Интервју са Ендрјуом Ригбијем.

Ове године навршава се седамдесет година од смрти Димитрија Митриновића. Тим поводом доносимо интервју с професором Ендрјуом Ригбијем који је 1984. објавио Митриновићеву биографију.

Како сте почели да се бавите Митриновићем? Који су били први утисци по сусрету с његовим ликом и делом?

Треба разумети да је бављење Митриновићевом биографијом за мене била последица сарадње са онима који су остали блиски Митриновићу након Другог светског рата, нарочито Хари Радерфорд.  Он ме је контактирао након што је прочитао моју књигу о алтернативним животним стиловима (Alternative Realities). У то време нисам имао неки други пројекат у плану тако да сам прихватио његов позив. Срели смо се неколико месеци након првих писама и постао сам заинтригиран. Мислио сам да би из тога могла да настане друга књига што би било добро за моју академску каријеру и осећај сопствене вредности.                             

Почео сам да гледам на себе као на академског занатлију – прилично сам добар у занату који сам одабрао. На мене су утицали људи с којима сам истраживао Митриновићев живот. Али то је то што се тиче те теме. Након што је тај пројекат довршен, прешао сам на наредни!

Објавили сте Митриновићеву биографију пре скоро 40 година. Како је изгледао рад на тој теми у то време? Да ли сте знали за биографију Предрага Палавестре?

Моји сарадници су знали за његово интересовање, али Дејвид Шилан, колико се сећам, није био нарочито одушевљен истраживањем. Али то је само мој утисак и не треба га разумети као критику неког чији рад никад нисам читао. Док истражујем оклевам да читам радове других који раде у истој области – желим да рад буде потпуно мој, а не других. Моји главни извори, сем разговора са сарадницима и њихове интерпретације Митриновићевих списа и изрека, били су мемоари оних који су знали Митриновића.

Написали сте одредницу о Митриновићу за британски Национални биографски речник (Dictionary of National Biograрhy). Да ли се данас у Британији зна за њега?

Мој једноставан одговор био би не. Његов утицај на савремене идеје је минималан. Што се Србије тиче, никад је нисам посетио тако да за њу не могу рећи. Сматрам занимљивим што изгледа да постоји пораст интересовања за Митриновића у Србији и другде, што је сјајно.

Које је најнеобичније искуство које сте имали док сте се бавили Митриновићевим наслеђем? Који је највећи изазов у истраживању Митриновића и шта би био циљ будућег проучавања?

 Цела његова космологија била је „необична“ за неког попут мене – ја сам из поштене радничке породице, нимало интелектуалне ни уз највећи напор маште, и имао сам прилике да користим бесплатно образовање док сам био студент. Митриновић ми није био привлачна тема – али на мене су снажно утицали људи који су били под његовим утицајем. Свако од њих био је значајно људско биће и био сам поласкан тиме што су мој рад видели као значајан. Разлог зашто сам се трудио да пренесем његове идеје у читљиви енглески био је интегритет, искреност и охрабрење оних које сам сматрао својим сарадницима, а понеке и својим пројатељима. Лично ми је највећа тешкоћа било читање неких дела написаних двадесетих година која су деловала антисемитски – мада сам схватао да начин на који користи термин „аријски“ треба ставити у историјски контекст, то је било написано пре апсолутног варварства Трећег рајха и његовог геноцидног плана.            

Негде сам већ писао о осећају нелагоде који сам имао током истраживања и путевима радозналости којима никад нисам кренуо (што је резултат бојажљивости и жеље да не кварим радни однос и пријатељство које сам успоставио са мојим сарадницима). Никад нисам успео да истражим аспекте Митриновићевог сексуалног живота или његове финансијске ствари (као што вероватно знате, Вајолет Макдермот уништила је оне архивске документе за које је сматрала да не треба да буду доступни јавности у збирци Библиотеке у Бредфорду).

                                                                                    Разговор водио Немања Радуловић

Ендрју Ригби је професор емеритус мировних студија на Универзитету у Ковентрију. Био је дугогодишњи предавач истог предмета на Универзитету у Бредфорду пре него што је прешао у Ковентри као оснивач и управник Центра за студије мира и помирења. Објављена дела: Initiation and Initiative. An Exploration of Life and Ideas of Dimitrije Mitrinović (East European Monographs, Boulder; Columbia University Press, New York 1984; друго издање Dimitrije Mitrinović: A Biography, William Sessions Ltd, York, 2006), Popular Protest in Palestine, with Marwan Darweish (Pluto Press, London, 2015), Sowing Seeds for the Future (Irene Publishing, Sparsnas, 2022).