Alhemija

Sneg se otopio
u kap vode pretvorio
niz čizmu skliznuo
u dijamant pretočio
sunce ga zrakom pogodilo
i evo ga sad
sija i
sija.


Usput

Uz put
topole stoje
skoro sasvim gole.
Samo na svakoj najvišoj grani
po koja zlatna liska treperi.
Ostale
s grana donjih
već su odavno u blato pale.
I tako
okrunjena stabla
kroz mrtvi pejzaž se nižu
ideji jednakosti kao da se rugaju.


Martovske ide
 
Uz izlokanu stazicu
pored novog megamarketa
grane džanarika se nadvile.
Strehu maltene napravile.
 
Rascvetane, mirisne
megamarket su zasenile
od razbacanog đubreta pogled odvukle
korak kupcima usporile
u srca im nemir uvukle.


Zimska

Janus nam svoj lepši profil danas prikazuje.
Sunčano je, mraza & snega nema
samo vetar duva
razigrano doduše:
badnjacima, šarenim kesama, papirima
ogolele krošnje je ukrasio,
žičane ograde isto:
pocepane kese - kineski zmajevi
na njima se vijore.
Svečarsku atmosferu upriličio
mogli bismo ako bi hteli
i tako reći.


Zvezdarski vilajet

Umorilo mi se oko od istih prizora.
Pogled mi više ne ide u susret stvarima
već se sudara sa njima.
Za stereotipnom lepotom posegnuću ovde -
da li bi da na Alpima
kojim slučajem živim
osećala isto?
Ili na havajskom ostrvu nekom?
Ume li i lepota
prisustvom stalnim
oči da umori?


Mornari, mornari

Noć je mlada,
najsjajnija zvezda
ujednačeno sija.
Nijednom zatreperiti neće.
Sa zapada baca svoj sjaj na nas
skoro svako veče.
Ne pulsira
samo tako uporno svetli
kao reflektor zemaljski.
(Zar tako zvezda blesak lije?
Mandeljštamovo pitanje
mislima mi se vije!)
Najsjajnija jeste
ipak
Severnjača nije
sigurno
tvorevina je u potpunosti ljudska.
Šta bi radili nekadašnji mornari
da se sad na moru nađu?
Posumnjali u svoje astronomsko znanje
sigurno
i nasukali se.


De origine rerum

Pored Junoninog hrama
na Kapitolu
Rimljani su
kovnicu novca imali.
Tu su je podigli u čast boginji
koju su još
Moneta –
„ona koja opominje“
zvali
jer ih je uvek
dobrim savetima obasipala
i tako ih srećom zasipala.
Novac je sreća
- nesrećan zaključak
Rimljani su izveli
i nama ga izvezli.


Afrika

                   Patrisu Lumumbi

streljački vod puške je podigao, pucao
- na mestu je mrtav ostao
u plitki grob su ga zakopali
pa otkopali
odneli 200km dalje
ponovo zakopali
ponovo otkopali
udove mu isekli
u kiselini ga rastvorili
da od njega ništa ne ostane
ipak
belgijski policajac
nije odoleo
kao trofej
njegov zlatni zub je sačuvao
sad zub u Afriku vraćaju
ćerki da ga daju
šta će ona s njm?


Kako su stradali „Ona“ Indijanci od ruku evropskih doseljenika

Santa leda
plutajući vaš je grob
i mesto pogubljenja
tamo na kraju sveta
gde je Ognjena zemlja.
Za one na obali
vi ste meta
ni lovina čak
i to pokretna
da oko izoštre
preciznost puške provere.
Od vas je jedino ime ostalo
i fotografija par.