Ове песме у прози или песме слободног стиха (граница је танка, и препуштам читаоцу да одлучи), инспирисане су летом из Шангаја за Москву, чија је мултимедијална библиотека садржала снимке кинеских певача о чијем раду нисам ништа знао нити разумем језик на ком певају. Инспирисали су ме наслови песама преведени на енглески, и не знајући њихов садржај почео сам да импровизујем и да смишљам приче повезане са овим насловима. Да ли се Рајни Јанг и остали певачи могу сматрати коауторима ових стихова, нисам сигуран, али њихово мултикултурално и ваздушно порекло је неспорно.

Клизајући површином воде

Чини ми се као да стално клизим по површини.

Или по разним површинама.

Али сам по површини воде клизао само пар пута у животу.

Било је то на Волги, у Дубни.

Лети смо моји пријатељи и ја дошли на камповање

Имали смо чамац и водене скије.

Било је и паса — у то време сам боравио у стану једне пријатељице:

Она је дуго била у иностранству и замолила ме је да јој чувам пса.

Мислим да се звала Ева.

То је библијско име…

А моја пријатељица је имала гонича, правог ловачког пса.

Дакле, он је стално кружио око моје Еве.

И није било начина да га уразумим.

Чим бисте га отерали, он би поново изронио из мрака

И пришао би нам, окупљенима око ватре.

Ева се у страху сакрила испод моје јакне.

Није желела да има ништа са њим.

Пас је корачао унаоколо.

Слина му је цурила низ њушку.

Када се поново појавио,

Погледао сам му у очи и видео невероватну интелигенцију у њима.

То ме је ударило као гром – имао је тако интелигентан поглед!

Али једноставно није могао да се обузда.

Наставио је да искаче из таме према нама, колико год га ми терали.

Ева се стискала уз мене.

Тада сам по први пут осетио

Како је то бити жена…

Златна рибица Амнезија

Златне рибице обично испуњавају жеље

Али ако желите да заборавите болне успомене

Онда у помоћ притиче

Амнезија

Као златна рибица ће испунити твоје жеље

И избацити из главе све оне заједничке шетње,

Чежњу једно за другим,

Седење поред воде

Бескрајне загрљаје и пољупце

Стиснути осмех на твом лицу

И све што није лице такође ће отићи у заборав

Ништа од тебе неће остати у мени,

У мојој глави, као у празном акваријуму

Пливаће само једна рибица

Са чудним именом

Амнезија

Како лепа реч,

Дивно име за златну рибицу.

Хајде да тако назовемо нашу ћерку?

Извештај о опроштају од младости

Како се мери младост?

Ако се мери глупошћу,

Онда сам толико глуп

Да могу да надмашим сваког дерана

Могло би се рећи да се мери снагом тела и духа

Али толико слабића се може наћи међу младима

А нећемо о кукавицама

Можда се младим може сматрати онај који учи?

Онда су сви око мене млади – научници који уче целог живота

Можда говоримо „збогом!“ младости

Онда када и сами желимо да се растанемо од ње –

Са свим тим немиром,

Неизвесношћу, зависношћу од других

Опраштамо се од младости као са неукротивом љубављу.

За нас и од нас.

Са страшћу која нас умара

Жељне мира.

Ето, то су обележја опроштаја…

Само загрљаји

Јелени Шаури

Нас двоје имамо само загрљаје

Ништа више

Ти одлазиш из загрљаја у своју Васељену

Ја одлазим у своју

Не одлазимо заједно

Загрлили смо се и растали

Као бродови на мору

Као Земљини сателити

У различитим орбитама

Додирнули смо ивице наших душа

И одлетели даље

Журећи ка другим раскршћима судбине

Из загрљаја у загрљај

Наш живот тече

Као вода у сну

Или каша какву једу деца у вртићу

Загрљаји се разливају у тањире

И неки имају више,

Неки мање

Журимо из загрљаја у загрљај

Да би тањири били пуни…

Заслужујемо срећу

Заслужујемо срећу

Заслужујемо је

Скоро да је у нашим рукама

Све што преостаје је да јој дамо времена

Дајте времена срећи!

Каква штета што немам времена

Да вам кажем шта треба да урадите

Да бисте пронашли срећу!

Извините, мало сам пожурио.

Написаћу вам рецепт за срећу

Следећи пут…

Испуњеност

Срећа је испуњеност постојања

Али ако питате испуњену особу

Да ли је срећна са својом испуњеношћу

Вероватно нећете слушати о срећи

Скоро сви се боре са испуњеношћу

Желећи да се реше вишка среће…

Левитација

Полетно расположење –

Ко од нас то није доживео!

Када скачете и поскакујете…

Још један корак – и полетећеш,

Чини ти се да си спреман за лет –

Сам или удвоје, руку под руку,

Шетајући булеварима са вољеном особом

Доживети невиђен осећај лакоће!

Понекад овај лет траје дуго

Обрћете се у ваздуху

Тло вам нестаје под ногама

А сада сте већ горе,

Земља је под тобом,

Изнад тебе жена

Као на Шагаловој слици

Или обрнуто…

Пуњење горивом и премотавање

Упознали сте вољену особу

Да ли је то као пуњење горивом?

Хормони јуре, шибају кроз ћелије

Није вам ни до јела ни до пића,

Само гледате

Буљите и падате у несвест

Или само

„Вау!“

Рецимо да је сусрет неочекиван,

Случајан – а онда лавина емоција

Уф – понела вас.

То је пуњење горивом, али изнутра.

Човек није ауто који се вози

Од једне бензинске

До друге – али ипак некако личи.

Боље је имати бензинску пумпу код куће

И пунити се удвоје, утроје, цела породица…

А ако сте на путу, можете затворити очи

И премотати уназад.

Сетити се свих лепих тренутака.

То је живот – пуњење горивом и премотавање.

Тежња ка задовољству

Да ли је цео наш живот заиста

тежња ка задивољству?

Не, ми желимо уживање.

Желимо нешто више,

Задовољстви је превише лако.

То је као тројка у школи.

Учитељ даје тројку.

Ако ученик одговори како-тако,

Једва ненако, туц-муц.

А ми желимо врло добро.

Желимо одлично.

Да бисмо имали чиме да се хвалимо.

И добијемо

Задовољство

Од нечег вишег!

Интервал и интеграл

Интервал између звукова

То је пауза

Интервал између односа

то је ишчекивање

Интервал између покрета

То је поза

Замрзнути смо у паузи

У истој пози

Између тебе и мене нема интервала

Више не очекујемо ништа

Осим радости сусрета

Већ смо проникли једно у друго

Остављајући интервале другима

Већ смо у интегралу

Стање блаженства

Стање блаженства

Доживљавамо га у мору,

Док лежимо на леђима раширених руку

Или на плажи у залазак сунца

Или ујутру на пољу

На отвореном

И природа је увек присутна

У блаженству

Чак и ако је жена

Она, као и природа, дарује нам

Стање блаженства

А онда се чини да нам више нису потребна

Ниједна друга стања

Чак и ако само стојимо

Држећи се за руке

Са вољеном особом –

То је стајање у блаженству…

Јуриј Нечипоренко је руски прозни писац за децу и одрасле и биофизичар запослен на Институту за молекуларну биологију Руске академије наука у Москви. На српски су преведене његове књиге Дечак са вашара: живот и дела Николаја Гогоља (Paideia, 2010, превод Александра Грубор), Ломоносов, царски помоћник (Књижевни клуб Брчко, 2014, превод Владимир Коларић) и Златни петлић (Змајеве дечје игре, 2021, превод Жарко Миленић). Песме су на изворнику објављене у часопису Аврора (1, 2025, Санкт Петербург).