Danica Vukićević je rođena 1959. godine u Valjevu. Osnovnu školu, IX gimnaziju i Filološki fakultet završila je u Beogradu (Opšta književnost i teorija književnosti). Član je Srpskog književnog društva. Radi kao lektor-redaktor, bavi se književnom kritikom i esejistikom. Živi u Beogradu. Prošle godine iz štampe je izašla njena knjiga Unutrašnje more (Futura publikacije, Novi Sad, 2022) za koju je dobila NIN-ovu nagradu.

Vreme je da započnem priču o tuđim životima koji nisu kao moj. Ali, što su literarniji, to su više moji. Mogu da stojim na ulicama Vankuvera koji me uopšte ne interesuje, kao ni prašina centralnog Koteža. Ukoliko c. Kotež uopšte ima…

***

Kakva god da je
Noć
//Smrt noći//
Koliko god svećice prozora
Treperile, noć će
Umreti
Ružoprsta zora
Pomilovaće jorgan na
Prozoru
Vrapci će brujanjem konsonanata smeniti
Slavuja bistri poj
Završiće se 
Ekstravagantno
S mnogo roze noktiju
Osećam jezik i zube
Jezik za zubima
Vrebajući o/smeh
Zapuštenost je prirodna: lastavičja lasičja lisičja


S PROZORA VIDIM AVALU


Sada, kada sam slobodna ovaj dan
Možda i sutra-dan
Vidljivost je upečatljiva
Suncem zlatno zlato se
Izliva
Radujem se mašini koja pravi oblake
(Sunce zalazi u 20:27; 
Čudić kaže sunce niti izlazi niti zalazi, mi se krećemo…)
Ko si danas
Istorijsko je pitanje.

***

Istovremeno mirno/istovremeno dramatično; prirodno kao pauku kukica za mrežu
koju tka istovremeno mirno/istovremeno dramatično, sve potaman nam je.


ELEGIJA

Ranjena sam, ne vidim ranu, ne vidim odakle krvarim, krvarim i kuvam. Medved će naići. Primam radio-talase. Frekvencija se prebrzo menja. Sveobuhvatnost podlosti i glatko zdravlje umirućeg sveta.



BLAŽENSTVO U PRISUSTVU VENTILATORA


Provela sam dva dana 
Uglavnom: ležeći, zdrava
Jedan bez, drugi sa TV-om
Nekoliko celih filmova
Nekoliko s upadima
Osećala sam se blaženo
I istovremeno kao heroina
Blažena-heroina-ničega
Slatki sati posvećeni
Neposvećeni
Samo sam živela
Dva dana
Najteža dilema
Bila je da li da odem do
Kupatila i isečem 
nokte
Ili da nastavim da
Slušam radio-dramu
O životu Albaharijeve
Majke.



ZNAJ

Znaj
Dok se možda/možda tvoje telo rastaje s dušom
Neko spokojno sedi u purpurnoj fotelji
U dubokoj starosti i krpi čarapu
Znaj
Dok ti ranjen drhtiš u groznici odlivanja krvi
Neko jede u restoranu i salvetom
Briše usta i brkove i oseća blago nadimanje
Znaj
Dok plačeš i kaješ se u tesnoj koži nelagode
Neko puši na krevetu posle seksa i s osmehom
Prati dim kako se vije obasjan svetlucavom maglom
Iz lampe koja je sve videla
Znaj
Sinhronicitet i sva pravilnost
Ljudske propasti ne tiču te se dok režeš krušku
Zlatnu spolja kao pojedini trenuci i odblesci mesinganog držača-upijača
Znaj
Putovanje nakraj prigradskih bedema biće dugo
Završiće se neočekivanim obrtom…
Znaj
Dok ti gladuješ uverljivo bolno kao Hamsun
Neko slaže peškire i pevuši
Znaj
Vatra u tvom samoubilačkom umu
Svetli kao svitac u dvorištu 
Znaj
Iako je nestalo tih kuća tih porodica
Ostala si ti.


***
Na nekom seminaru
upoznala je Džudit Batler
i bila zapanjena-razočarana (takav utisak sam stekla)
jer je Džudit neprestano pričala
o svome malom sinu. Ona to uopšte
nije očekivala od JB
kao da je uopšte važno šta je ona 
zamišljala (kakva bi trebalo da bude i šta bi
trebalo da govori JB)…
pomislila sam tada, pa naravno da će
da priča o svome sinu koga toliko voli…

***
Oh, o, o, pokazaću ti
Moju svesnu
svesnost
Odricanje od ega
Besuznu usamljenost punu
Topline…

FANTAZAM O PLJAČKI
A sada mogli bismo da suočimo naših 19.000 za postavku vodokotlića s Tijaninim ultrazvukom jednjaka za 15.000.

CANČUGA I ANTUN
Nacionalno blago.

BITI ODGOVORNO LUD/A
Nevolja s ludilom koje je jedina prava subverzivna društvena aktivnost, jeste to što iziskuje napornu doslednost u prezentaciji.

PROSVETLJENJE VREBA DA TE ZAGRLI
Bile smo književna ilustracija, „glavna sporedna uloga“, na putu… Izvadak iz izbora, izbor izbora, performativne senke… a toliko smo se smejale. Svaki trenutak imao je smisao, bio je veliki. To nije bilo predviđeno.

ŠTA VIDIŠ, ŠTA ZNAŠ
Sada se uvek čini neprolaznim, večnim. Sada u sada mi govorimo iz čuvarske kućice, dremljivi, sputani, vidimo i govorimo kao da kućica pluta u kosmosu i vidi se iz nje, iz visina – najšira slika.  Ali, avaj, ne, vidimo one koji ulaze i izlaze, više kao obrise i senke, a nas niti čuju niti vide…

PRAVCI RAZVOJA
Na nekom od tih puteva (via dolorosa prema budućnosti) vidljiv je sve opštiji sve prisutniji zilotizam: zilotizam analitičke filozofije, zilotizam pasjeg silikonskog života, zilotstvo nju ejdža, večne mladosti, ogromne love, bešćutnosti.

MI
Mi smo ta teško izdržljiva istovremenost, sinhronicitet užasa i ushićenja.

SINTAGME, TUŽNI TROPI
„Nacizam bez ideologije“, „emotivna kuga“, „ukorenjeni rasizam“…

PRAANTIFEMINIZMI
I onda će doći „žena“ za veliko spremanje; med sestra profesoru dr primarijusu kako ga jedna „ženica“ čeka ispred ordinacije; „majko“ jače se napni…

DAN POSLE OGNJENE MARIJE
Park je bio pun – deca, starci, bedž-omladina, srednjodobni i svi, baš svi gledali su u istom pravcu. Pomislih, mora da se nešto dešava u tom pravcu/iz tog pravca i da svi iz parka posmatraju nešto… nešto što ni ja niti iko izvan parka ne može da vidi.

UTEHA
Udruživali su se oni koji vrede, ne protiv onih koji ne vrede, već oko onoga u čemu su dobri/dobre (na primer, akmeisti); spajalo ih je: izuzetnost, predanost, prosvećenost, elegancija, poštenje… Sada se udružuju najgori, protiv svih, centar ne može da izdrži…