места, велико платно, балкон, улаз и гардероба, благајна напољу. Тапкароши, продавци семенки испред у Безистану. Ту су се давали хитови. Скоро увек…
НИ КАМЕН НА КАМЕНУ: МАРИЈИНА ФАРМА (2)(МИЛУТИН ПЕТРОВИЋ)
Н И К А М Е Н Н А К А М Е Н У МАРИЈИНА ФАРМА Било је доста слугу на Маријиној фарми. Имали су строго уређење и пуно јасних правила. И поред близине оностраног и они су били војводство царевине са границама које трепере тамо вамо. Печати, дозволе, пасоши све такве ствари, али…
ПРОЖИМАЊЕ И ДРУГЕ ПЕСМЕ (БОРИВОЈ ГЕРЗИЋ)
ПРОЖИМАЊЕ ја нисам само дух заробљен у телуја сам и тело заробљено у духудвоструки поданик безправа на бекство мисао укована у лобањисвештеник у црној мантији – са сном о белојвечно проклетство и благословсрце што бије у тамници меса у мишицама мојим сила векова лежисабијена у хиљаде џула што сваку померају планинудок дух мој почива на…
ЈОШ ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ У СРЦЕ ТАМЕ: ЛЕОНИД ЈУЗЕФОВИЧ (ЗОРИСЛАВ ПАУНКОВИЋ)
ЈОШ ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ У СРЦЕ ТАМЕ Захар Прилепин сматра да се за савремену руску прозу и даље може рећи да је велика руска књижевност. Међу савременим ауторима чије дело, по њему, завређује тако високу оцену је и троструки добитник награде „Велика књига“ (2009, 2016, 2021) и двоструки добитник награде „Национални бестселер“ (2001, 2016) Леонид…
UGOVOR (MIRA ŠUŠA)
UGOVOR Priča-putopis u kojoj se jede i škotska i ruska kaša, šeta se i Berlinom i Tel Avivom, dok se traži odgovor na zagonetne šahovske poteze sudbine Odlučila je, tih par majskih prazničnih dana provešće u Berlinu. Otići će vozom iz Frajburga, ionako ima godišnju kartu koja joj omogućava neograničene vožnje po celoj Nemačkoj, a…
НИ КАМЕН НА КАМЕНУ (МИЛУТИН ПЕТРОВИЋ)
Када су класици руске књижевности објављивали своје романе у часописима попут „Руског весника“, те наставке нису звали епизодама, већ су најчешће користили термин „глава“, који и дословно значи „глава“ или „поглавље“. Читаоци су у сваком броју часописа добијали неколико „глава“.Нова времена, стари обичаји. Романи у наставцима сада се своје окриље пронашли на интернету. Роман Милутина…
ТРИ ГРОБА ЈЕДНОГ ПЕСНИКА. СМРТ ИВАНА ГОРАНА КОВАЧИЋА (ГОРАН МИЛОРАДОВИЋ)
Рад представља покушај деконструкције једног од темељних интегративних митова социјалистичке Југославије, који је изграђен око теме погибије књижевника Ивана Горана Ковачића. Настоји се да се чињенице одвоје од мита, да се утврде разлози каснијих интерпретација и да се објасни сврха мистификације песникове смрти, која је имала велики симболички значај у друштву. Ковачићево стваралаштво и биографија су…
МАЛА ШАХОВСКА ТАБЛА: „КЉУЧ ПРЕВРАТА“ АЛЕКСАНДРА ГАЈИЋА (МАРИЈАНА С. ЈЕЛИСАВЧИЋ КАРАНОВИЋ)
МАЛА ШАХОВСКА ТАБЛА Александар Гајић, Кључ преврата, Агора, Нови Сад–Зрењанин, 2025. Ако је смрт војника Цакића из романа Креманска стража (2021) Александра Гајића оцењена као злочин који „смрди на окултизам“, наставак лова мајора Сокола Филиповића на Мину Пашић – озлоглашену виновницу несрећа на локалитетима златиборског округа – могао би се посматрати као борба у самом…
НЕБЕСКО ТКАЊЕ (ОГЊЕН ТОДОРОВИЋ)
Мој је отац сједио у рову, гулио војничко сљедовање, познајући њега јебавао сељачке мајке у себи, када му је изнад главе, парајући звијезде августовског неба, прелетјела граната. Мој је отац тада знао да ће мене погодити. Са истом сигурношћу у властито предосјећање коју има мој отац док гледа гранату, пет година раније у мене је…
JAVNO TARGETIRANJE: SIMBOLIČKA AGRESIJA U DIGITALNOJ KULTURI (ALEKSANDAR JUGOVIĆ)
Digitalna kultura ne predstavlja samo tehnološku infrastrukturu interneta i društvenih mreža, već širi skup komunikacijskih normi, vrednosti, obrazaca ponašanja i odnosa moći koji se oblikuju u digitalnom prostoru. Reč je o kulturalnom ambijentu u kome se javni diskurs proizvodi, gde on cirkuliše i trajno arhivira, a granica između privatnog i javnog postaje fluidna. Digitalna kultura…
ПАЖЊА! РАДОВИ НА ЧОВЕКУ (АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ)
Пажња је двосмерна улица која води или од другог ка себи, или од себе ка другом.Чини ми се, и једна од најпрометнијих улица данашњице. Већина нас живи дупле животе без икакве надоградње когнитивних способности или емотивних и интелектуалних капацитета. Време наших живота и даље је ограничено; проширен је само простор. Потраживање пажње постало је не…
КРВ НИЈЕ ВОДА И ДРУГЕ ПРИЧЕ (ВИОЛЕТА БЈЕЛОГРЛИЋ)
КРВ НИЈЕ ВОДА То исто фатално крв није вода мислила је и моја мајка те ноћи кад се спремала кришом, у мраку, не палећи свећу да не пробуди децу, да не видимо шта ради, да сакрије од свих. Мислила је крв није вода док су јој колена клецала а мали стомак се стезао и опуштао…
TRI PRIČE HEKTORA HJU MUNROA SAKIJA (PREVOD: KATARINA RISTANOVIĆ ACOVIĆ)
Purpur balkanskih kraljeva Luitpold Folkenštajn, finasijer i nevažan diplomata, od nametljive i samodopadljive sorte, sedeo je u svom omiljenom kafeu uprestonici Habzburške monarhije, gde žive ljudi koji su videli sveta, i držao u rukama Noje Fraje Prese. Konobar zalizane kose upravo mu je poslužio šoljicu kafe sa šlagom i čašu vode. Godinama unazad, ovakvi konobari…
JEDAN POGLED NA MODRU BOJU I JOŠ PONEŠTO (MILICA TASIĆ)
„Kako to da se mogu i sveci i ljudi slikati?“ JEDAN POGLED NA MODRU BOJU, I JOŠ PONEŠTO Izlomljene u krupnim i brzim suzama, zaredaše pred njom, ponovo oživjele, slike: njena majka Hafizadićka; pa stari Ilija Garić; pa Veli-paša; sa crvenim lampasima i srebrnim balčakom; pa fra Grgo, gnjevan i brz; pa Sara; i…
КРЧМАРИЦА, ЖЕНА КОЈА ЋЕ ПРОМЕНИТИ СВЕТ ПОЗОРИШТА (ЈЕЛЕНА ВИТЕЗОВИЋ)
Иако правник по струци, Карло Голдони (Carlo Goldoni, Венеција, 25. II 1707 – Париз, 6. или 7. I 1793) данас нам је познат као једно од највећих имена италијанског театра. Будући да је од најраније младости уживао у читању (и гледању) позоришних комада, улучио је прву прилику да се са адвокатуре пребаци на писање –…
О Исламској револуцији у Ирану 1978-1979. Чињенице и коментари (Петар Драгишић)
Смештен на самом чворишту интереса највећих сила, Иран је већ дуго поприште великих тензија. У првој половини 20. века историја овог простора одређивана је пре свега британским економским и обавештајним присуством. После Другог светског рата на ток иранске историје све више су утицале САД, а у новије време велики интерес за овај простор показују Кинези,…
ХАМЛЕТ илити последице поштивања родитеља (Жил Лафорг у преводу Дејана Ацовића)
ХАМЛЕТ ИЛИТИ ПОСЛЕДИЦЕ ПОШТИВАЊА РОДИТЕЉА То је јаче од мене Жил Лафорг Са свог омиљеног прозора, толико устрепталог да раскрили своја танка жута окна премрежена оловним лајснама, Хамлет, чудан лик, могао је, кад га то обузме, да прави кругове по води, по води, другим речима по небу. Ево где је почетна тачка његових медитација и…
ОТКЉУЧАВАЊЕ УЛИКСА (БОРИВОЈ ГЕРЗИЋ)
Откључавање Уликса Боривоја Герзића (Ренде, 2026) није књига о томе како читати Џојсов Уликс, већ о томе зашто га читати – и зашто га је, истовремено, готово немогуће читати. Полазећи од личног читалачког искуства које траје деценијама, аутор отворено признаје сопствени отпор према роману који важи за „библију модернизма“ и једно од кључних дела 20.…
ZIMSKI VITAMINI I DRUGE PESME (DANIJELA JOVANOVIĆ)
Zimski vitaminiUmesto kupusaknjigu u pijačnoj torbikući donosim- Cvetkova pijaca se danasiz obične u buvlju preobrazila –kô kupus istoknjigu ću prvo da očistimpre no što korišćenju pristupimU smiraj danaDžejn Kenjon se pitagde da smestim ovaj osvetljeni i umorni umnakon što je dugo radila na jednoj stvarine smiruje sečuje kolibirija / nepravilan leteći rubinmeđu prkosnim slezomkoji traži…
РАЗГОВОР (БОРИВОЈ ВЕЗМАР)
РАЗГОВОР * Флуидни: „Зашто упорно тражиш меру у поезији? Зашто се позиваш на нужност? Зар није довољно ако нешто одјекује у простору перцепције?“ Нишни: „Без нужности, појам поезије се празни. Свaка реч постаје једнако важна, али без тежине.“ Флуидни: „Зар искуство само по себи није вредно? Не преображава ли се кроз једноставност и спонтаност?“ Нишни:…
LJUBAVNI BROD I DRUGE PESME (VLADIMIR ĐURIĆ ĐURA)
LJUBAVNI BROD O, kad je noć kad je noć u tebi tražim spasa svet oko nas, oko nas se sporo otimahaljinu ti skida, vino ispijaspasi me od stidasvojim usnamajedinaO, kad si tu, kad si tu ja nazdravljam za nasa ti vidiš brod, vidiš brod u mojim mislimanasmejano lice, vetar otimaposlaću ti ptice svojim usnama jedinaDok…
„SMRT KAO SPEKTAKL“: SQUID GAME – POLOMLJENO OGLEDALO SAVREMENOG DRUŠTVA (ALEKSANDAR JUGOVIĆ)
„Smrt kao spektakl”: Squid Game – polomljeno ogledalo savremenog društva Južnokorejska serija Squid game (Igra lignje) je jedna od najgledanijih globalnih serija u poslednjoj deceniji. Igra lignje je od filmskih kritičara nazvana distopijskom triler dramom o preživljavanju. Seriju je kreirao, napisao i režirao Hvang Dong-hjuk za Netfliks. Naslov serije potiče od korejske dečje igre koja…
KNINSKI RJEČNIK (ALEN PUAČA)
Pred vama je Kninski rječnik. Od osamdesetih pa do pred rat, neobičan idejni i urednički poduhvat Alena Puače i „kninske web mularije“. Namera da ga ovde predstavimo dvostruko je motivisana. Najpre, na sajtu smo i ranije objavljivali slične rečnike ili prikaze ovakvih dela kao mali vid pobune protiv činjenice da još uvek ne raspolažemo velikim…
ЈЕДНОРОЗИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ (АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ)
И БИ ДАНМи смо изгубљени бродовиу очима мртвих, заробљени језициу кулама немуштих.Ал’ некад плешемопризивајући смртнеи пркосимо земљипрљавим табанима.Живео гласу нашим грлима продоран кô свест;каткад ромиња усред плаветнила.Kô руке путникаи глас преступника,ударамо слепоу врата светилника. ЈЕДНОРОЗИКрв је њихова питкајер се не плаше смрти;кô гатка се пројављујупробураженима.Видела их у измаглициизмеђу живота и смрти,касом болних брезаизмичу…Путањама звездаони не…
ПЛАН ЗА ПИСАЊЕ РОМАНА НА ОСНОВУ СУГЕСТИЈА СА РАЗНИХ СТРАНА: ЏЕЈН ОСТИН (ПРЕВОД ЈЕЛЕНЕ ВИТЕЗОВИЋ)
Џејн Остин План за писање романа, на основу сугестија са разних страна Радња ће бити смештена у унутрашњости, главна јунакиња је кћи свештеника, који је, након што је дуго живео у широком свету, одлучио да се живи повучено, и буде капелан у једној парохији, са веома скромном личном имовином. – Он је најбољи човек какав…
NI SRCE NIJE NOKAT DA PONOVO IZRASTE (TATJANA VENČELOVSKI)
Kairosmoja spavaćica ima džepovei u njima nosim hlebda mogu iz sna da se vratimili da upecam mirmoje oko ima mrljukoja umire rođenjemja tek treba da se začnemi da budem živamoje grudi su praznesrca mi iskipelada mi provri rečpritisnite dvamoj svet gledam kroz iglene ušisamo sad ti biraš konacsutra nas očekuje razvedravanjebeharu se u zube ne…
Грађански рат у Анголи у белешкама Ришарда Капушћинског (Петар Драгишић)
У време пре кабловских телевизија и интернета, говоримо, на пример, о периоду Хладног рата, корпус информација о догађањима на удаљеним просторима био је знатно ужи и потицао је из оскудних извора. Извор је био дописник или ратни репортер. Његове преференције и способности, преточене у извештаје и репортаже, формирале су представе милиона људи. Данашња инфлација информација…
ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАВАЊЕ ОМЛАДИНЕ 1942-1944: ОСМЕСИ ИЗА ЖИЦЕ (АЛЕКСАНДАР СТОЈАНОВИЋ)
Пред читаоцима се налази галерија слика из живота штићеника и васпитаника Завода за принудно васпитавање 1942-1944. године који се налазио у Смедеревској Паланци. Уз галерију прилажемо и ауторизовани интервју који је Александар Стојановић, за потребе свог истраживања, обавио са последњом преживелом васпитаницом ове институције, Мирославом Ракић, која у овом тренутку има сто година. Стојановић је…
Велика светска игра око Косова почетком осамдесетих (Петар Драгишић)
Анализа интересовања великих сила (САД и СССР) за Албанију и косовско питање почетком 1980-их.
РАТ ИЗМЕЂУ ИДЕЈЕ МОЈЕ И ИДЕЈЕ ТВОЈЕ (МИЛЕНА СТАНОЈЕВИЋ)
„Свет се дели на људе који мисле и људе који имају мишљење“ Владимир Булатовић Свет се дели. Откуда непомирљиве нарастајуће деобе у свету? Узроке би требало тражити у деобама унутар човека. Можда је требало започети реченицом – човек се дели. Без разумевања унутарпсихичке динамике човека тешко да се може разумети било која друштвена, идеолошка,…
ГРЛОМ У МАКАЗЕ: ГЕНОЦИД У ЈАСЕНОВЦУ и НДХ (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Јован Мирић, Грлом у маказе, Балканија: Нови Сад 2025. Прошле године је у издавачкој кући Балканија изашла књига професора развојне психологије на Филозофском факултету у Београду, Јована Мирића. Можда би се некоме на први поглед могло учинити да психологија и тема ове књиге – геноцид у Јасеновцу – немају заједнички именилац, али књига је постављена…
ОДАНОСТ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ЂУРА ДАНИЧИЋА (БИЉАНА КОВАЧЕВИЋ)
Премда би ученици требало да надвисе своје учитеље, има учитеља чије је име дубоко уклесано у стубове једног нараштаја, да су сви његови ученици ‒ ма колико даровити и виспрени били ‒ познати понајпре по имену свога учитеља. Таква је судбина задесила махом све следбенике Вука Стефановића Караџића, јер Вукова фигура у српској култури представља…
MIJAT MIJATOVIĆ: SUZA U GLASU (SAŠA RADOJEVIĆ)
„Imao je čovek osećaj da mu svila izlazi iz usta. Imao je suzu u glasu. Ili kako naš narod kaže, svileno grlo.” Glumac Pavle Bogatinčević o Mijatu Mijatoviću Pretpostavke o uticaju povećane industrijalizacije u socijalističkoj Jugoslaviji na model ponašanja, izgled i poruke generisane u okviru narodne muzike koja je prvenstveno bila namenjena nižim slojevima,…
KOME TI SLUŽIŠ? O OBRAZOVANJU I AUTONOMIJI UNIVERZITETA (GORDANA ĐERIĆ)
Knjigom Robe i robovi neoliberalnog sveta otvorena su suštinskapitanja današnjice, bar za one koji se bave obrazovanjem, a s obzirom na kontekst – tema obrazovanja jedna je od ključnih tema i naše narušene društvenosti. Ovoj temi autori prilaze iz perspektive posledica koje je neoliberalna idelogija, i u njenom okviru bolonjska reforma, ostavila na stanje nauke…
РАДИО ДРАМА? НИКАД ЧУО (МИЛОШ К. ИЛИЋ)
РАДИО-ДРАМА? НИКАД ЧУО. Пре месечак дана, позвали су ме да кажем коју реченицу о радио-драми у 21. веку, као и да прокоментаришем њен положај у Србији данас. Био сам зачуђен да је и то дошло на ред, па сам брже-боље проверио да се не ради о некаквом јубилеју, али ништа нисам могао да пронађем. Просто,…
КАО ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК НА ПЛАНЕТИ И ДРУГЕ ПРИЧЕ (НАТАША МИЛИЋ)
КАО ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК НА ПЛАНЕТИ Телефон ме буди пре свитања. Звони као да дозива. Звони упорно и све гласније, не занима га да ли желим да се јавим и имам ли уопште снаге за разговор. Утихне на кратко као да хвата дах, па наставља да вибрира и да ме узнемирава, иако сам искључио звук. Скупљам…
HERBARIJUM OTPORA: CVEĆE KOJE JE POBEDILO MRAZ (RAZGOVOR VODILA ANDRIJANA RUŽIĆ)
U svetu u kojem se istorija često ponavlja u formi farse, ali još češće kao tragedija, pojavio se kratki animirani film koji uspeva da uradi ono što istorijski udžbenici ne mogu: da personalizuje bol jedne epohe na najnežniji mogući način – kroz odnos oca i ćerke. Film „Tatina pisma“(rus. Papiny pis’ma, 2024), reditelja Alekseja Jevstignjejeva…
ПРИЧА О ДВА ГРАДА (АЛЕКСАНДАР ГАЈИЋ)
Извод из књиге Кључ Преврата, Агора 2025. ПРИЧА О ДВА ГРАДА Официри наздравише чашама са киселом водом. „Слутим да ово што сте нам приповедал и има значајне реперкусије на питања због којих смо код Вас дошли, а која су везана за мапу Новог Сада што Вам вири из џепа. Или се, можда, варам?” Березин се…
CINEMA, MON AMOUR (IN SELF PORTRAITS) BY DRAGANA KITANOVIĆ (NIKOLA ŠUICA, DRAGANA KITANOVIĆ)
FRAGMENI LJUBAVNOG GOVORA FILMU Serija fotografija Dragane Kitanović, Cinema, mon amour, predstavlja specifično umetničko istraživanje odnosa fotografije i filma, koje nastaje iz potrebe da se kinematografija misli kao autobiografski prostor. U pitanju je svojevrstan proces afektivnog samoprevođenja kroz sliku, pri čemu svaka fotografija predstavlja susret sa sopstvenim fragmentom – licem koje dolazi iz prošlosti, rukom…
NISMO VIŠE NAIVNI KEJ: DAJEN KITON (MARIJA BANKOVIĆ)
Postoji ta, od skora, popularna AI zvrčka na društvenim mrežama, kada se u reelsu sa natpisom „I died at… but once I was…“ pomoću veštačke inteligencije pred našim očima u vremenu manjem od jednog minuta razvije čitav život neke pozante ličnosti, od prve slike iz detinjstva, do poslednje zabeležene fizičke pojave, ili obrnuto. Nedavno je…
ЛЕКСИКОН КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ: КУЛТУРА (ВЛАДИМИР КОЛАРИЋ)
Владимир Коларић ЛЕКСИКОН КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ: КУЛТУРА Култура у најширем смислу јесте свеобухватна и континуирана људска делатности у смеру прилагођавања природних околности и природног окружења потребама људских заједница, група и појединаца, која поред усмерених и структурисаних делатности и изграђивања материјалних предмета подразумева и произвођење симболичких и знаковно-комуникацијских образаца и форми, који служе стицању, рефлектовању и преношењу…
ЧЕКАЈ МЕ, ДОЛАЗИМ И ДРУГЕ ПРИЧЕ (ТАТЈАНА МАЖЕНКОВСКА)
ЧЕКАЈ МЕ, ДОЛАЗИМ! Нека путовања почињу у тами ума, друга у разбеснелим водама Дрима. Понекад не заш да ли те вода гута, или те коначно носи ка теби. Маре и Перо, моја мајка и отац, су Стружани. Студирали су у Скопљу и остали тамо. У Скопљу смо се родили ја и мој брат. Можда због…
О ОНИМА КОЈИ НИСУ ОДУСТАЛИ – ПОРТРЕТ БОРЦА У МЛАДОСТИ (БОРИС ТРБИЋ)
О онима који нису одустали – Портрет борца yмладости Европски и амерички филмови који се баве Првим и Другим светским ратом сцене примирја обично приказују као тренутни прекид непријатељстава: Мир, мир мир, нико није крив. Убијање моментално престаје, и живот се наставља тамо где се једном био прекинут: трком за профитом, ендемском корупцијом, приватним и…
СЕЋАЊЕ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ – (П)ОГЛЕДИ: ДАНИЈЕЛА ЈОВАНОВИЋ (ПРИКАЗ: СЛОБОДАНКА ЦВЕТКОВИЋ)
„Из језера Памћења истиче свежа вода, а њу чувају будни стражари“ О књизи Данијеле Јовановић, Сећање и други светски рат (П)огледи, (Београд: ЈП Службени гласник, 2025, стр. 377) Слободанка Цветковић Данијела Јовановић је 2022. године објавила веома занимљиву књигу Од рајског врта до Кемпбелове супе: прилози за историју хране и исхране, (Филип Вишњић, Београд, 2022).…
О ТОМЕ ЗАШТО СЕ *ЏИДОВКЕ ТРЉАЈУ КРАВЉОМ БАЛЕГОМ И ДРУГЕ ПРИЧЕ (ЈЕЛЕНА ГАВРИЛОВИЋ)
О ТОМЕ ЗАШТО СЕ *ЏИДОВКЕ ТРЉАЈУ КРАВЉОМ БАЛЕГОМ Они што веле да жене, Џидовке, воњају по крављој балези, да су прљаве и одурне, да су им дојке опуштене и млохаве, уопште, да стрижу своје власи до самог темена или их умотавају чалме, да су немарне и да не придају никакав значај лепоти, трабуњају, а опет,…
ПРОДИРАЊЕ МИСАОНИХ ТОКОВА ЛАСЛА КРАСНАХОРКАИА КРОЗ БРАНУ НОВОНАСТАЛИХ КЊИЖЕВНИХ „ВРЕДНОСТИ“ (РАДОСЛАВ МАНДИЋ)
Продирање мисаоних токова Ласла Краснахоркаиа кроз брану новонасталих књижевних ,,вредности“ Да ли су у роману ,,Меланхолија отпора“, мађарског нобеловца Ласла Краснахоркаиа примарне теме одустајање, препуштање, предаја, или постоји и неки примални крик који би радозналог читаоца могао навести на друге закључке? Да ли је психологија масе толико летаргично снажна и не дозвољава да се сваки…
ОСКАР ВАЈЛД – АНДРЕ ЖИД (ПРЕВОД: ДЕЈАН АЦОВИЋ)
ОСКАР ВАЈЛД – АНДРЕ ЖИД С француског превео Дејан Ацовић Има томе годину дана, у децембру 1900. био сам у Бискри[1] када сам из новина сазнао за тужан крај Оскара Вајлда. Удаљеност ме је – авај! – спречила да се придружим малобројној групи која је отпратила његово тело до гробља у Бањеу; није имало никакве…
СТВАРАЛАШТВО И СВЕДОЧЕЊЕ ЖЕНА О ГОЛОМ ОТОКУ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ (ЉУБИНКА ШКОДРИЋ)
Стваралаштво и сведочења жена о Голом отоку у социјалистичкој Југославији Кажњавање присталица Информбироа (ИБ-а) и уопште постојање логора за ибеовце били су у социјалистичкој Југославији врста табу теме. Кажњеницима је по пуштању на слободу истицано да не смеју причати где су били. И они сами су нерадо о томе говорили пошто су се често стидели…
СВЕ ОВО ЈЕ БИЛО. ПОГЛЕД С КАЛЕМЕГДАНА. ОГЛЕД О БЕОГРАДСКОМ ЧОВЕКУ (ПРИРЕДИЛА: ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
СВЕ ОВО ЈЕ БИЛО Српска краљевска академија 1938. (избор текста: Г. Ђерић, други део) Народна револуција код нас, за разлику од осталих, покушала је да поједе своје родитеље; на децу је тек сад дошао ред. После рата у земљи је било много слободе за сва увожења и за сваку лудост изнутра; увозили смо политичке програме,…
ОДАКЛЕ ДОЛАЗЕ ЏИДОВИ ? (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Поводом књиге Јелене Гавриловић, Преслица џидовке девојке, Пресинг издаваштво: Младеновац, 2024. ОДАКЛЕ ДОЛАЗЕ ЏИДОВИ? „Радују се Власи моји, и Греци, а понајвише Латини да Џиди нестају. А мене баш то плаши – где ће немри наједном помрети?“ „У летописима кепеца, нема дивова.“ Када је, изашавши из вишегодишњег крвавог и страшног сукоба, демографски унакажен, уморан…
SEMANTIČKE SENKE (IZLOŽBA SAŠE PANČIĆA)
Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba ČolakovićaSaša PančićSemantičke senkeAutorski projekat: dr Rajka Bošković i Miroslav KarićPetak, 12. decembar 2025. u 18 hIzložba traje do 23. februara 2026. Izložba u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavlja pregled likovnog stvaralaštva Saše Pančića tokom poslednjih dvadesetak godina, uključujući i najnoviju produkciju koja obuhvata objekte, skulpture, crteže i video-radove. Od…
РЕЧЕНО МИ ЈЕ: СВЕ ШТО ИЗГУБИШ БИЋЕ ТИ ВРАЋЕНО (ВИОЛЕТА БЈЕЛОГРЛИЋ)
Stella Polare честита Виолети Бјелогрлић прву награду на конкурсу Златно слово за 2025. годину, коју је добила за књигу Логин и Аз, а коју дели са Иваном Малек за књигу Сузе испод белих чаршава. У то име овде доносимо делове из награђене књиге. Дошла сам из правремена да будем живо тело скелету Дошла сам из…
АНДРЕА НА СТЕЛИ (РАЗГОВОР ВОДИЛА: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Разговор са Андреом Јовановић о њеном подкасту „Лукавство ума“ је први у низу који смо замислили са људима који воде неки портал, емисију, блог, подкаст или неки други формат на дигиталном простору српског језика, а који се односи на поље културе. Смисао оваквих разговора је размена искуства и указивање на предности, мане, домете и утицај…
ATENA, BOGINJA (DEJAN ACOVIĆ)
Uvodna reč Ovaj tekst nastao je zbog jedne vizije; vizije mlade žene, plavih očiju, prodornog pogleda u kojem se očituje britka inteligencija, pogleda koji se ne može uhvatiti sopstvenim pogledom jer ne da se, kao što se ne može gledati u sunčev disk; lakog, odmerenog koraka, kojim se gazi / lebdi po sopstvenom posvećenom prostoru,…
ПОГЛЕД С КАЛЕМЕГДАНА. ОГЛЕД О БЕОГРАДСКОМ ЧОВЕКУ (ИЗБОР: ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
Све ово је било Не чини ли вам се садашњост однекуд познатом? Јесмо ли у двадесетим, или тридесетим годинама прошлог века? Имате право. Све ово је било сто година раније, поручује Владимир Велмар Јанковић, Поглед с Калемегдана. Оглед о београдском човеку, Српска краљевска академија 1938. (избор из текста: Г. Ђерић, први део) Београд је…
O KNJIZI „DECA SA PROBLEMIMA U PONAŠANJU I SUKOBU SA ZAKONOM“ (ALEKSANDAR JUGOVIĆ)
(Aleksandar Jugović i Nada Šarac, Centar za nestalu i zlostavljanu decu, Novi Sad, 2025) Kako je nastala ova knjiga? Knjiga Deca sa problemima u ponašanju & u sukobu sa zakonom: pojmovno-teorijske osnove i menadžment usluge dnevnog boravka u programu „Uključi se” (2025), koju sam napisao sa specijalnom pedagoškinjom Nadom Šarac, nastala je u procesu licenciranja…
НЕСТАТИ У ШУМАМА МОНТАНЕ – МРЕЖА: УНАБОМБЕР, ЛСД И ИНТЕРНЕТ (БОРИС ТРБИЋ)
Да ли постоји моменат када антиципација игра кључну улогу у животу научника или уметника, особе великих знања и моћи предвиђања? Када се формативна питања,’шта желиш да постанеш’ или ’о чему бих писао’, ’шта бих истраживао’, трансформишу у ’о чему ће људи мислити када ме не буде’ или ’како желим да будем запамћен’? У последњих сто…
ПРАВОСЛАВНИ ХОРОР ИЛИ МОСКОВСКИ ГАМБИТ ЈУРИЈА МАМЛЕЈЕВА (ПРИКАЗ: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Јуриј Мамлејев, Московски гамбит, превод: Душко Паунковић, Београд: Агноста, 2025. Издавачка кућа Агноста недавно је издала други по реду роман једног од најнеобичнијих руских писаца из хладноратовске епохе, Јурија Мамлејева. Реч је о његовом позном роману под насловом Московски гамбит који је највероватније уобличен 2007. године, а који на српском језику данас можемо читати у…
КО ГОД МИ ПОГЛЕД ДОЗОВЕ НИЈЕ ДОШАО ДА ЋУТИ (АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ)
Велики сатМора да је негденекоменекадана путуиспао овај знак.Где смо погрешили? –пише с једне стране медаљонаи криви уснице,и пружа рукека мом врату,танан а тежак,тежак кô генерација.Много смо волели –каже с друге стране –слободуи топле оброке,разигране животена ланцу тешком а дугом,дугом кô историја.Негде смо заказали –каже часовничаринспицирајући знаковеу великом механизмудок увеличано окопрати удове малих радника:тик-так, тик-так, тик-так……
PRELIVANJE KAPI IZ ČAŠE – O SELSKOM MESU (JASNA JEREMIĆ)
Prikaz knjige Predraga Milojevića, Selsko meso (Presing: 2025). Kad se pesnik, a ujedno i urednik i izdavač, napije, opije, ili ako hoćete – prepije poezijom i „poezijom“, onda iz tog pijanstva, tog prelivanja „kapi iz čaše“, tog suživota sa dobrom i lošom poezijom, sa svim onim dobrim i lošim ljudima u jednim te istim ljudima…
ЧИТАЊЕ `ВРЕМЕНА ДАРОВА` ПАТРИКА ЛИЈА ФЕРМОРА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Читање путописа Патрика Лија Фермора Време дарова. Пешице до Константинопоља: од Хука у Низоземској до средњег Дунава, превод: Данијела Јовановић, Службени гласник 2025. Данијела Јовановић је прошле године била вредна: превела је поезију Џејн Кењон – Нек дође вече (Културни центар Новог Сада, 2025), написала је књигу – О сећању и Другом светском рату –…
`ROMAN ČETVORICE` (JELENA STAKIĆ)
Retko se događa da nemam u radu naručeni prevod neke knjige. Tad nekoliko dana blejim dokona pa me dohvate pundravci i onda dohvatim da prevodim nešto za svoju dušu. To kasnije obično niko neće da objavi. Desilo se to i s ovim prevodom, pre dvadesetak godina. Nudila ga na nekoliko strana ali… roman je…
JEDINO ČEGA SE SEĆAM IZ DEVEDESETIH JE KOKA-KOLA (MARIJA BANKOVIĆ)
Nedavno je otvorena arhiva Odeljenja za specijalnu zaštitu mladih, sektor istraživanja na temu „Devedesete“. Ovo je ispovest jednog od ispitanika, nazvanog Koka Kola Kid. ——————————– Jedino čega se sećam iz 90tih je koka kola. Ustvari, ako bih morala svoj život da svedem na jednu stvar koja je samo bila dobra – bila bi to savršena,…
ПУРПУР (МИЈАЛКО ЂУНИСИЈЕВИЋ)
ПУРПУР Феничани су 1500. године пре наше ере открили начин добијања пурпурне боје из морских пужева (Murex trunculus и Murex brandaris). Обале Средоземља биле су богате пурпурним пужевима који су постали ретки у средњем веку због велике експлоатације. Пужеви би трулили и у њих би била додавана со, а у зависности од количине соли добијан…
МИНИ СЕРИЈА `КАРЛОС`: УСПОН И ПАД НАЈТРАЖЕНИЈЕГ ТЕРОРИСТЕ 1970-ИХ (БОРИС ТРБИЋ)
(’…а радило се о томе да се он измени’) Карлос (Оливије Асајас, 2010) je мини ТВ серија базирана на биографији Иљича Рамиреза Санчеза – Карлосa, револуционара и осуђеног терористе. Снимљена у продукцији Film En Stock и Egoli Tossell Film за 18 милиона америчких долара и дистрибуисана преко Canal+, серија је завршена у две верзије, дужој…
СУПРОЋ МОГА УМЉА – О МЕЛАНХОЛИЈИ У ДЕЛУ ГАВРИЛА СТЕФАНОВИЋА ВЕНЦЛОВИЋА (ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
„Да сам се, необавештен и неупућен, нашао пред овим стиховима, упитао бих се, зачуђен: чији су? Којег од наших великих савремених песника? На које ме унутарње богатство подсећају? Кад је то наш песнички језик доспео до такве суптилности, кад је то наш духовни развој омогућио такво доживљајно обиље, да се на нашем језику могла изразити…
AMAN, AMAN, OF AMAN – SOFKA NIKOLIĆ (SAŠA RADOJEVIĆ)
Horizontalnim i vertikalnim traganjem po istorijskoj skali srpske narodne muzike zaustavljao bih se na pomen Čiče, te figure koja predstavlja mentalitetski presek – nekoga ko je pometen životnim udarima spas pronašao u kafani. To slušalačko putovanje odvelo me je u srce svetla i tame – u pevački univerzum Sofke Nikolić, alme mater naše narodne muzike.…
КРАДЉИВАЦ БРЕСАКА И ВЕЛИКИ РАТ У НАМА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
У оквиру прошлогодишњег Канског фестивала, Асоцијација европских филмских архива и кинотека (ACE) доделила је Југословенској кинотеци, као предводнику пројекта, подршку за рестаурацију филма Крадљивац бресака (1964) која се изводи у сарадњи с бугарским и црногорским филмским архивима. Реч је о једном од најзначајнијих филмова бугарске кинематографије, редитеља Вула Радева, а у којем је једну од главних улога…
О НАСТАНКУ ФИЛМА СТАЛКЕР (ЗОРИСЛАВ ПАУНКОВИЋ)
О НАСТАНКУ ФИЛМА „СТАЛКЕР“ Поводом деведесет година од рођења Андреја Тарковског (1932−1986) издавачка кућа „Новое литературное обозрение“ објавила је изузетну студију Јевгенија Цимбала „Рођење Сталкера. Покушај реконструкције“. Јевгениј Цимбал (1949) познат је као филмски редитељ, сценариста, монтажер, глумац-епизодиста, историчар. После два успешна играна филма („Бранилац Седов“, 1988, награда жирија у Манхајму, награда BAFTA за…
RECEPT ZA SELSKO MESO (PREDRAG MILOJEVIĆ)
Jednom u pansionu Шумски фенериnadomak nacionalnog parka Pelisterapitao sam postariju kuvaricu Bitoljkukoje joj je jelo najboljeselsko meso, sineнајлесно за подготовка е најдобро Za selsko meso ti je najvažnijeda odstoji nekoliko danada paradajz bude sušen i na uljui da dodaješ sastojke u pravo vremeisto kao kad pišeš pesmu, napravih se pametanтоа е исто така точно, rečepa…
ПИСАТИ СРЕДЊЕВЕКОВНУ ИСТОРИЈУ: ИНТЕРВЈУ СА АРОНОМ ГУРЕВИЧЕМ (ПРЕВОД: МИХАЕЛ АНТОЛОВИЋ)
Писати средњовековну историју: интервју са Ароном Гуревичем Дефиниције Јелена Мазур-Матушевич: Постоји туце дефиниција средњовековног раздобља. Како бисте Ви дефинисали „Средњи век“? Арон Гуревич: Појам „Средњи век“ је од скора постао веома споран. Људи су живели у Средњем веку а да нису знали да живе у Средњем веку, насупрот људима који живе у модерном времену који…
U POLETU OBILJA – SENKA VODENOG ŽIGA DIVNE POPOV (MARIJA STANIMIROVIĆ DEJVIS)
U POLETU OBILJA „Senka vodenog žiga“, Divna Popov, Službeni glasnik, Beograd 2025. Marija Stanimirović Dejvis Na obzorju srpskog izdavaštva u septembru se pojavio nesvakidašnji roman „Senka vodenog žiga“ u izdanju Službenog glasnika. Šta je to nesvakidašnje, čime možemo opravdati takvu kvalifikaciju, kako odgovoriti na to pitanje? Najpre – možda banalno ali ne i beznačajno –…
U PUTNIČKOM STANU I DRUGE PESME (DUŠAN MIJUŠKOVIĆ)
Dušan Mijušković je rodjen 1981. u Beogradu. Živeo je na raznim mestima širom sveta. Bavi se graničnim oblastima filosofije, umetnosti i duhovnosti. Krajem prošle decenije radio je kao novinar beogradskog NIN-a. Poeziju piše od detinjstva, no tek pre tri godine, počinje ozbiljnije da predstavlja svoju umetnost. Objavljivao je na književnim portalima i u magazinima: Hiperboreja,…
ЗНАТИ А НЕ ЗНАТИ КАКО ЗНАМО (ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
Знати а не знати како знамо. Историја незнања и нови прилози осветљавању друштвене улоге преводилаштва је уводни текст уреднице зборника радова САМИСЛИЛАЦ. О преводиоцима и преводилаштву (ИЕС, Београд: 2025), Гордане Ђерић. Др Гордана Ђерић је научни саветник на Институту за европске студије у Београду, а ово је други по реду зборник радова на тему културних…
ИКОНЕ, ПОЕЗИЈА И МУЗИКА ЗОРЕ ВИТАС (ПРИРЕДИЛА: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Зора Витас је рођена у Бару, 1957. године. До двадесете године је живела у Требињу, а од 1976. године у Београду. Осамдесетих и деведесетих година певала је блуз и џез музику, углавном као главни вокал познатих бендова и извођача. Иконе слика по благослову духовника већ двадесет осам година. Ауторка је једне књиге духовне поезије (2018),…
ИЗ ИСТОРИОГРАФСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ: О КЊИЗИ ФИЛМСКА ДЕЦА УЛИЦЕ САШЕ РАДОЈЕВИЋА (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
ИЗ ИСТОРИОГРАФСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ: О КЊИЗИ ФИЛМСКА ДЕЦА УЛИЦЕ (САШЕ РАДОЈЕВИЋА), ДОМ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАД, 2025, ПРИКАЗ: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ „У времену деловања центрифугалних сила, које производе инфлацију центра моћи, јасно је да су авангардистички покрети у данашњим финансијско-политичким околностима немогући. Могућа је, међутим, мала игра – (само)именовање групе са лабилном програматском платформом, по узору на праксу ликовних…
АКВАРЕЛИ МИЉАНЕ ДРАШКОВИЋ (ПРИРЕДИЛА: ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
МИЉАНА ДРАШКОВИЋ је рођена 1959. године у Ужицу. Завршила је Вишу економску школу у Београду. Студирала на Филозофском факултету Универзитета Београд. Члан је УЛУС-а од 1996. године. Члан је УЛУПУДС-а од 2023. године. У статусу Самосталног уметника је од 1999. године. Реализовала је педесет самосталних изложби у земљи и иностранству и узела учешће на око…
ОСВРТ НА ПОЛЕМИКУ ПОВОДОМ ОБЈАВЉИВАЊА ЦРВЕНОГ БАНА (АЛЕКСАНДРА МИЉАНОВИЋ)
ОСВРТ НА ПОЛЕМИКУ ПОВОДОМ ОБЈАВЉИВАЊА ЦРВЕНОГ БАНА Када је 1979. године у издању „Просветине” едиције „Еротикон” објављена књига Црвен бан: еротске народне песме са именом Вука Стефановића Караџића као аутора, у „Политици” се повела полемика у чијем су се жаришту нашли Живомир Младеновић, као иницијатор полемисања и један од приређивача пете књиге Српских народних пјесама…
УЛОГА ЏУДОА У САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ (НИКОЛА МИЈАТОВ)
Улога џудоа у савременој историји Косова и Метохије Џудо је јапанска борилачка вештина који је основао Џигоро Кано 1882. године. Тада је основао Кодокан – Институт за тражење путева као јединствену лабараторију борилачких вештина. Кано је систематизовао смртоносне технике џиу џиџе и оформио модерну борилачку вештину која се уклапала у идеје Меиђи реформе. Међутим, осим…
Gang of Four / Entertainment! О ДУХУ НЕПОСЛУШНОСТИ И ПОБУНЕ (БОРИС ТРБИЋ)
Овај текст је посвећен старом пријатељу, београдском музичару Боривоју Борцу, и графиту исписаном на Бранковом мосту: ’И пост-панкери су панкери.’ Мелбурн, октобра 2025. Gang of Four / Entertainment! О духу непослушности и побуне Универзитет у Лидсу је 1970их година постао централно место британске музичке и културне сцене због концерата одржаваних у кантини преуређеној у концертни…
СЛИКАРКА ОПТУЖЕНА ЗА ПОРНОГРАФИЈУ: СЛУЧАЈ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ (МИЛОШ ТИМОТИЈЕВИЋ)
Када је 1911. спремала радове за Међународну изложбу у Риму, Надежда Петровић је веровала да брани част српске уметности и југословенског културног јединства. Оно што није очекивала било је — оптужба за „порнографију“. Поводом педесетогодишњице уједињења Италије у Риму је 23. марта 1911. отворена велика Међународну изложба. За Србију је ова уметничка смотра била веома…
ЗБОГ ЧЕГА ТАКО ДУГО ВОЛИМО КОШТАНУ? (ОЛИВЕРА ДРАГИШИЋ)
Због чега тако дуго волимо Коштану? Ове године навршава се сто двадесет пет година од премијере позоришне представе Коштана. Ако знамења постоје, онда је 1900. година, у којој је београдска публика први пут гледала Коштану (Коштана. Комад из врањанског живота с песмама) – знамење њеног карактера. Као што је година њене премијере гранична, тако је…
LIČNI ANĐEO: DUŠAN GERZIĆ GERA (MARIJA BANKOVIĆ)
Godine 1961. Beograd je bio mesto odigravanja nekih interesantnih događaja. Najtoplije leto u modernoj istoriji zemlje zabeleženo je u avgustu, kamere su snimile nestvarno prazne trgove i gradske bulevare, veliki geopolitički pokret, prva konferencija Nesvrstanih zemalja održana je u novembru i konačno, završila se ljubav Olje i Šejke, jedna umetnička sinteza obeležena borbom sa besparicom,…
ХЛАДНА РУКА МАГЛЕНА ВРАТА ОТВАРА (ЗОРАН АНТОНИЈЕВИЋ)
Пред чемпресном капијомСребрнасто плави зраци преламају се кроз чемпресну капију.Над траговима босоногог дива месечинедахом новорођенчетапулсира лопта од свитаца.На клупи из тла изниклој седи дете гавраноглаво,у једној руци му свећа, у другој гнездо.Иза црног сунцаВатрено штрче звездојата,караван волшебни пролазирубом ноћног вела.Копљаник први пером анђелау злато боји лавља тела,носи их далеко са грбе света.Оставља човека да лови…
ТВРДИ СУСРЕТИ (РАСТКО ТЕЈИН)
ТВРДИ СУСРЕТ Немам пуно времена и зато ћу почети од говоранције професора Клема, Ота Клема, од његове приче о „инклузији“ и „суспензији референтних оквира културе“ . Tо ће нас, врло брзо, одвести у спаваћу собу број једанаест (11) доброг приватног хотела у ширем центру Београда, града, који се у Клемовој породици, деценијама уназад, помињао…
О КОЛАБОРАЦИЈИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ПОВОДОМ РОМАНА `ПОКОРАВАЊЕ` МИШЕЛА УЕЛБЕКА (ГОРДАНА ЂЕРИЋ)
АКО НИЈЕ ПОЛИТИКА, ЗНАЊЕ ЈЕ НИШТА. О КОЛАБОРАЦИЈИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ПОВОДОМ РОМАНА ПОКОРАВАЊЕ МИШЕЛА УЕЛБЕКА Текст је први пут објављен у: Култура полиса (Кп, бр.28, г. XII-2015), а потом у оквиру књиге: Гордана Ђерић, Сувишне речи. О интелектуалцима и знању, Београд: Златно руно, 2016. У сваком случају, више верујем у интелигенцију масе, него у интелигенцију елите.…
ОДРАСТАЊЕ И ДРУГЕ ПЕСМЕ (ЖЕЉКА АВРИЋ)
ОДРАСТАЊЕдевојка са селарасте неприметноу себи као најбољем пријатељуона је узданицаодменау јуришу на кућне пословеиспите и ручни раддок оштри косубринући о млађој браћии домаћим животињамадевојка са села живи двоструким животомод кључаоницедо исповедаоницеиз коже излазигола и кришомнеприметна као шапатзатомљујући крикнаоружана чекањемдевојка са селаодраста за ноћу заједничкој собизаустављеног дахас покривачем преко главесрећа је често напуштаосећај кривице никадаона је…
SINOPTIČKI PRASVET I JEDNO DRUGAČIJE TUMAČENJE TRAGIKE NARCISA (KATARINA RISTIĆ AGLAJA)
Sinoptički prasvet i jedno drugačije tumačenje tragike Narcisa Jedan sasvim nam nepoznati, nemoguće samobitan svet, u svom izgubljenom ključu davno već beše iznedren iz zemljotresne odluke noći; iz sebe-dokidajućeg duha uobrazilje: – duha Narcisovog koji je, tek kroz poslednje ogledalo (eho od-žalosti-usahle nimfe, što ovaploćuje poslednji zov prapredmeta), prvi put stupio u svet! I…
ОПКЛАДА И ДРУГЕ ПРИЧЕ (ЂАВАД САЈАДИПУР – ПРЕВОД: ДЕЈАН СПАСОЈЕВИЋ)
МРТВАЦИ КРАЈ ВАТРЕ Новопридошли мртвац од прве ноћи не имаде смелости да изађе из свог гроба. Није знао какво ће му зло учинити остали мртваци, када буду сазнали да је он ту. Наиме, гробље бејаше пуно мртваца, за чију је смрт он био крив. Оних који су на улици добили метак, оних који…
TU SAM ROĐENA, TU ĆE ME I SAHRANITI (ALEKSANDRA ĐORĐEVIĆ)
Tu sam rođena, tu će me i sahraniti Jeste li znali koliko može da raste žeravica cigarete, a da ne otpadne? Duži se, duži, i sija kô svetla kakvog velikog grada, a onda krah. Pali se ukrug ko toranj. Onaj zajebani preko me je naterao da biram između hiljadarke u penzionom fondu i smeha svoje…
ДАЛЕКО ЈЕ КАЈМАКЧАЛАН – ФИЛМ БОРИСА ТРБИЋА И ДРАГАНА ГАВРИЛОВИЋА (АЛЕКСАНДРА МИЛИСАВЉЕВИЋ)
ДАЛЕКО ЈЕ КАЈМАКЧАЛАН – ФИЛМ БОРИСА ТРБИЋА И ДРАГАНА ГАВРИЛОВИЋА Познато је да ми Срби имамо јако чудан – назовимо то тако – однос према историји. Није га чак тако лако ни дефинисати, јер с једне стране, стално о томе причамо по кулоарима и кафанским и другим седељкама, а с друге стране, цео свет нас…
УМЕТНОСТ ЖИВОТА (ЗОРИЦА КРСТОВИЋ НЕНЕЗИЋ)
Уметност живота Да би некога волео,заволиш тло по којем хода,Избришеш границе јучерашњег непреболаДа би некога волеоОдслушаш његов дамар у музици сфераПозајмиш тањир да има у чему да једеХлеб насушни даш му,Да би некога волеопободеш заставу на пола копљаНа граници новонасталих државаПустуш реку понорницуда избрише траговеСвих страдања која сеИзнова понављајуДа би некога волеопружиш руку прекоЗабијених предрасуда…
DRAGOSLAVA GENČIĆ: KUPILA SAM ŠAL CRVENI, DA SAM NAJLEPŠA (SAŠA RADOJEVIĆ)
Dragoslava Genčić: Kupila sam šal crveni, da sam najlepša Norme folklorističkog akademizma bile su temeljno postavljane sve do početka šezdesetih godina prošlog veka. One su počele da popuštaju pred sve masovnijom pojavom novokomponovane narodne muzike, a onda se u tom univerzumu, koji je zasnovan na poziciji „radio pevača“ koji izvodi stare narodne, izvorne pesme,…
Stella polare 