Нечастиво неимарство
Говорио је да су га наговарали
да то буде глава
људска
лобања
костурска
грандиозне димензије
где ће у празним дупљама
тамо где су биле очи
горети велике буктиње
вечни плам
ломаче покланих
на зубима величине
мртвачког сандука
биће исписана имена
молитве
јецаји
литургија
кадиш
рогипе
Није се дао поколебати
јер све то је већ
нехотично подилажење
српској некрофилији
Хтео је
да на том месту
оствари цвет
симбол живота
и поновног рађањa
не жели да се народи
препиру и завађују
него да након ужаса
који су се овде догодили
завлада помирење и престанак
наслеђивања мржње
с колена на колено
Међутим на самом отварању
једна од безброј
и преко милион лобања
сама је дошла на церемонију
искрсла је из земље
нашавши се под грабуљама
тихо смо је спустили у Саву
да не плаши присутне
а онда након неразумљивих
предугачких речи које
попут дима из димњака циглане
одлазе у сивило топола
километар удаљени од подножја
камене скулптуре
Отпочело је комешање.
Присутни, у највећем броју
жене у црнини и са црним марамама,
пробили су кордон
и преко празног поља
стуштили се ка споменику.
Више десетина,
можда и стотину хиљада људи
трчало је преко поља
избезумљено грцајући;
саплитало се, посртало, падало.
Продоран, ужасни крик,
па продужено потмуло ридање
које је трајало најмање
седам-осам минута,
све док маса није пристигла
до самог подножја споменика
и опколила га.
Призор је био неземаљски
и подсећао је на Судњи дан.
Био сам по страни,
на савском насипу, скамењен;
споменик се ускоро
зацрнео као саће окићено пчелама…
Деценијама након неимарства
и рушилаштва
већ дубоко у туђем гнезду
накнадне памети
јавно преко радија
одговорио је неком слушаоцу
који се телефоном укључио у програм
помало љутито
То није цвет
већ је то наопако
постављен кров куће.
Снови и идолатрија
Douglas P. сања да је у опет Загребу
види како соколови слећу
на врх Преображењске цркве
не као раније
на Катедралу Узнесења Блажене Дјевице Марије
и светих Стјепана и Ладислава
буди се уплашен опипавајући себе
ослушкујући чују ли се сирене
или тешко стругање гусеница тенка
Douglas P. сања да је у Кијеву
како хода пустим улицама
које су закрчене једино
голубовима светлацима
који кљуцају прљаве опушке
види их на Житном тргу
на пустом Мајдану
буди се узнемирен опипавајући себе
да ли је у једном комаду
недостаје ли му глава или рука
ослушкује чују ли се сирене
за ваздушну опасност
Douglas P. сања да је у Хагу
гледа стотине шарених змајева
како горе на небу изнад плаже
гори светионик, видиковац
цео Шевенинген је у пламену
буди се у грозници
ослушкујући ветар у пољу
доноси ли српскохрватске речи
Будан у брдима Аделејда
Douglas P. пије немачко вино
размишљајући о деблокади
Fort Nade и великим стаблима еукалиптуса
Жута гарда
Непосредно након промена
октобарске револуције
могло је бити тек годину или две
још увек нисмо размишљали
о дану после
о новом датуму у листопаду
атентату и одстрелу
лустрацији и стрељању
возили смо се центром
прошли доле испод Tрга
у пинцгауеру са исцепаном цирадом
похабаној и знојавој униформи
шлемом на глави
и аутоматском пушком између ногу
без вишка пљуга и жена
цирке и вутре
бразилаца или бенџоса
када се већ на првом семафору
ван града
одмах иза нас
зауставио озбиљно лепи
затамљених окулара
црни нови ауди
када се упалило жуто
стакло сувозача се спустило
видела се само дугуљаста
мека женска шака
са лакираним ноктима
која баца тачно
између нас у приколицу
три паклице Davidoff lights
и нестаје далеко испред
Ред вожње
Родитељи доводе своју децу
у Прахово пристаниште
на крају луке
на крај света
да би се возила возом
до станице Нитоген
Деца немају ту срећну околност
да често путују возом
као што су њихови родитељи
у прошлости имали ту привилегију
Вожња траје двадесет минута
можда минут или два дуже
али довољно да упознају тај шарм
узбудљивост давно прошлих епоха
Међутим Србијавоз или Соко
често испадају из шина
стају на погрешним станицама
вагони цистерне проливају киселину
азот или друге опасне материје
на тек завршеним преплаћеним
и позлаћеним пругама
крећући се спорије
него крајем деветнаестог века
Без граница и реда вожње
са електронским путним картама
лако би га неко могао зауставити
Путницима са погрешним именима
то би могла бити последња станица
/из рукописа књиге Пепео боје цинобера/
