Речник сувишних речи

Гордана Ђерић је научни саветник у Институту за европске студије у Београду.
Ауторка је великог броја научних радова и монографија.
Због начина на који проблематизује језик, политику и друштво, њени су радови у нашој стручној и широј јавности пренебрегнути.
Овде доносимо кратак извод из једне од њених књига – Речник сувишних речи (Књижарница Златно руно и ИЕС, Београд 2019). Испод текста се налази књига у pdf формату.

Извод из увода у Речник сувишних речи:

Речник који „одузима“ речи, налази им мане, приписује речима другачија значења од устаљених, сасвим је нова врста речника. Необичан по свом приступу, и само формом сличан класичним речницима, овај Речник израз је сумње у веродостојност употребе речи и покушај сво ђења речи (појава и феномена које оне означавају) на одговарајућу меру у оквиру референтне стварности. Настао из осећања непоузданости речи, као могући начин приближавања језичких представа реалности самој реалности, Речник сувишних речи одзив је настојању да се доспе тамо где се већ борави, то јест да се утврди о чему се изговореном речју заправо (не)говори. Будући да разодева значења израза и речи са којима смо саживљени, образлаже шта речи у конвенционалној употреби нису и
зашто нису, истовремено је подстицај на одговорну употребу језика, прецизно и јасно изражавање. (…)
Гордана Ђерић

Ангажман / друштвени ангажман / друштвено ангажовани интелектуалац

А) Јавна прича за сопствену корист.

Б) Идеолошки најамник – плаћено „мишљење“.

В) „Стручност“ за све теме.

Г) Лична реклама, начин скретања медијске пажње.

Д) Губљење професионалне репутације, ако је уопште постојала, и покушај изградње утицаја или „билдовања“ самопоштовања другим средствима.

Ђ) Млаћење празне сламе у корист ове или оне власти, ослушкивање одакле „ветар дува“, тако се овде разумева „ангажман“.

Аполитичност („аполитичан сам“ и слични изрази)

Зато што је то немогућа позиција. Све око нас је политика, и свако ваше чињење или нечињење такође је политичко. Друга је ствар што нисте партијски организовани или немате потребу да се изјашњавате о дневнополитичким догађајима.

Аутошовинизам („аутошовинисти“ и сличне изведенице)

А) Етикета упућена онима који етикетирају и жигошу сопствену нацију. Исцрпљивање у етикетирању.

Б) Ружна и увредљива реч за ружење и дехуманизацију свог народа, које почиње као обично клеветање или цинкарење, а завршава као утицајна политичка пропаганда. Може се лепше и одређеније рећи, -изми су манипулативне, прешироке категорије. Самопотцењивање, самоунижавање, на пример, или профитерско омаловажавање народа, његово намерно или предрасудно демонизовање.

В) У основи је интересно потчињавање мишљењу јачег, удварање јачем, нема ту богзна какве филозофије. Увек је било мрзитеља и шићарџија који од негативног односа према свом народу праве бизнис, „идеологију“.

Г) Безобзирно, системско бацање кривице на читав народ, за сопствене привилегије, хонораре. Нису то никакви шовинисти него профитери. Трговци.

Д) Добровољна колонизација сопствене свести, покоравање мишљењу колонизатора и испуњавање његових жеља.

Ђ) Шоуизам којим нас возају, ево, већ деценијама, уз аплаузе и одобравања најгорег шовинизма суседа.

Балканизација (Европе, Сирије, света…)

А) Јер је неприхватљиво коришћење географског појма за означавање општег феномена сепаратизма (расцепкавања, распарчавања, уз конотације насилности, агресивности, варварства…).

Б) Дуготрајна стигма која се у овом значењу учврстила у доба владавине политичке коректности.

В) (Не)допустива увреда житеља једног подручја чију би употребу требало јавно осуђивати.

Г) Одличан пример цинизма моћних који су кумовали „балканизацији“, заговарали распарчавање Балкана.

Д) Такозвана „балканизација“ је очекивана и крајња последица, резултат сукоба различитих интереса на овом простору, а не „менталитета Балканаца“, што је устаљени смисао овог израза.

Ђ) Најефикасније лексичко средство дугорочног покоравања Балкана.

Е) Парадигма за бруталност и дивљаштво. Којим ли би се делом света застрашивао свет да није Балкана и „балканизације“!?

Бодови (у језику научноистраживачких радника)

А) Јер се научни рад у Србији свео на јурњаву за прикупљањем „бодова“.

Б) Зато што ми се од реченица „Имам довољно бодова“, „Колико треба бодова?“ и сл. диже коса на глави.

Бот / ботови / ботовање

А) Људи који некритички поздрављају сваку одлуку власти, је ли тако? Организовано, дириговано… Они што су плаћени да мисле као власт. Зашто се онда не каже тако, него се скраћеницама мозак скраћује!?

Б) Недопустиво је да интернетски језик и језик смс-порука постаје наш званични језик. Сада се ова реч користи и у политичким саопштењима.

В) Постојање „ботова“ је доказ превласти вештачке интелигенције над интелигенцијом.

Г) Чудна је судбина речи – не зна се ни кад настану, а још мање како муњевито постану важне, скоро незаменљиве!

Владавина права

А) Није него владавина власти.

Б) Непознат појам у пракси, недостижан попут каквог идеала, зато је сувишан.

В) Или „владавина права“!?

Г) Преоптерећен, поражен израз силном злоупотребом.

Вишак историје („Србија производи више историје него…“ / „вишак историје“ и слични изрази)

А) Зато што је то фраза потчињене свести, дубоко погрешна и штетна. Непознато ми је да било који народ (ма где у свету, а посебно у Европи) говори о својој богатој историји као о „вишку“.

Б) Ову фразу смислила је британска памет, наводно Винстон Черчил говорећи о људима овде, а наши папагаји од „историчара“ и „аналитичара“ буквално схватили, па понављају кад год треба да избегну одговор на конкретно питање.

В) „Вишак“ потиче углавном од заинтересованости великих сила за овај простор, а не од „менталитета“ народа, како се жели имплицирати. Истина је да би нас било више, а „историје“ мање, да се мање интереса овде укрштало.

Глумац / глумица

А) Непотребно, бескорисно занимање у времену у коме су сви глумци.

Б) Позив који је изгубио смисао; и без школе лако постајете глумац у „политици“, „ријалитију“, „бизнису“…

Грађанство („грађанске вредности“, „за потребе грађан/ств/а“ и сл.)

А) Јер се вредности и потребе интересних група озакоњују под маском грађанских вредности и потреба, зато је сувишно.

Б) О грађанству, грађанима и грађанкама говоре они који су уз сваку власт, деца и унуци другова и другарица, који би сада и мрвице са стола неолибералне кухиње.

В) Мимикријско-репресивни друштвени концепт, погубан за већину становништва, јер оснажује и шири друштвене неправде.

Г) За разлику од доминантног разумевања овде, концепт тзв. „грађанства“ служи искључиво одржању и продубљивању економских и класних разлика.

Грађанска опозиција

A) Опозиција је опозиција, некоректно је и бесмислено имплицирати да је позиција „неграђанска“ и да је остала опозиција такође „неграђанска“.

Б) Пљуцкање по власти и очијукање с њом, то је овде „грађанска“ опозиција.

В) Опозиција је позиција из снова! Нема бољег намештења ни звања у Србији од „грађанске опозиције“.

Демитологизација Србије

А) Подметање и замена теза: власти измишљају „митологизованост“ Србије (у значењу опседнутости становништва прошлошћу, косовским митом и сл.) да би лакше спровеле непопуларне правно-политичке одлуке.

Б) Наставак ружења народа новим речима.

В) Брутално вређање сопствених грађана и системско понижавање – од „деконтаминације“ до „демитологизације“.

Г) Да ли то значи да је држава Србија – мит, држава која заправо не постоји?

Д) Провидан покушај власти да своју одговорност за катастрофалну политику (у претходном периоду и убудуће) пренесу на „народ“.

Дигитализација (у примерима „дигиталитација пољопривреде“, „дигитализација друштва“, „дигитализација бизниса“, „дигитализација људских ресурса“, „дигитална Србија“, „хуманистичка дигитализација“ итд.)

А) Наизглед неутралан појам којим се успоставља апсолутна контрола и доминација технологија над човеком.

Б) Новоговорни термин за опште надзирање и контролу, мажњавање буџетских пара и осиромашење онога што се „дигитализује“. Не свиђа ми се тај поступак јер не желим да будем део експеримента о „обради података“.

В) Испуњење сна о тоталној (или тоталитарној!?) моћи, ефикасној и једноставној ауторитарној владавини.

Г) Убрзано губљење уобичајених послова и олако обећавање нових, у „ај ти“ сектору.

Д) Увођење технократског неолиберализма на „велика врата“ или врата штале, обора, пред телевизијским камерама.

Ђ) Утркивање у шпијунирању и трговини „личним“ подацима становништва.

Е) Да ли ико у Србији зна шта је дигитализација? Личи на наметнуту, једну у низу „плаћеничких“ тема, којом полуписмени „експерти“ и „бизнисмени“ свих профила треба да засене простоту, тј. сиротињу.

Ж) Техномит или, прецизније, најнехуманија технорелигија у историји човечанства.

Интелектуалац

А) Сувишан, непотребан човек. Ако постоји, тавори негде на маргини.

Б) Неуверљива реч, без садржине. Звучи иронично, поспрдно, јер тако нешто данас не постоји. Они који имају формалне услове да се тако назову, немају карактер, и обратно.

В) Непожељна појава у врлом новом свету, морало би то да постане јасно и новинарима који сваки дан понављају ову реч.

Г) Неко ко не зна ништа конкретно да ради, па покушава да прода своју умишљеност, што власт понекад искористи за свој „излог“.

Д) Сувишна је реч, јер не могу да се сетим ниједног човека међу нама кога бих назвала интелектуалцем.

Ђ) Чему та реч када место интелектуалца данас заузимају „пи-ар“ старлете!?

Е) То је старлетан или старлетанац, а не интелектуалац.

Међународно присуство

А) Окупација.

Б) Еуфемизам за страну окупацију

Политичка коректност

А) Јер је то језик који лаже, системско, догматско утеривање људи у лажне односе.

Б) Супротност слободном изражавању. Или једно или друго, обоје не може заједно. Залагање за политичку коректност значи отварање врата тоталитаризму, на штету либералне демократије.

В) Заговарање цензуре, контролисаног и лицемерног начина изражавања, који грубо ограничава слободу говора.

Г) Подљудска униформност изражавања, укидање искрености из ко зна чијих и којих разлога.

Д) Ако о нечему не може да се говори, то је већ довољан разлог за бригу и сумњу.

Ђ) Насиље над језиком.

Е) Јер ми је дража истина од присиле (политичке коректности).

Ж) Феномен који отежава и ружи језик пренатрпавањем реченица „родно коректним изразима“. Написано не може да се чита, посебно када се женски и мушки род исказују упоредо у косим падежима; насилно, одбојно и извештачено звучи.

Ж) Казна за истину. И казна за уши.

З) За мене је питање политичке коректости најсличније питању да ли је лагање понекад оправдано. Мислим да јесте.