Да би некога волео, заволиш тло по којем хода, Избришеш границе јучерашњег непребола Да би некога волео Одслушаш његов дамар у музици сфера Позајмиш тањир да има у чему да једе Хлеб насушни даш му, Да би некога волео пободеш заставу на пола копља На граници новонасталих држава Пустуш реку понорницу да избрише трагове Свих страдања која се Изнова понављају Да би некога волео пружиш руку преко Забијених предрасуда и ту Стојиш и чекаш и чекаш Све док твоја суза другог не сретне. Да би некога волео...
Дежа ви
Већ сам се једном родила, већ сам једном обишла све дубоке воде, камење бацала, у испоснице цвеће полагала и рукама крошње обгрлила. Већ сам једном дах кротила, била и њежна и правична, и крива и недолична. Већ сам умањила моћи мог бола и увећавала жеље за лепотом. Сву земљу обишла, све оранице преорала. Стварала и смело старила. Већ сам све волела и дрскошћу краљице згазила. Из лавирината и ковитлаца живота излазила. Већ сам се на земљи постојаној рађала, снагу налазила, уточишта стварала. Спознала да свет је овај, само привид, замка чула. Већ сам схватила да нам самоћ није дата, већ да ми њој тежимо. Бедем у души поставила и провукла кроз оштрицу свог ока. Већ сам осетила тамне овојнице духовне тескобе и суморних дамара. Једино се још нисам довољно уздигла у несагледивој моћи преображаја. Како најлепше ћути тишина виђеним очима љубави и разумевања.
Твоје дрво
Све време тражим твоје дрво желим да му се приближим да га оберучке загрлим не би ли у празнини овога света што све немилице прогања осетила изборану кору блискости способност да поднесем жртву. Због тебе и за тебе нова је и непоновљива и све више и више одјек је звукова и нежних тонова. И више него изгледом и својом лепотом више од свега желим да задржим у себи Дете оно дете које те гледа и гласно дозива! И пева Ти милошћу човечијом људску Песму. Дете сам које јеком звукова и призором топлине грли дрво што горостасним крошњама ум нам је надкрилило. Све нас Помахнитале и ратоборне Нас ицрпљене Нас попуцале и сломљене Али, загрљајем дрвета погледом високо ка небу, ми смо укорењени и обожењем бескрајне слободе - спојени.
Stella polare 