ČEMU SLUŽI DEVOJKA?
Pre par večeri sam pogledala film koji me, neočekivano, ne ostavlja na miru. U pitanju je režiserski debi američke glumice Ane Kendrik iz prošle godine naslovljen „Woman of the Hour“. Žanrovski ga svrstavaju u biografske trilere budući da govori o stvarnom američkom serijskom ubici Rodniju Alkali, ali istovremeno, budući da je dobar, film iskoračuje iz svog tesnog okvira i vodi nas na mučno putovanje kroz nasilje ne samo pojedinačno čiji je vinovnik Rodni Alkala, već šire, društveno, karakteristično za epohu koju film prikazuje. U pitanju su sedamdesete godine prošlog veka s fokusom na tadašnju industriju zabave budući da je Rodni Alkala pobedio u tada čuvenoj televizijskog seriji/kvizu „The Dating Game“ 1978. godine. Šeril, glavni ženski lik koju glumi Ana Kendrik, nezaposlena glumica koja nevoljno i na nagovor svog agenta pristaje da učestvuje u pomenutoj seriji, odlučuje se za šarmantnog Rodnija Alkalu kao svog izabranika za izlazak na sastanak. Na sastanak ipak ne odlazi jer je izabranik plaši što se u realnosti zaista i desilo te je tako prava učesnica serije preživela jedino zahvaljujući sopstvenoj intuiciji. To bi bio skraćeni siže filma.
Režiserka filma se odlučila da nam ovu mračnu priču ispriča nelinearno i isključivo iz ugla žrtava. Ovo poslednje su joj mnogi muškarci zamerili[1] nazivajući film ostrašćenim prikazom epohe zbog stereotipnog prikazivanja muškaraca u negativnom svetlu, mahom kao nasilnika. Meni se pak film dopao upravo zbog nelinearnosti i neuobičajene vizure. Hronološki skokovi od gledalaca traže veće intelektualno angažovanje što je uvek dobro, osim toga, iako se na samom početku filma prilično brutalno prikazuje ko je ubica, to uopšte ne umanjuje napetost i nelagodu koju osećamo tokom daljeg toka filma, što govori o velikoj umešnosti režiserke. Ne mislim da su u filmu muškarci prikazani stereotipno i mislim da je dobro što film prikazuje događaje iz ugla žrtava, pri tom ne smemo da zaboravimo da su žrtve Rodnija Alkale bile žene, devojčice od osam i trinaest godina i odrasle žene od dvadeset i nešto. Obično je u filmovima o serijskim ubicama fokus na ubici ili mukama detektiva da uhvate ubicu, dok su žrtve u drugom planu. Ovde je pak težište na žrtvama i nasilju, društveno prihvaćenom nasilju prema ženama koje je i dovelo do toga da Rodni Alkala, nakon što je silovao i pretukao devojčicu od osam godina 1971. godine, bude pušten iz zatvora nakon samo sedamnaest meseci, da bi posle nekoliko meseci ponovo napao trinaestogodišnju devojčicu i bio pušten posle dve godine nakon čega je nastavio da siluje i ubija. Ne zna se tačan broj devojčica i žena koje je silovao i ubio u period od svog prvog hapšenja 1971. i učešća u kvizu 1978, a potom i konačnog hapšenja u julu 1979. godine. Važno je reći i to da je Rodni Alkala prvo završio Fakultet umetnosti na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, a potom je studirao film kod Romana Polanskog na Univerzitetu Njujorka. Svoje žrtve je uglavnom namaljivao pozivom da ih fotografiše. Podsetićemo, par godina kasnije, 1977. Polanski je bio uhapšen zbog drogiranja i silovanja trinaestogodišnje devojčice koju je fotografisao za Vog. Još uvek me proganjaju njegove reči iz jednog dokumentarnog filma:[2] „volim mlade žene,“ i nonšalantnost s kojom ih izgovara.
Debitantski film Ane Kendrik je nepretenciozan i slojevit, diskretno poziva gledaoce na dalja razmišljanja, ne viče u lice i pored strahota koje prikazuje. U svakom pogledu verno oslikava epohu, vizuelnom naročito. Između ostalog. Od dobrog filma se više ne može tražiti. Kritičari su ga visoko ocenili, publika ga je nepravedno potcenila ako je suditi po komentarima na veb-sajtu rotten tomatoes za kojim većina poseže kada želi da se informiše o nekom filmu. Negativne komentare i ocene su mahom davali muškarci. Otud ovaj moj tekst, a naslovila sam ga po pitanju koje je Šeril postavila Rodniju Alkali u kvizu „The Dating Game:“ Čemu služi devojka? Ako je suditi po komentarima današnjih muških gledalaca, svakako ne da režira filmove.
[1] Videti: https://www.rottentomatoes.com/m/woman_of_the_hour/reviews?type=user
[2] Roman Polanski: Wanted and Desired (2008)
Stella polare 