| Владимир Д. Јанковић, песник, есејиста, приповедач и књижевни преводилац, рођен је у Београду 16. октобра 1968. године. Објавио је пет књига песама (Песме, Дрскост, Одбрана Данајаца, Даг и Света Јелена) и књигу кратких прича и есеја Београд за упућене. Аутор је више од 800 песама, вињета, есеја и кратких прича објављених у штампи, периодици и на интернету. Превео је око 300 књижевних дела с француског и енглеског на српски језик, од тога више од 110 романа. Аутор је превода дела Мишела Уелбека, Џ. Р. Р. Толкина, Т. Корагесана Бојла, Фредерика Бегбедеа, Ијана Макјуана, Хилари Мантел, Амели Нотомб, Ен Енрајт, Лејле Слимани… Добитник је угледних књижевнопреводилачких награда Бранко Јелић и Милош Н. Ђурић, као и Награде града Београда Деспот Стефан Лазаревић за област књижевности и преводног стваралаштва. |
ТИГРИЊА: КРАЈЕВИ ПУТОВАЊА КАД БИ УМРЛА, ПОГИНУЛА ИЛИ ИЗВРШИЛА САМОУБИСТВО Питам се Али то је само Болесна машта Шта би било Кад би ти на том путу Умрла или погинула Или извршила самоубиство Осетим онда да то не бих Осетио Не би било Битне промене И даље би се јављала И даље бих Ослушкивао твој Подземни Водени Нервозан Топао Глас Који ми већ Станује у грудима. АЛАПАЧИ, АПАЛАЧИ Смејала сам се данас као Луда Ове планине су нешто најлепше Остарили су Европљани Шта је њима лепо тамо Алпи и Пиринеји Ма ово је права лепота Али ја никако да изговорим Име како треба Имам тај проблем с именима Знам како се неко или нешто зове Али тешко је то превалити Преко усана Ја говорила: АЛАПАЧКЕ, АЛАПАЧКЕ А један ми каже Извините Каже се АПАЛАЧКЕ планине Прво иде П па Л Ја се пресамитила На мом језику Рекох му Никад нисам била та што јој је Прво Л Ни П ми није на првом месту Иако сам П вештије користила Али сад сам баш Алапача Шумско биће Причам с дрвећем Кад замакнем у вирџински Невидиш Прима ме као да сам Шпицаста кула од Жутих и мрких листова Водич и туристи Траже ме По овим страшним местима Дозивају ме А и не знају Како се зовем. НАШИ И ЊИХОВИ Боље се осећам откад нема наших Откад сам се оно Знаш Раскантала с њима у Мејну Али не ваља кад ти њихови Постану наши Онда видиш Да не можеш да побегнеш Од људи А ја то толико желим Толико желим Извини што сам овако Патетична Најтеже ми падају ти сати Кад помишљам да се вратим кући А онда се сетим да нам је Кућа срушена И да сам ја У маскирној униформи Прекривена лишћем Испалила на њу Две зоље. БИВШЕ ОСТРВО Не видим ни наше ни њихове Код мене је све као да никад Ништа није било Пишем ти с брда Које овде уопште није реткост Као што се прича Изгубила си се у Вирџинији Јебали те путеви око света Стојим на високом пешчаном насипу Пуном жилâ и цигала Да ли је то неко насипао сâм Или и природа насула Ово је Једно од места Где нема Несагласја између Природе и човека Постоје само Бука која се не чује И тишина која Бруји. * * * ЈУГ Сишла сам на Југ Или се на Југ попела Ти си некако такав тип Као да си за јужњаке Али веруј ми Више би ти се свидео Север Овде је растројство Мени то не прија А ако ти кажем Да мени нешто не прија Да ли ћеш и ти мени рећи Ако не прија теби Не прија ни мени Жено. АФРИКА У АМЕРИЦИ Довели су Африку у Америку Да би Африка била Друга Америка Да би Америка била Прва Америка И овде постоји та подела Ова земља је млађа од наше Али су раздори у њој Старији. ОТИШЛА Нервира ме кад ти пишем О политици О географији О историји Кад разглабам Монтгомери је леп град Алабама је свит хоум Алабама Али мене боли уво сад за све У ствари бих хтела да се Јебем С тобом А све нас дели Сама сам за то крива Јер ти си и сад близу А ја сам отишла. ТАМПА На Флориди се упознајем С твојим другом Гаврилом Рекао си ми да навратим до њега Ако ме суве реке Нанесу у Тампу О јес Каже Гејбријел Тако се овде зове О јес, мај дир Знам Влада, Влада добар Влада кул тип Ишао у школа с мене Ја седим као уседелица Као распуштеница Као удовица Као све оне жене Које су се Отрезниле. * * * НИСАМ МОГЛА Оставио си ме на Флориди На топлом полуострву Окруженом ајкулама И причао да је Тигриња завршена Нисам ти због тога Замерила Нисам могла да се Наљутим Кад неко нема срца Не може ни да се Љути. ЖЕНСКО Опет ми се јавила идеја А и рекли ми Да се скрасим Да постанем мајка У огромној соби Са огромним огледалом То сам накратко већ била Тешко је бити женско Слушала сам о томе Ех Кад бих и сама знала Да ли јесте. НЕОДСЛУЖЕНА КАЗНА У Оклахоми небо не штеди Као и у твојој песми Мејфилд, Кентаки Али овде се нико не плаши Торнада У тору нема оваца У људима не живи нада Становао је у овом стану Један играч бејзбола Ког су неправедно осудили На двадесет година робије И пустили га после Дванаест Али он се пропио И четири године касније Умро од цирозе јетре Боље да је Целу казну одслужио. БЕДЛЕНДС Идем горе То јест доле У Бедлендс Где ћеш бољег краја Овде кад чују реч Америка Мисле да се то односи На неког другог То ти је као кад смо Ушли у ону кафаницу У Владичином Хану А онај лик Сећаш се На неком Праисторијском бугарском Прича о Србији Као да је то Далека Далека Земља С којом нико од нас Нема никакве везе. РОДИТЕЉСКИ САСТАНАК Јоооој Како ме нервираш Теби човек мора стално Да црта Да л’ те волим Да л’ те волим Да видиш ове овде Они појма немају Ни ко су ни шта су Кад је последњи пут Неко некоме у Небраски Рекао Волим те А ипак се сви воле На све стране Срећни бракови Срећне породице Јуче Истина Неко дете Упало у школу С аутоматском пушком Пушка закочила Скочили на малог Није било жртава После одржан Родитељски састанак Сви се усагласили Морамо Озбиљно Да разговарамо С децом. * * * ЦВЕТ У РЕЦИ Забринуо си ме Тако ми кажеш Па то сам и хтео Да те забринем Како си Питаш Како Усамљен сам Тужан сам И нисам баш добро Знаш шта ми се десило Шта ти се десило Сетио сам се тебе Ooo Јесам Добро, добро Јер сам морао да се сетим Некога ко ће ми одговорити Знаш шта би ти могла Да урадиш Шта Сутра Кад будеш излазила Дааа Оди до Мораве Што Убери неки цвет Баци га у воду После види на нету Колико му треба времена Да стигне Довде Па ми јави Ја ћу седети на обали И чекати га Ти си блесав Потонуће цвет успут Насукаће се негде Појешће га рибе Нека Кажем ти Само ти убери цвет И баци га у Мораву И види тамо Колико му треба Ја ћу да седим и чекам Ако га не видим Рачунаћу: промакô ми Знаш шта је мени важно Шта ти је важно Важно ми је да знам Да си ту петељку Што оде низ воду Ти држала у руци И да су те латице Пловиле наовамо Ех Говориш ми Ти си тако Тако Нежан. * * * НЕЖНА ЉУДОЖДЕРКА Ишао сам у Африку Да садим па-прику Али ми афричка збиља Покварила слику Ништа тамо није слатко Као Соко Штарк Није тамо најебô Тек тако Манго Парк. Остаће ми то, истина Мио континент Али ћу спрам њега бити Смирен апстинент Европоцентризам знамо Да је гола кита Ал’ и афроцентризам је Од гована пита. Афричким је пространствима Она путовала Спорадично Кад јој дуне Писамца ми слала Лажна нада лажна оста Кревет пун ми гриња Тако настао је циклус Песама „Тигриња“. Триковима из Азије Домороце вара Не да би узела злата Драгуља и пара У Врање лагање нема У ње лаж претера Чух недавно да појела Неког људождера. Љубав мучи нас путнике Пише кô да вреди По Африци ја путујем Да тебе поштедим А сећам се свега што сам Само теби дала И што ти си дао мени Кад сам заискала. Али сада пути моји Кроз дивљину воде Нема звери чије шапе Овуда не ходе Направили су од мене Дрогирану лутку Душа ми кô плесан шушти У афричком кутку. Вратила се нисам нит’ ћу Икад да се вратим Пут без срца довека ћу Машински да пратим Зато теби Африка је Попут смрти мрска Јер ја у њу пођох да Дрска љубав смрскам. Ал’ ни смрт мене не жели И њу лако слажем И код смрти закони још Одбојности важе Оставила ја сам тебе Снужденога лица Зар крај свега да постанем Драгог ми убица. * * * СЛАВЕНОСЕРБСКИ ЧИТАОЦИ ТРАЖЕ ТИГРИЊУ, АЛИ... Од Сегеда града Па на југ до Пчиње Примило се слово Матерње тигриње Сваки чатац сада знаде Муке списатеља Ком је судба кô ноћ црна И кад је најбеља Кам’ ги нове епизоде Питу из Сталаћа Зар се та одметну баш И неће се враћа Одакле се све јављала Глобус сажвакала А ни трунак наде пусте Писару не дала Пошта ти више не стиже Чачкају из Чачка Зар не видиш да то нека Шандрцава мачка Можда она седи негде Ту у околини А пише ти као да је Богзна у даљини Шапчани се забринули Неће да ми серу Само један рече као Пронађи бандеру Па се за њу беси одма’ Испод сијалице На тигрињи како кажу За самоубице Из Тимочке крај’не ћуте Из Хомоља исто На истоку видели су Нешто није чисто Где по свету посивелом Путница та језди И писмима мрс извади Војводи нам Пријезди На ноге се због Тигриње Нови Пазар дигô Не сустај нам, православче Алахова бриго Са Флориде вратила се На бесну Мораву Преведи је ти у ислам И спаси јој главу Србија се цела миче И остали свет На тигрињи речи сриче Два-три-чет’ри-пет Љубавне се трагедије Земља ужелела До Европске уније Никад није ни хтела Чами писац, чека писма Нахвата се иње На прозору ледно пише Не заборави ме И да патиш немој за мном Ја ти не постојим О клин качи писанија О скитњама мојим По планети ја лутаћу Иста кô до сада Рекох већ да нећу да се Вратим ти никада Читаоце смируј мудро Реци мртва да сам И да час нам ипак беше Страствен и прекрасан.
Stella polare 