PRILOG ZA HIPERBOLIČNU GEOMETRIJU

(SAMO ZA KUĆNU UPOTREBU)

O nekim ljudima koji su čuli za nagradu Grigorija Jakovljeviča

Sve njene namere i planove za to veče pokvarile su iznenadne novosti iz Peterburga. Senzacija je bila tolika da se sve uskomešalo i niko više nije govorio ni o čemu drugom sem o tome. Ona je sebi davala oduška praskanjem i vikanjem i pravljenjem zabava. I pored sve njene ludosti niko nije pravio bolje zabave u gradu. Umela je vrlo vešto da klizi među gostima, da svakom polaska sigurna da govori čistu istinu, da uvek kaže pravu reč, a to se itekako odražavalo na njene, to jest na poslove njenog muža.

Jelizaveta Dmitrijevna je po zvanju i pozvanju medijum. Kod nje lete stočići, pepeljare, čajni pribor i ostale ukrasne sitnice.

‒ Prokleta matematika! Niko večeras neće doći – frknula je besno i zavitlala tanjirima u pravcu svog muža, brigadnog ficira, koji se zaklonio iza sofe.

Posle je stavila čaj da se kuva. On je mirne duše mogao da izađe iz zaklona.

***

‒ U celom naselju smo istrebili bubašvabe, gnezde se samo u njihovom stanu ‒ kaže reporterima izvesna Vera Petrovna.

Vera Petrovna, komšinica, takođe kaže novinarima da ona (uh,ta ženetina!) liči, božemeprosti, na Maljutku Kuratova. Za svakog je, kaže, dobra, sem za Grigorija Jakovljeviča. Ako je svakom čoveku dat jedan anđeo i jedan đavo, Katarini Ignatjevnoj je pridodato još devet.

            ***

Umakao je novinarima ispred nosa. Pitali Veru gde je mogao nestati:

‒ Šta? Nemam pojma gde je nestao. Kad ne zna ni policija, kako bih ja to znala.

‒ Vi sve znate ‒ osmehnu se novinar dobroćudno i otrča za senkom koja je nestajala u ulazu.

***

Vera Petrovna je bila tiranin i svi u kući su je puštali da ih tiraniše jer je očigledno bila luda a ludake treba ostaviti na miru. Trpeli su je kao što se trpi vremenska nepogoda koja se, pre ili kasnije, utiša i prođe. Najveća briga njenog oca bila je kako da je uda. Važio je za najboljeg provodadžiju u Piteru. Što je on sastavljao nikada se nije razdvajalo, sem u dva tri usamljena slučaja.

Toliko mu je stala na muku da je nateran čistim očajanjem pritisnuo koliko god je mogao, i ona mu je obećala da će se udati za onoga koga joj on odredi.

I on je odredio.

Ali to što je on odredio i to što je ona bila sposobna da uradi mogle bi biti dve vrlo različite stvari.

Zato je sve svoje nade polagao na zabavu u poljoprivrednom domu, na koju će, možda, doći neki momak koji (Podaj Gospodi!) još ništa nije čuo o njoj, i ako bi se sve izvelo brzo i efikasno, Veročka bi do jeseni mogla besneti i larmati u nečijoj drugoj kući.

Na to je Vera rekla:

‒  Ako se treba udavati, onda da se udaje.

****

Prekasno je Aleksandar Ivanovič shvatio da sa Verom Petrovnom nema šale. Posle par neuspešnih pokušaja da kao muž, muškarac i oficir otme komandu iz njenih ruku, sasvim se povukao, propio se i molio Boga da počne kakav rat da ima dobar razlog da ode od kuće.

***

Jednom je, tako, Platon Jevgejev, saradnik Vere Petrovne, našao u fabričkoj menzi kako miluje mačka.

‒ Pssssst, govorite tiho, vidite da spava. Nećte valjda da ga probudite?

‒ A što da ga ne probudim, razbojnika? Svu noć skita, tek pred zoru se vrati sav smožden iz tog svog mačijeg posla.

‒ A kako Vi to znate? Šta Vi radite do zore kad njega možete špijunirati?

On je na to oćutao. A kad se samo seti kakva je baraba taj mačak!

****

Išao Platon Jevgejev mirno svojim putem, za svojim poslom kao i svaki ozbiljan čovek, naišao pored crkve i čuo dreku:

‒ Skot u crkvi! Skot u crkvi! Brzo, pohitajte da uhvatimo skota! ‒ vikao je crkvenjak koji je ćopao na jednu nogu jer mu je u mladosti kobila pala na nju i zdrobila je. Sad je skackao za svoja dva pobratima koji su jurnuli (kako i dolikuje junacima) u crkvu da isteraju tog gada pa i po cenu života. Pojurio je i Platon Jevgejev ne mareći za svoje dostojanstvo. Nije šala, razbojnik u crkvi!

A skot se zgurio, narogušio, i nakostrešio svu dlaku kojom je raspolagao, pretio da će grebati kandžicama i ujesti samo ako mu ko priđe. Hajka je počela. Platonu Jevgejevu se kaputić zakačio za pevnicu i pocepao dok se dahćući od debljine i napora savijao da ga uhvati. Razbojnik je bežao, zavlačio se gde god je video rupu, skočio kao pravi bogohulnik na polijelej i opasno ga zaljuljao dok ga tri čoveka koja su širila ruke da im ne umakne i trčala za njim po crkvi, nisu namamila na čanče mleka i kad je naivko prišao i počeo da jede jer je od trke ogladneo, jedan od njih ga je zgrabio za kožicu na vratu i izbacio napolje. Platon Jevgejev nije smeo da prizna da je skot lično njegov, nego ga je i on grdio na sav glas.

Eto, takvog jednog je volela Vera Petrovna. 

Vera je ostavila mačka da mirno spava i okrenula se prijatelju koji je taman zaustio da izgovori nekoliko mudrih pouka, ali je videvši njen namrgođen izraz na licu odmah odustao. Neka radi šta joj volja. Valjda će se i na njega bog smilovati jednog dana, poslati je u neki drugi rejon i rešiti ga ovih muka.

***

A sad reč-dve o mačku. Taj mačak je bio potomak posebnih dugodlakih mačaka iz Konstantinopolja koje bi poneki hrabar čovek prokrijumčario u svetu Rusiju.

Te mačke se nisu najbolje snašle. Ove ruske su ih divljački napadale, čupale im krzno

i kopale oči, ali to je već stvar vaspitanja.

***

Platon Jevgejev je za vreme rata uhapšen kao narodni neprijatelj i presedeo je tri meseca u kući bivšeg načelnika okruga koja je novoj narodnoj vlasti služila kao privremena buvara dok se rat ne završi i ne steknu svoju, pravu.     

***

A što se tiče Vere Petrovne još ovo da vam kažem pa dosta o njoj. Volela je jedino svog sina i unuku mada su je posećivali jedva jednom u šest meseci, a njoj se ponekad javljala izdajnička misao da i to što dolaze, dolaze samo da vide je li još živa i da procene hoće li skoro njen kraj.

Međutim, Gospod joj je dao čelično zdravlje i vedar duh, i nije, sem kostobolje, imala nikakvih problema.

***

Jednom je Aleksandar Ivanovič pokupio svoje prnje i rešio da je napusti za svagda. Rekao je:

‒ Oprostite mi, nisam Vam ja ljubitelj komedije.

I tako, on je otišao, Vera Petrovna je ostala.

Ona je volela komediju.

Jevgenija Sergejevna je bila uvek ljutita. Jednog dana su joj se grudi tako besno nadimale da je haljina pukla, čipke i trake su se same od sebe otparale i pobegle. Ona je, uopšte, bila velika ćutalica. Kad je čula da je dobio nagradu rekla je njegovoj majci:

‒ Aaaa kod vas je veselo, veselo.

Na to se Grigorij Jakovljevič namrštio.

***

Svi ti reporteri su nesposobni. Ta nije Griška Jakovljevič magla, nego čovek! Toliko se jedila zbog toga da nije mogla nikako da se umiri. Kako ne mogu da ga uhvate? Eto, ona ga svakog dana sreće. Ne razgovara s njim, doduše, ali ga viđa. Izdavala je naređenja kako da se najbolje nameste da ga ukebaju, onda je ta naređenja opovrgavala i besnela što ih nisu izvršili. Paraziti! Tištala je sasvim mala briga da bi nešto moglo poći po zlu. Međutim, oni već naviknuti na gadnu narav Jevgenije Sergejevne nisu to uopšte primali k srcu. Puštali su je da radi šta hoće, jer niko nije imao toliko snage koliko je potrebno nekom ljudskom biću da bi joj se suprotstavilo.

****

Jedina koja o tome nije ni mislila ni govorila u celom Peterburgu bila je Verina bliska drugarica Ela, Eleonora Vasiljevna. Sve njene misli su pripadale izvesnom Vladimiru Semjonoviču Zaharovu koga je prethodnog dana srela vraćajući se s posla. Na Grigoriju Jakovljeviču i njegovoj vajnoj nagradi, misli Ele Vasiljevne se nisu ni na tren zadržale.

***

Ela je svoju grešku iz mladosti debelo platila i okajavala celog svog veka što se tako mlada udala za prvog koji je zaprosio a delovao je čestito i pošteno. Šta je ona znala! Nije mu na čelu pisalo da voli da muti ispod žita, a kad je primetila već je bilo kasno jer je imala svoju kuću, imanjce i mačku koja se licka.

***

Posle je bila šaptač u pozorištu.

Sad se njom slobodno može ženiti.

***

I posle nekog vremena Vladimir Semjonovič, komšija sa petog etaža, oženio se Eleonorom.

Desilo se, naime, da mu je neki stric iznenada preminuo. Svoje veliko lepo imanje neopterećeno dugovima ostavio je u nasleđe Vladimiru Semjonoviču budući da sam nije imao dece ni druge porodice sem maloumne supruge i da mu je Vladimir bio jedini a samim tim i najbliži rod. Pobožna, tiha, krotka Eleonora, okrete odjednom sasvim novi list.

I kao da nikada boga poznavala nije, ona odbaci od sebe kao krajnje izlišno i nepotrebno svako milosrđe, nežnost, pažnju, razum, i uopšte svaku vrlinu, i predade se stihiji da je nosi pa kuda je odnese. Ona, dakle, uze sve u svoje ruke ne obazirući se na muževljeve krajnje učtive i malaksale proteste. Pretrese sve račune, sve tavane i podrume, i prisvoji sve što je našla bez imalo zadrške. Okrete se sve naglavce od kada je ona kročila u kuću.

Zajedno su kratko držali prodavnicu mešovitom robom. Ciliknulo bi zvono i on bi se okrenuo mušteriji, a Ela bi se u taj čas stala primicati kasi. Onda bi se začuo zvon, šuškanje novca i dok bi on pogledao kasa bi već bila prazna a Ela bi odjedrila nekud dalje. Pelješila je pazar kao kolera.

***

Ušla bi u sobu i sa vrata zbacila nove cipele sa nogu. Uvek je nosila novu odeću, svetlucav nakit, a nikad se nije kupala samo bi se poprskala jakim mirisom od koga je sve u kući bolela glava, i onda izlazila tako doterana. Cele bi noći bila negde napolju, vraćala se nekad ujutro, nekad čak popodne. Onda bi legla da spava a Vladimr Semjonovič je hodao na prstima da je ne probudi. Ipak, ne može je poslati na ulicu odakle se dovukla kao i svi drugi probisveti.

Potajno je mislio kako je božiji blagoslov što su previše stari pa nemaju decu.

****

Kad je stara komšinica Matrona promenila svetom, u njen stan se doselila neka Zelina, mlada žena, neobuzdana, lakomislena. Danima je kadila stan nekakvim supstratima da istera zle duhove. Dok je ceo Peterburg mučio muku sa grejanjem ona je držala je prozore širom otvorene i po najvećoj hladnoći dok nije bila sasvim uverena da su duhovi izašli i da se neće vraćati.

Njen prvi ljubavnik je bio mali, zecu nalik, gospodin Bakulin koga je Zelina izvukla iz porodičnog mraka i vladavine despotske majke. Dokonjak i zaludan, dane je trošio cifrajući se i nameštajući lokne jer je bio lepotan i vlastita lepota mu je bila najveći kapital s obzirom na to da mu je mamica vrlo štedljivo određivala apanažu i tako ga držala na kratkoj uzdi i primoravala da živi sa njom pod istim krovom gde je lakše mogla imati kontrolu nad njegovim životom.

On se toliko zaljubio u Zelinu da je gospođa majka već javno pretila da će ga lišiti nasledstva.

Onda se ona zaljubila u Grišku Jakovljeviča, videvši ga jednom kako se vraća iz prodavnice sa flašom ulja u kesi. Prošao je pored nje, a da je nije ni primetio. Mislila je da su tu neke nečiste sile umešale prste i da on nikako ne može voleti Katarinu Ignjatjevnu već samo nju, i da je tako gleda samo zato što ga je na to naterala neka viša sila, jer on čiste pameti i zdravog razuma to nikada ne bi mogao.

****

Uvek je imala sjajne ideje.

Predlagala je da se organizovano krene u hajku na Grigorija Jakovljeviča. Šta on tu ima da se krije?

Uostalom, ona je još odranije bila ljuta na njega.

Jednom ga je pozvala da navrati kod nje u stan, a on je tako nešto smrsio da to pas s maslom ne bi pojeo a kamoli ona.

Zameri mu.

Proglasi ga izdajnikom.

Sigurno se infiltrirao u njihove redove da špijunira (koga i za koga?)

Zna se da je bio u Americi. A zna se i šta Amerikanci rade i kako vrbuju.

Uvredila se do krvi.

Rastaše se kao neprijatelji.

Na odlsku mu iza leđa isplazi jezik.

***

Komšinica Mavra Vasiljevna se ponekad jedva suzdržavala da tu malu ne zgrabi i ispraši joj dobro suknjicu. Tako je i sad gledala namrgođeno i potajno zamišljala kako je presavija preko kolena tako uštirkanu i nekim dobrim žilavim prutom mlati po njoj. Sve na Juliji Ivanovnoj Zelinoj je izazivalo: i visoko podignut nosić, i sitne oči kakve imaju samo podlaci, i onaj pogled s visoka. Za batine je to! Te joj misli izmamiše blažen osmeh na lice koji oštro i uvek podozrivo oko Julije Ivanovne odmah ulovi i natmuri se kao jesenji oblak pun grada.

S jesenjim oblacima punim grada nije se šaliti.

****

Komšija sa osmog je vajar i potpuno gluv, tako da ništa nije čuo o nagradi Grigorija Jakovljeviča. Zasvrbeo ga je levi dlan. Biće para, pomislio je i ušao u lift.