| Zorica Bajin Đukanović diplomirala je na Grupi za jugoslovensku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pesnikinja, pripovedač i pisac za mlade. Objavila je osamnaest knjiga. Knjige poezije: TROMB (Rad, Beograd, 1994), POSTAVA (Prosveta, Beograd, 1999) i PLANETARIJUM (Presing, Mladenovac, 2022). Knjige proze: HOTEL FOLOSOF (Zepter book world, Beograd, 2003), SAID, KRALJ SUNCOBRANA (Stubovi kulture, Beograd, 2009) i četrnaest knjiga poezije i proze za mlade. Zastupljena u oko 70 antologija, hrestomatija, udžbenika, bukvara i čitanki. Poezija i proza prevođeni su joj na ruski, engleski, holandski, rumunski, rusinski i makedonski jezik. Dobitnica je „Zlatne strune“ Smederevske pesničke jeseni 1993. godine, nagrade „Dositej“ i 2015, „Zmajevog pesničkog štapa“ 54. Zmajevih dečjih igara 2011, nagrade „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za mlade 2015. godine, nagrade „Bulka“ 23. međunarodnog Festivala pesnika za decu 2016, itd. Nagradu “Zlatni ključić” Smederevske pesničke jeseni dobila je 2020. godine, za celokupno delo u oblasti poezije za mlade. Živi i radi u Beogradu, kao slobodan umetnik. |
ANINO PISMO PISMO ANI
Kada je stiglo
bilo je u drugom pismu
kao koštica kao klica
primio sam ga na ruke
kucalo je bilom eksplozivne naprave
nisam znao šta sa njim
pa sam ga odložio
u tajnu pregradu sekretera
kao Andrić one novce
za prikradajuće besparice
nije upućeno meni
pa zašto se ustremio na mene
taj zalutali geler
onda sam džarao
po pepelu slika
i najzad te ugledao
na obali Save u odeći dečaka
sijala si o jebem ti
ova slika je prasak
zašto nisi ostala na toj obali
sve je bilo tu
i sve je bilo tvoje
U maju pogledam u nebo
i začudim se što nema
krova naše kuće
i dalje smo tri praseta
zatečena u oluji
ulaziš u grad na belom konju
trljam oči
čujem kako se puca
i zaključujem da ovo
nije Marinin performans
stvarna si
stvarnija od svega stvarnog
i zvezda ti je na čelu
a ne na stomaku
imaš bubi frizuru
koju ti je kreirao pegavac*
jela si mahovinu i travu
i sad ti je liver u fronclama
zašto nisi ostala na toj obali
i on je ratnik brđanin
ne znaš ništa o njegovoj zemlji
koliko je to pametno
spariti se sa toliko nepoznatog
videću ja tebe znam da bi rekla
drugovi sa brda
u bideima hlade lubenice
i za nove praznike prave puru
izobilje je glavobolja i vrtoglavica
Otac Josif ti bez braće
bio je šef stanice
imala si besplatnu kartu
do kraja svih pruga
mogla si da živiš na Grenlandu
ali ne ti si krenula
u tajanstvo tih šuma
a kada si buncala u groznici
videla si samo plavetnilo
stojiš na skakaonici
sijaš kao Hedi Lamar
uzimam dah
i čekam da vidim taj skok
pod vodom čujem
vi ste Polak
ma ne kakav Polak
Jugoslav
ovde nema to vaše nešto … slav
ima samo Polak
vidi šta su nam uradili
od pesme mama
____________
* pegavi tifus
SUPER 8 MM
Ugledala sam je na tavanu
u kožnoj futroli
forenzičar bi lovio
tajne otiske dlanova
a bez mog neopreza
mogla je tamo da odrema
sledeću večnost
onda sam je otvorila
i u njoj pronašla film
reših da upriličim projekciju
na zidu pored noćne lampe
Svi smo tu
hrlimo ka Mediteranu
svako u auri sopstvenog sna
kao u košuljici koju valja odbaciti
ali tada nas je držala
priča o porodičnom vremenu
nedopričana i naizgled važna
Mogu da dodirnem latice njene haljine
koža joj miriše na Ponds mandarinu
glavni reditelje je počeo da se goji
i ima smešne kupaće gaće
staramajka je u flanelu
kakav okrutan nemar na plus 30
Šašava rođaka mi poverava
da je glavna glumica trudna
i da hita ka zakasneloj kiretaži
moj nerođeni brat pita
zašto nam niste plaćali
privatne poduke o bliskosti
može li se to naučiti
Tahikardija nadolazi kao talas
preobraćena sam u Indijanca
kadrog da zaustavi srce
ali pre toga moram da vidim
onaj poslednji kadar
iz kog će se izliti
sve sinkope potonjeg disanja
PELIKAN
Onaj šašavi Šved Strindberg
sa imenom letnjeg meseca
pisao je o ptici
koja mladunce hrani
krvlju iz svog srca
a ja sam se prilepio
za tu sliku kao školjka
da bih ponovo mogao
da oslušnem mit
podigla si poklopac kutije
tamo je blistalo
kako više neće
zlatno pero
sa telom zelenog kristala
spremno da ispiše
sve što poželim
Posle prve groznice
rekla si ovo je tvoje
znao sam da ne treba
da ga nosim u školu
nisam odoleo
i ukrali su ga
kako ću ovako mali
na bilo koju stranu
uvek sam mislio
Ana može da
vidi moju misao
moj strah
ona prolazi kroz zidove
već si bila
u bunilu šume
znam da možeš
kao što si se onda vratila
padam kroz sva
zakopana sećanja
oni kažu
usrani licemeri
da se ta praznina
može napuniti rečima
Mostar je tučak sveta
vratila si se
uspevaš da me zamisliš
ali treba ti pet godina
da bi me zanjihala
držiš me u rukama pobednički
dok sa mene klize
svilene vrpce
sve je novo
kao nikad dodirnuto
uparena si
tvoj lepi brđanin se smeši
za džep odela
prikačio je penkalo
dom je strašno gnezdo
otvaram kljun
i ti me hraniš mastilom
Stella polare 