ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА: ФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1945-2025 (БРАНИСЛАВ ЈОЦИЋ, МИЛАН СИМИЋ, АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ)

Монографија ФК Црвена звезда 1945–2025, чији су аутори Бранислав Јоцић, Милан Симић и Александар Раковић, настала је поводом осамдесетогодишњице оснивања Фудбалског клуба Црвена звезда и представља дело на граници између јубиларне, пригодне монографије и озбиљније историографске обраде једне спортске институције. Њену основу чини хронолошко праћење развоја клуба од 1945. године до савременог доба, али се тај развој не своди само на преглед резултата, освојених трофеја и значајних утакмица. Историја клуба је посматрана у ширем друштвеном и спортском контексту, кроз промене у организацији и положају фудбала, кроз смене генерација играча и тренера, развој такмичарских система, као и кроз формирање навијачке културе и специфичног идентитета клуба. Посебна вредност књиге лежи у настојању да се историјске чињенице, документа и сведочанства повежу са причом о људима и догађајима који су током осам деценија обликовали Црвену звезду, од њених почетака и послератног периода, преко најзначајнијих домаћих и европских успеха, до савременог периода у којем клуб делује у условима измењеног фудбалског и друштвеног оквира. Обогаћена бројним фотографијама и документарном грађом, монографија тако истовремено има обележја јубиларног издања и покушаја да се историја једног фудбалског клуба сагледа као део шире историје спорта, друштва и културе.

ГОВОР АЛЕКСАНДРА РАКОВИЋА НА ПРОМОЦИЈИ МОНОГРАФИЈЕ 18. ДЕЦЕМБРА 2025. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ

Велика историја Фудбалског клуба Црвена звезда исписивана је осам деценија емоцијом, прегалаштвом играча, трудом тренера и стручних штабова, промишљањем руководстава и снагом армије навијача. Сваки од ових стубова чинио је Звездину конструкцију стабилном и јаком. Звезда је код сваког противника изазивала осећај посебног поштовања, али и спортског страха. Име Црвене звезде изговара се с нарочитим уважавањем широм земљине кугле.

Црвена звезда је основана 4. марта 1945. године у Краљевини Југославији, три дана пре него што је успостављена Демократска Федеративна Југославија с комунистичким руководством на челу. У Црвеној звезди су се углавном окупили фудбалери српских гиганата из доба југословенске краљевине: играчи СК Југославије и БСК-а. Стога је популарност Црвене звезде у српском народу врло брзо досегла широке и дубоке размере. Наредне деценије потврдиле су да је у социјалистичкој Југославији суштина Црвене звезде била српска, сакривена иза комунистичког имена и знака. У време када није било српске династије, нити српске државе, док је Српска православна црква била потиснута на маргине друштва, Црвена звезда је имала улогу интегративног фактора за српски народ.

Велике Црвене звезде не би било без снажне југословенске фудбалске лиге и незаборавних спортских ривалстава која су пленила пажњу јавности. Посебно је реч о одмеравањима снага с осталим клубовима велике четворке: Партизаном, сплитским Хајдуком и загребачким Динамом. Притом, Прва фудбалска лига социјалистичке Југославије била је једна од „лига петице” свог времена, а свакако не пета по снази. Стога је Црвена звезда раширених руку дочекивана на свим светским меридијанима. Била је част угостити фудбалере Црвене звезде као амбасадоре југословенског спорта. Исто тако, било је велико признање гостовати у Београду на позив Црвене звезде. Звездини фудбалери наступали су, под окриљем УЕФА и ФИФА, за селекције Европе и света.

Црвена звезда је нашироко позната по финалним утакмицама највећих Уефиних такмичења. Црвено-бели су одиграли четири европска и интерконтинентална финала и победили су у два најважнија. Титуле првака Европе и првака света 1991. крунисале су све напоре које су и претходне Звездине генерације уложиле да се вину у најславније фудбалске висине. Црвена звезда се тиме, дакле, уврстила у ред најславнијих јер су само 24 клуба била прваци Европе, а само 31 клуб освојио је титулу првака света. Музеј Фудбалског клуба Црвена звезда једно је од тек 15 места на ком се истовремено могу видети пехари клупског првака Европе и клупског првака света.

Са овим најважнијим трофејима Црвене звезде преклопио се период распада социјалистичке Југославије у којој су црвено-бели 19 пута били државни прваци и 12 пута освајачи националног купа. У том смислу Црвена звезда је била апсолутни рекордер. Међутим, стигло је сасвим другачије време које се одразило на Црвену звезду и њену навијачку армију – распад СФР Југославије.

У све ужем државном оквиру, Црвена звезда није показивала снагу као у доба социјалистичке Југославије. Ипак, пре десетак година, са садашњим руководством почео је процес стабилизације клуба. Црвена звезда је у последњих осам година освојила осам узастопних првенствених титула. У претходних пет година освојила је заредом и пет дуплих круна. Данас је са 36 титула државног првака и 29 освојених националних купова убедљиво испред свих осталих у Републици Србији. Притом, је од 2017. редовни учесник лигашког дела најважнијих Уефиних такмичења, Лиге Црвена звезда шампиона и Лиге Европе. Њена међународна препознатљивост везује се сада и за текуће успехе, а не само за сећања на славне дане Звездине прошлости.

Црвена звезда је из спортског поља одавно искорачила у друге друштвене сфере. Звезда је национална институција, интегративна спона и културолошки фактор. Томе даје допринос и ова монографија којом је по први пут на једном месту представљена велика историја нашег клуба. Тиме ће навијачи Црвене звезде и остали љубитељи књиге моћи да крстаре кроз Звездину фудбалску прошлост кад год монографију с полице ставе на радни сто и упусте се у читање текстова пребогатих историјским чињеницама. Опсежни фотоматеријал пружа визуелни повратак у прошлост и непосреднији контакт с личностима које су током осам деценија стварале Звездину историју.

Када је реч о раду на монографији, посебно бих истакао големи истраживачки труд и стваралачко прегалаштво Бранислава Јоцића, затим богато искуство и списатељску активност Милана Симића, којима сам се у ауторском тиму придружио пре годину дана. Такође бих подвукао знатне напоре Синише Божовића, уредника ове монографије, да међусобна сарадња, координација делатности и процес израде књиге буду ефикасни. У том смислу бих дао на важности и значају и осталој двојици уредника: Александру Станисављевићу и Градимиру Бранковићу. Истакао бих и наше најближе сараднике у раду на монографији: Војислава Јакшића и Мају Којадиновић.

Захваљујем се руководству Фудбалског клуба Црвена звезда: генералном директору Звездану Терзићу, председнику Светозару Мијаиловићу, директорима Марку Петровићу, Митру Мркели и Марку Марину – на подршци и разумевању, на схватању важности историјског момента да у време њихове управе светлост дана угледа ова капитална монографија која је обогаћује српску културу.

На крају, сваки поглед на травнати терен Звездиног стадиона изазива узбуђење, емоцију, осећај националне и државотворне свести. Звездин стадион је својеврсна историја великог српског клуба, највећег и у историји Југославије. Генерације звездаша су расле уз Звезду, са Звездом, са њеним поразима, победама и највећим успесима којима је Црвена звезда освајала Европу и свет.”

ИЗ МОНОГРАФИЈЕ