недостаје ми шкрипа снега кристали воде, мраз преко којег бих пројурио прескочио све кранове дизалице у луци без страха, претрчао Дунав све до Калафата Лома или још даље до Констанце уосталом као и сви моји преци утекао бих од ископаних ровова са обе стране улице махнита копита црвено-зелене и црно-жуте коњице од срушених брда границе што се шири ка истоку бетонских урбаних монструма у које ме утерују
недостаје ми шкрипа снега
НИЈЕ PULP FICTION
Недавно сам читао негде како је мајка шољицу коју јој је син Гаврило чувени Принцип поклонио током целог рата бежећи од усташа, немачких окупатора и комуниста који су јој и похарали кућу све до своје смрти концем 1945. носила у недра као успомену
за разлику од Терентинове приче о ручном сату међу америчким заробљеницима у Вијетнаму и његовом чувању у сопственој гузици ова не делује тако јефтино већ управо као прича за филм
можда у томе и лежи разлика између нас и Холивуда
ТАМО НЕДАЛЕКО
могао бих лако рећи тамо опет букти рат опет хватају један другог за већ раније начете вратове израњавани гневни недовољно зараслих рана
поделе таргетирање звиждуци и јаја јаја свих врста одсјаји морнарских пајсера глаткоћа куваних мочуга и наравно ватра не више пламен него разорна ватра која прети поново да прогута
и оне далеко и оне тамо недалеко
БОРАВАК СВРХА И ЦИЉ
оператер мобилне телефоније ми пише како смо заједно спасили 13852 стабла како је моје е-дрво напунило 301 месец од како не добијам рачуне на папиру већ само електронски
ништа му наравно не верујем јер знам да бих живео у сећању других треба изродити децу написати коју књигу и засадити право дрво које ћеш као и децу гледати како расте
док у њиховом хладу читаш књиге
/Из књиге Туцање језика, Пресинг издаваштво, Младеновац, 2025/
(избор из рукописне књиге Света запета, која ће изаћи за предстојећи 67. Међународни сајма књига у Београду у издању Пресинг издаваштва из Младеновца)
ИМЕЈЛОВИ
само лоше вести из Европе гласови, новине, портали, сајтови друштвене мреже, садржаји наратив страха симфонија несреће и стрепње држава, граница пијаца и ораница тешке речи, тешке ноћи још теже главе живот са месождерима је увек изазов ставови се тако убрзано мењају можда баш зато велики део порука завршава у нежељеној пошти
MEMENTO
нема више кућних ритуала илузије контроле веровање да је свет праведан постоји само арсенал дугих ножева, дугих цеви разорне сперме која ће изазвати ударни талас спржити све НВО плаћенике и паћенике поцепати жене у црном од картона појешће фонд за хуманитарно право напунити иницијативу младих оплодити лабрис створити Минотаура који није у депри твоја љубав је двосекли мач у корицама
МОМЦИ ИЗ КРАЈОВЕ
они су као ми хитају у загрљај ветру, ватри, смрти они су као ми шарманти, непредвидљиви без права на зицер пречку знају да је неумивен човек ружан човек они су као ми ловци на непознато, онострано Власи они су као ми наздрављају прецима заборављеном краљевству Србешти плејади богова они су као ми знају шта се налази у делти Дунава Морана Чрнобог они су као ми играју шах сећају се одузимања царства клиса, трулих кобила, жаца и лопова, тапканих жмурки из својих станова, кућа, кафеа, клубова, дискотека подијума за игру доле на Тргу хероја неспремни утопљени даве се у европском трансџендеризму
НОВА ПРЕДВИЂАЊА
читамо са глинених плочица из древног града Сипара Месопотамије Сумера Асирије Вавилона свакако неког од њих када месец уђе у земљину сенку краљ ће умрети натписи са других нас упозоравају краљев млађи брат који има идентично почетно слово у свом имену као и сам краљ побуниће се и заузети престо када киша нестане са неба међутим она крајње прецизна свакодневна као јуче написана да ће црвено-жути пас полудети и нико кога угризе било мушко или женско дете или човек неће преживети искрено нас забрињавају док слушамо читамо и гледамо вести
Stella polare 