1. Stoje na kiši crni konji, kisnu ispred podrumskih vrata neke druge kuće, na kojoj sad su sva okna zatvorena, sem jednog.
Niko ne gleda u konje nego ide nekud noseći ili vukući nešto preko tamne trave. Zastane kadikad, zagleda svoj dragoceni teret.
Ipak, jedna žena, mršava, podigla je tek malo suknju da pređe preko jarka s vodom, smeje se samoj sebi, skoro luda.
Crni konji kisnu na crnoj kiši, ispred podrumskih vrata. A gore u onom oknu upalila se tek jedna svetiljka. I drhti.
2. Ovaj konj je Milutinov, a ovaj Radojev, tu su Jovanov konj i Markov, onog tamo jahao je Nikola sa nevesticom kao zlatnim poklonom.
Ovaj konj je konj Sime učitelja, što nosi bradu bez brkova, što razgovara sam sa sobom i koji začkilji na jedno oko kad zagleda se kome u lice.
Ono je konj koga sam se bojao kao dečak, pokušavajući da mu stavim sedlo ili oglav, zalećući se više puta prema njemu sa konjskom opremom u naručju.
A ovaj konj ne pripada nikome, nego ga jaše jedan istinski anđeo, ali kad to niko ne vidi: dolazi noću u štalu i izvodi ga iz nje da bi ga u zoru vratio sveg oznojenog i bez ušiju. (A ove mu posle narastu u toku dana, malo-pomalo, dabome.)
3. Mali konji od hartije za dečja dosećanja, jedni crveno obojeni, drugi plavi, uvijaju se oko plamena svećice ili pored štednjaka.
Drveni konji koji hodaju svaki čas gubeći i opet hvatajući ravnotežu, kao živi, dok njihov vlasnik seje ludo brašno na ludo sito.
Konji načinjeni od senke prstiju i šake na duvaru, dok napolju zimska večer cvili kao neko uhvaćen kleštima za mišicu ili prste.
4. Ovaj konjić je uistinu nadrealan. Puši jak duvan, sve gledeći kako promiču naokolo vatrene pahuljice.
Sedi kadikad u pozorištu, sam u redu, oko njega, dole i gore, nasmejana lica onih što se, dok se smeju, podgurkuju laktom ili kolenima.
Hoda sam ulicom od duvandžiiice do staklare, ne osvrćući se na vod vojnika ili starce. I sam ima vojnički šinjel prebačen preko leđa, stupa pravo.
Često igra na tomboli, kad dobije, časti malo društvo sirotih konja iz zaprege, kad izgubi, osami se u kakvoj udaljenoj prostoriji i plače.
Poznaje lično Dailja i Bretona, a o Zoli izražava se njišteći i s podsmehom.
5. Ovaj konj je dobijen na lutriji. Vlasnica mu je devojka crvenih očiju i sa makazama za nokte. U trobojnoj haljini šeta se između konja i šapuće.
Drži čvrsto uzde vodeći svog konja ka kući gde sede uz duvar ukućani, već opčinjeni njenom pojavom u ulozi buduće jahačice.
Ali, evo je gde uvodi konja u kuću, i konj pažljivo prolazi između ukućana, koristeći četiri duboke papuče da ne uprlja pod i prostirke.
Uveče sanjaju oboje gotovo isti san: kao konj je poprimio sasvim ljudske odlike i govori, a njoj raste griva i mala (ali zlatna) kopita koja svetlucaju dok trči.
Preko mesečinom obasjane trave, iz večeri u veče, i duže.
6. Konji koji vuku tramvaj konji su očevog detinjstva, rage, uskih pleća, polumtrvi dabome, obavljaju svoj posao za malu nadoknadu u vidu vreće zobi i, naravno, timarenja kasnije u konjušnici.
U tramvaju sede gospe, prinoseći licu male marame od svile, kraj njih su punački anđeli u vunenim čarapama i s anđeoskom obućom.
Neki čova, starinskog kova, upoznaje se sa onom do sebe, uz ustajanje i dubok naklon. Ima knjigu u krilu sa sličicama golih anđela u apstraktnim pozama.
Ja sam dečak sa zadnjeg sedišta, mislim na neko devojče koje i ne pomišlja na mene, nego je usredsređeno na okno tramvaja već zamagljeno kišom.
7. U ciči zimi stoje konji pod smrtnom presudom, konjušnica je zatvorena za ljubitelje konja i druge, oseća se ljut miris zimskog cveća, i sena.
Izvršilac presude zasad je u kuhinji, jede obema rukama, obraćajući se nekoj ženi koja pokušava da mu sedne u krilo, gola golcata, i lepa.
Neko dete nosi čašu s bosiokom, smeje se dok obilazi oko njih klanjajući se više puta, onda se lati usne harmonike i svira u drugoj sobi s velikim ogledalima.
Jednog po jednog, sad izvode konje ispred konjušnice, cimajući uzde i vičući kao ludi. Izvršilac presude ubija konje iz male puške ciljajući ih međ lepe oči izbliza, kao opčinjen.
Konji leže u snegu, nad njima su gola drveta i vran gavran jedini svedok i budući saučesnik.
Stella polare 