PESMA
Upali se pička –
Zlotvorka u cure,
A kod mladog momka
Razjari se kure.
Pati mladi momak,
Pati mlada deva:
Njega stojko muči,
Njoj nutrìna seva.
Predrasuda breme
Svak sa mlekom prima.
Što se ne pojebu?
Laknulo bi njima.
Nemaju slobodu
Da se odazovu
Svojoj jakoj želji,
Prirodnome zovu
I da zbace jaram
Društvenih manira,
Da ih mnjenje drugih
Ljudi ne sekira.
Udaće se moma,
Momak muž će biti.
Pa o čemu reč je?
Šta se ovde štiti?
Da l’ će ikad doći
Takvo umno doba –
Da se bez sramote
Jebu pola oba?
Doba kad će listom,
Svi na svetu ljudi
Da se hrabro, smelo
Jebu kao ludi.
Da se jebu divlje,
Svud, i s kime bilo
Sve dok bude takvo
Jebanje im milo.
Hvalim ono što su
Postigli mormoni.
Ne vide u pički
Više dragulj oni.
Jebu se, a niko
Ljubomoran nije,
Svak se kurva javno
Neće da se krije.
Mnim da takvo stanje
I kod nas se bliži.
Zato, curo, snašo,
Smelo suknju diži!
Samo napred, momci,
Vadite mašinu!
Tad i ja ću pesmu
Zapevati inu.
Ìzvući ću njome
Zvonak glas iz sebe.
A do tada idem
Da se sit najebem!
AVDEJ I MARIJANA
Voleo je Marijanu
Avdej, koga dobro znam.
Često sam u njenom stanu
Venuo za njom i sâm.
Momcima se mnogim svide
Te kokete poljske čar;
Ja pak prestah k njoj da idem;
Zrim: izvúći neću ćar
Uporno u njenom domu
On udvarao se njoj.
Nedostupnu potom momu
Proglasi za posed svoj.
Oženi se, naime, njome
Mada otkrit nađe put –
Nije dao važnost tome,
Nije bio tada ljut.
Naprotiv, sa njome krene
On da vodi besede.
Kako on ih meni prene,
Ja zapisah redom sve.
ON
Ti si ljubav, raj, blaženstvo!
Ti si svih vrlina cvast!
Tvoga lika savršenstvo
Snažno budi moju strast.
Za Avdéja Bȁlemana
Niko nije kao ti,
Lapa moja Marijana –
Strast će me sagoreti!
U životu nije bolje
Meni kita stajala.
Nikog nisam, čak ni drolje,
Tako dobro jebô ja!
Kao tebe, moju sreću,
Miljenicu srca mog.
Zato sem u tebe neću
Turati ga ni u kog.
Neraskidiv nas je dvoje
Vezao iz strasti brak.
Jebaću te, luče moje,
Dok me ne progùta mrak.
Kurac neka sipa seme
Ȕsmine međ tvoje dve.
Kratko je života vreme:
Sad si živ, a sutra ne.
Pa požuri, Marijana,
Ljubavi da žanješ slast,
Iskoristi Bȁlemana
Dok u njemu bukti strast.
Godine nam brzo minu,
Omeknuće sasvim ud,
I izgubiće svežinu
Radost koju pruža žud.
Stog ne gubi zalud dane –
Lezi, želja kitu ždi.
Nek jebačina organe
Svojim plamom očađi.
ONA
Slušam mudre reči tvoje,
Niko se ne jebe sam;
Za jebanjac treba dvoje;
Junački ću da ti dam.
Pripij se uz mene, mili!
Guraj pod Venerin breg.
Ja se tvojoj divim sili,
Volim više te od sveg.
Hajde, malo sad uspori –
Svršiću za koji čas;
Cela utroba mi gori;
Kakva sreća, kakva kras.
I zadàhta Marijana,
Razli se po telu jar;
Drhti cura kao grana,
A u oku bleska žar.
Na vrhuncu okršaja
Avdej ječi i, u nju,
Vrlo obilno iz jaja
Sipa tečnost sȅmenu.
Prijatna je vrlo ona –
Devojkama tečnost ta;
Slađa im je od bombona,
Slađa i od šećera.
Eto gde su draž, lepota,
Gde je strasti kolovrat,
Gde punoća je života,
Gde za sekund prođe sat.
Bivstvo naše lepim čine
Jedino divote te,
Kô što cveće, sa šarìne,
Čini lepim proleće.
Tako su se nekad davno
Odreda junaci svi,
Spoznav šta je zbilja glavno,
Jebali do besvesti.
GDE SU DAVNE GODINICE
Gde su davne godinice?
Mladost moja sad je gde?
Gde su nȅkadašnje pice –
Ne znaš koja slađa je!
Stanjiše se ženska tela,
Zgubila je pička šmek.
Nema više ni bordela,
Jebački gde počeh vek.
Ubrali smo mnoge cvetke
Nekoć ja i kurac moj.
Device su sada retke,
Opada im gadno broj.
Evo, ide devojčúrak,
Leto joj je deseto,
A u nje je već pičúrak –
Maltene aršina po!
To je doba bilo krasno,
Bio mi je tako krut:
Mogao sam ženu lasno
Zaredom i peti put!
Jebao sam spreda, straga;
Pušenju sam bio rad.
Zbog njeg jednom i nastrádah –
Prebio me neki gad!
Sve je sada to pozadi;
Više mi se ne diže.
Neka raduju se mladi
Što ne jebem, kao pre.
Nema više kur čvrstoću
Otkako ga ne drkam.
Ubiti se zato hoću;
Život je bez pičke – čam!
DITIRAMB
Dok ležim sam na svome legu,
Pobunjuje se moja pȕt.
I, evo, tera sa mnom šegu –
Već dva je sata nadignut!
I ležim tako u samoći,
Kô ošuren se vrpoljim;
Plavòoku, kroz tamu noći,
Crnòoku u mašti zrim.
I pogled mi se spušta niže,
Sa lica pao je na grud,
Ka divnom cilju sve je bliže,
O što me muči kleta žud?
Da vidim, trudim se u mraku,
Kroz dim uobraženja svog,
Sa kim bih bio u meráku,
U tom trenutku volim kog.
I oči sklapam, al’ badava!
Ne mogu mir da vratim svoj:
Ne želi duša da mi spava,
Ka curi hrli željenoj.
I čini mi se: lepa deva
U pozi izazovnoj spi
I, reklo bi se, nešto sneva,
Na licu – osmeh tanani.
Sa ramena joj belog spade
Spavaćica od batista,
I sinu delić kože mlade,
A pička uspaljena zja.
U vencu dlaka, slatko piče
Od pohote i žudnje ždi,
I kao usnama da miče,
I „priđi“ kurcu govori.
O, snoviđenje sve je življe,
Iz mašte gonim sliku tu
Da ne bih se od strasti divlje
Pretvorio u zverinu.
Od jednog svoga prijatelja
Za ovo čudno stanje čuh,
U njega zavidna je želja
I nadasve maštovit duh.
RASPUSNICA
Kuća trošna, stara,
Jadna li je, joj!
Starica bez para
Stanuje u njoj.
Ona nije sama,
S njome je i kći,
Koja nema srama –
Te sa svakim spi.
Nije htela časno
Raditi za hleb.
Da se kurva, jasno,
Dopade joj ždreb.
Svet je ovde bedan,
Takav nam je grad.
Svak za grošić jedan
Jebati je rad.
Staroj često zlo je,
Živi kako zna.
Odeća od čoje –
Iskrpljena sva.
Šta od muke radi?
Eno, drži post.
Pa od stalne gladi –
Koža je i kost.
Granje pak pre zime
Skuplja pa ga ždi,
Da se greju njime
Starica i kći.
Ova kuća mala,
Njihov skromni dom,
Tek što nije pala,
Skor je čeka slom.
Daske pune rupa,
Beda lazi tud,
A sa njome skupa
Ulazi i blud.
PIČKA
O pičko, kako tvoje ime,
A dobro upoznat sam s njime,
Uzbuđuje i gali duh!
I ono mi je danju, noću,
Kad jebati žestoko hoću,
Prijatnije od sveg što čuh.
I čini mi se usred tame,
Kad teška prožima me žud,
Da vidim obnaženo rame,
Sramežljiv pogled mile dame
I njenu ȕstreptalu grud.
O pičko, tebi ravne nema,
Uživanje si ti i slad,
Za pesnike si večna tema,
Da klanjam ti se, ja sam rad.
Posmatrati te je užitak,
Nadilaziš u građi sve.
Doduše, kurac jeste vitak
I stasit, naizgled, al’ ne!
U pičke je nad njim prvenstvo,
I tu se nema reći što.
U pički sve je savršenstvo,
Nad pesmama je pesma to!
A trougao crnih dlaka
Što rastu pri stomaka dnu
Moj znanac, zemljica mu laka,
Ko bradu vòle popovu.
U vlast bi pao uzbuđenja
Čim začuo bi njihov šum,
I zalud jadna žrtva stȅnja
Kad žud bi smutila mu um.
A ja, razdevičivši svaku
U stidljiv koja spada soj,
Primetio bih i u mraku
Gde obrazi crvėne njoj.
Lagáno, kretom nežne šake,
Spavaćice joj dižem skut
I milujem od pičke dlake
I pritom gladim belu put.
Talasajući blago ćebe,
S užitkom njušim pičkin pah.
A spremajući se da jebe,
U taj se kurac diže mah.
Osamnaest kad cura ima –
O kakve grudi su u nje!
Ni voće nije ravno njima.
Odbaci pero, pesniče!
Kad takve prilike se dese,
Da držiš ih u rukama,
Ma celo telo ti se strese
I duša ti zadrhti sva.
No, treba pičkom da se bavim
I stoga vraćam se na nju,
Jer želim više da je slavim
Od kurca i od mudiju.
Za pičkom svi muškarci lude,
Iz nje se rađa žiće sve.
Zar može lepše šta da bude
Od pičkine golotinje?
O kad bi samo sudba kleta
Produžila pitonu traj –
Da podiže se dok je sveta.
No nema razloga za vaj.
Kad želja nestane bez traga
I jebački ti splasne duh,
Ti upomoć ne zovi vraga –
Za takve stvari on je gluh.
To zlo je kada kur ne stoji,
Al' sredstvo odlično postòji
Da spaseš se od bede ti:
Vaginu prstima raširi,
Te pažljivo u nju zaviri,
I ponovo ćeš jebati.
Kad oko primakneš vagini,
Razbuktava se nagon snen,
I može čak da ti se čini
U kurvu da si zaljubljen.
Razumem strast i nagon shvatam,
Al' nisam baš na kraju fin,
Jer trudim se da maglu hvatam
Čim ljubavni se svrši čin.
Kad krišom gledam sobaricu,
Po danu, a u leta pô,
Da vidim, dešava se, picu.
O žene, vrag vas odneo!
Od divne slike stidnih dlaka
Proključa krv u jedan mah.
Još više kad ti usred mraka
U lice pahne pičkin dah.
Al’ sve je tako to, dabome,
Dok pojebali nismo još.
Za pičku svak se slaže s mnome:
Kad kurac namirimo njome,
Ne dájemo za njû ni groš.
Al’ zašto mlade cure vole
Na leđima da noću spe?
Jer sanjaju muškarce gole
U krevet gde im dolaze.
Ne jebući se, crpu tako
Uživanja u telu sva,
A koje poezija lako
Ne uspeva da òpeva.
O pičko, za me se otvori!
O, ponovo me žudnja mori –
Opisati se ne da to.
Na pičku strasti um mi skreću,
Al' dok sam živ i svestan neću
Proglasiti ih ja za zlo.
O njima moj je svaki stih.
Kad svetu najzad dođe konac,
Ne sumnjam, poslednja od svih
Napustiće ga uprav ona.
Kapetan tako zadnji ode
Sa lađe koja gre put dna,
I posle kobne nepogode
Okružuje ga beskraj vode,
Pred njim je samo pučina.
ŽLEB
Subota je. Veče pade.
Izba. Svetiljke ne gore.
Nemajući šta da rade,
Žene među sobom zbore.
Razgovor se važan vodi –
Pita majku svoju ćera:
„Što mi, majko, tako godi
Kada muž mi kitu stera?“
„Ti si mnogo glupa cura
Ako ne znaš takve stvari.
Kad povuče se kožúra,
To jest kožica na kari,
Žleb izviri na glaviću.
Žlebom tim muškarci čine
Da se našem ženskom biću
Telo topi od miline.“
„A kad dva bi žleba bila…“ –
Reče ćerka. „Joj meraka…“ –
Majka je otpòvedila.
I za sebe dahnu svaka.
Utom, začuv uzdisaje,
Otac se iz dremke prene
Te im gadan prekor daje:
Sram vas bilo, bludne žene,
Jezik vam bez veze melje!
I još ovo kaže stari:
Neće Bog zbog vaše želje
Drugim žlebom kur da kvari!
NESREĆNA PRIČA
Kunem život na stotinu načina
Jer mi usud je dopao hud.
Da li njegova to je sprdačina
Što neprilike prate me svud?
Baš u nevolje zapadam gòleme;
Pamtim, bio sam prilično mlad
Kad crnooka jedna zavòle me –
Važno držanje, telesni sklad.
Dugo ja sam se njojzi udvarao,
Srce htede da iskoči van,
Pod balkonom sam njenim izgarao,
Prvo noću, pa dodah i dan.
Evo, najzad, izmolih joj sastanak.
Al’ čim sedoh na krevet do nje,
Netom usledi sramotan rastanak –
Prdnuh zvučno, i propade sve.
Takvim izložen sudbe šamarima
Prema krčmi sam razvio strast,
I kad spanđah se s čilim drugarima,
Sudba izgubi nada mnom vlast.
A da popravim sopstveno življenje,
Stah ispijati čaše do dna,
I na veliko svoje sam divljenje
Sranja prestao praviti ja.
U SELU
Mučne su zime u selu,
Kuća je tamnica zimi,
Ženama nemir u telu,
Pička bi kitu da primi.
Noć im se vuče polako,
Danju bez posla se maju.
Jeste muškarcima lako –
Samo da jebu se znaju.
Ne bave time se žene,
Samo na prozoru stoje,
Duh od čamotinje vene,
Posla kad nemaju – zlo je.
Dani su sivi i suri,
Nema događanja sjajnih.
Dama kroz prozore zuri
Stočić dok postavlja čajni.
Vidi gde ćurke se kreću
I drva seljanin cepa,
Babe ovsènicu meću,
Psi jedu dignuta repa.
Psar ih je pozvao rogom,
Pa ih mesancetom hrani.
Tako u beznađu mnogom
Jednaki prolaze dani.
Naprasno seljak se zguri,
Pade i sta da se rita.
Dama Vasilisu žuri:
Šta mu se zbilo – da pita
Zašto je pao Emèljan?
Zašto se nesrećnik svija?
Pa se i pride kobèlja
Kô da je lud ili pijan.
Vrativ se, cura se smeje,
Prilazi čestitoj dami,
Kaže da saznala sve je,
Ali, da priča, se srami.
„Slobodno sve mi iskaži
Mani sramežljivost mnogu.“ –
„To što mi gospođa traži
Teško da ispunim mogu.
Videli sve ste i sami
Tu je zaključiti lako –
Odgovor prosto vas mami –
Šta se tu zbilo i kako.“
„Onda mi bar nagovesti.“
Cura tad zboriti stade:
„Poče Emèljan se tresti
Kada je cepao klade.
Zato što, bože me prosti,
Jedan ivérak sa kraja
Kao u naletu zlosti
Zviznu ga snažno u jaja.“
Neke od pesama su objavljene u Ruskom almanhu 23/2018.
Stella polare 