Nedavno je otvorena arhiva Odeljenja za specijalnu zaštitu mladih, sektor  istraživanja na temu „Devedesete“. Ovo je ispovest jednog od ispitanika, nazvanog Koka Kola Kid.

——————————–

Jedino čega se sećam iz 90tih je koka kola.

Ustvari, ako bih morala svoj život da svedem na jednu stvar koja je samo bila dobra – bila bi to savršena, jedna jedina,

Staklena litarska flaša Coca – cole.

Svaki dan sam išla sa praznom prozirnom bocom u mreźi za kupovinu, zveckali su ključevi po njoj, taj zvonki zvuk je bio muzika za moje uši, dok hitam u musavi STR u malo manje musavoj zgradi na peskovitim kejevima gde ama baš ničeg nema za mene.

Beli bucko hleb, 200 grama pečenice, kisela mleka iz dana u dan, iz dana u dan… I hladna staklena flaša koka kole.

Da sam tad znala za emotikone posle svakog izgovorenog „koka -kola“, stajalo bi crveno srce. Tri srca.

Bila je bolja i od Radenske 3 srca. Ništa nije imalo ukus kao Radenska, čista, planinska, reska, posle celog dana u kolima na suva usta iz oble staklene čaše sa birtijskog šanka u nekoj nedođiji kroz koju prolazimo, hiljadu ledenih pahulja u meko dečije nepce.

Kola je bila bolja.

Onda je došla ’91.

I ništa me se nije ticalo, moglo je da nestane sve i sva hrana, kao što je i nestala, jeli smo mesecima bljutav sir iz konzerve, znate, anoreksične majke ne kuvaju pa i ne jure da nabave hranu kad krene kriza. I zabole ih da trče i menjaju dinare od plate za marke da može da potraje, da imaju čime da kupe hranu. Većinu života bila sam zahvalna što me je puštala da jedem đubre. I čokolada, to uopšte nije bilo simpatično kad je nestalo. Ljubav mog života, onaj, taj jedini i zauvek…i on je nestao. Svet je mogao da nestane. Ali ne koka kola.

Ta jebena staklena litarska flaša sa tom jebenom tamnom tečnošću bila je jedina dobra stvar.

Prvo je dostigla 20.000 dinara, bila je 5.000, pa 10.000 i na kraju 20.000, a plata lekara 100.000 dinara i to je bilo to. Čežnjivo sam gledala put mesta gde je stajala dok bih odlazila po jebeni bucko hleb, pečenicu i dva kisela mleka. Sve dok nije nestala zauvek iz crvenih duguljastih gajbi u posebnom uglu samo za nju.

…

Došao je prosperitet, došle su dobre godine. Sa njima plastične flaše. Koka kola u plastičnim flašama. Tajland za turiste. Pakao na zemlji. Bila je to kisela, otužna tečnost, sve gadnija što je ambalaža bila veća.

Bio je to poslednji ekser slatke sutrašnjice.