| Danica Vukićević je rođena 1959. godine u Valjevu. Osnovnu školu, IX gimnaziju i Filološki fakultet završila je u Beogradu (Opšta književnost i teorija književnosti). Član je Srpskog književnog društva. Radi kao lektor-redaktor, bavi se književnom kritikom i esejistikom. Živi u Beogradu. Prošle godine iz štampe je izašla njena knjiga Unutrašnje more (Futura publikacije, Novi Sad, 2022) za koju je dobila NIN-ovu nagradu. |
Vreme je da započnem priču o tuđim životima koji nisu kao moj. Ali, što su literarniji, to su više moji. Mogu da stojim na ulicama Vankuvera koji me uopšte ne interesuje, kao ni prašina centralnog Koteža. Ukoliko c. Kotež uopšte ima…
***
Kakva god da je Noć //Smrt noći// Koliko god svećice prozora Treperile, noć će Umreti Ružoprsta zora Pomilovaće jorgan na Prozoru Vrapci će brujanjem konsonanata smeniti Slavuja bistri poj Završiće se Ekstravagantno S mnogo roze noktiju Osećam jezik i zube Jezik za zubima Vrebajući o/smeh Zapuštenost je prirodna: lastavičja lasičja lisičja S PROZORA VIDIM AVALU Sada, kada sam slobodna ovaj dan Možda i sutra-dan Vidljivost je upečatljiva Suncem zlatno zlato se Izliva Radujem se mašini koja pravi oblake (Sunce zalazi u 20:27; Čudić kaže sunce niti izlazi niti zalazi, mi se krećemo…) Ko si danas Istorijsko je pitanje. *** Istovremeno mirno/istovremeno dramatično; prirodno kao pauku kukica za mrežu koju tka istovremeno mirno/istovremeno dramatično, sve potaman nam je. ELEGIJA Ranjena sam, ne vidim ranu, ne vidim odakle krvarim, krvarim i kuvam. Medved će naići. Primam radio-talase. Frekvencija se prebrzo menja. Sveobuhvatnost podlosti i glatko zdravlje umirućeg sveta. BLAŽENSTVO U PRISUSTVU VENTILATORA Provela sam dva dana Uglavnom: ležeći, zdrava Jedan bez, drugi sa TV-om Nekoliko celih filmova Nekoliko s upadima Osećala sam se blaženo I istovremeno kao heroina Blažena-heroina-ničega Slatki sati posvećeni Neposvećeni Samo sam živela Dva dana Najteža dilema Bila je da li da odem do Kupatila i isečem nokte Ili da nastavim da Slušam radio-dramu O životu Albaharijeve Majke. ZNAJ Znaj Dok se možda/možda tvoje telo rastaje s dušom Neko spokojno sedi u purpurnoj fotelji U dubokoj starosti i krpi čarapu Znaj Dok ti ranjen drhtiš u groznici odlivanja krvi Neko jede u restoranu i salvetom Briše usta i brkove i oseća blago nadimanje Znaj Dok plačeš i kaješ se u tesnoj koži nelagode Neko puši na krevetu posle seksa i s osmehom Prati dim kako se vije obasjan svetlucavom maglom Iz lampe koja je sve videla Znaj Sinhronicitet i sva pravilnost Ljudske propasti ne tiču te se dok režeš krušku Zlatnu spolja kao pojedini trenuci i odblesci mesinganog držača-upijača Znaj Putovanje nakraj prigradskih bedema biće dugo Završiće se neočekivanim obrtom… Znaj Dok ti gladuješ uverljivo bolno kao Hamsun Neko slaže peškire i pevuši Znaj Vatra u tvom samoubilačkom umu Svetli kao svitac u dvorištu Znaj Iako je nestalo tih kuća tih porodica Ostala si ti. *** Na nekom seminaru upoznala je Džudit Batler i bila zapanjena-razočarana (takav utisak sam stekla) jer je Džudit neprestano pričala o svome malom sinu. Ona to uopšte nije očekivala od JB kao da je uopšte važno šta je ona zamišljala (kakva bi trebalo da bude i šta bi trebalo da govori JB)… pomislila sam tada, pa naravno da će da priča o svome sinu koga toliko voli… *** Oh, o, o, pokazaću ti Moju svesnu svesnost Odricanje od ega Besuznu usamljenost punu Topline… FANTAZAM O PLJAČKI A sada mogli bismo da suočimo naših 19.000 za postavku vodokotlića s Tijaninim ultrazvukom jednjaka za 15.000. CANČUGA I ANTUN Nacionalno blago. BITI ODGOVORNO LUD/A Nevolja s ludilom koje je jedina prava subverzivna društvena aktivnost, jeste to što iziskuje napornu doslednost u prezentaciji. PROSVETLJENJE VREBA DA TE ZAGRLI Bile smo književna ilustracija, „glavna sporedna uloga“, na putu… Izvadak iz izbora, izbor izbora, performativne senke… a toliko smo se smejale. Svaki trenutak imao je smisao, bio je veliki. To nije bilo predviđeno. ŠTA VIDIŠ, ŠTA ZNAŠ Sada se uvek čini neprolaznim, večnim. Sada u sada mi govorimo iz čuvarske kućice, dremljivi, sputani, vidimo i govorimo kao da kućica pluta u kosmosu i vidi se iz nje, iz visina – najšira slika. Ali, avaj, ne, vidimo one koji ulaze i izlaze, više kao obrise i senke, a nas niti čuju niti vide… PRAVCI RAZVOJA Na nekom od tih puteva (via dolorosa prema budućnosti) vidljiv je sve opštiji sve prisutniji zilotizam: zilotizam analitičke filozofije, zilotizam pasjeg silikonskog života, zilotstvo nju ejdža, večne mladosti, ogromne love, bešćutnosti. MI Mi smo ta teško izdržljiva istovremenost, sinhronicitet užasa i ushićenja. SINTAGME, TUŽNI TROPI „Nacizam bez ideologije“, „emotivna kuga“, „ukorenjeni rasizam“… PRAANTIFEMINIZMI I onda će doći „žena“ za veliko spremanje; med sestra profesoru dr primarijusu kako ga jedna „ženica“ čeka ispred ordinacije; „majko“ jače se napni… DAN POSLE OGNJENE MARIJE Park je bio pun – deca, starci, bedž-omladina, srednjodobni i svi, baš svi gledali su u istom pravcu. Pomislih, mora da se nešto dešava u tom pravcu/iz tog pravca i da svi iz parka posmatraju nešto… nešto što ni ja niti iko izvan parka ne može da vidi. UTEHA Udruživali su se oni koji vrede, ne protiv onih koji ne vrede, već oko onoga u čemu su dobri/dobre (na primer, akmeisti); spajalo ih je: izuzetnost, predanost, prosvećenost, elegancija, poštenje… Sada se udružuju najgori, protiv svih, centar ne može da izdrži…
Stella polare 