Oznaka: Масакр

Трајало је то пар дана и ноћи. Прве ноћи двојник Официра је отишао до плаже где је под сјајем звезда лежао један заљубљени пар. Није потребно ни да кажем да су изгледали као из модних часописа. Били су и лепо расположени. Љубазно су се јавили Официру када им је пришао. Све то посматрао сам са малог узвишења у шумици изнад плаже. Официр се осврнуо и када је видео да никога нема масакрирао је ова два тела на исти начин као и свог оригиналног Официра. Такође је из њихових лешева извадио срца, покидао их и из њих ишчупао нешто. Сасвим хладнокрвно је пришао океану и у њему опрао руке. Онда је пришао мени и дао ми у руке мале крваве траке са шифрама. Вратили смо се до нашег бунгалова, он је ушао унутра, скинуо се и легао поред официреве жене. Затворио је очи. Она се само протегла и загрлила га настављајући да спава. Хладнокрвност којом је све то радио била је застрашујућа. Речи неман или чудовиште га много боље описују.

Јутро је убрзо свануло и њихов живот се наставио исто као до јуче. Она је била заљубљена, а он за нијансу ћутљивији од њеног правог партнера. Ту новост, као и вероватно неку макар суптилну промену у сексу она је прихватила као привлачан напредак у њиховом браку. Није се то примећивало међу одабраним припадницима елитног туризма на овом острву, али ја који сам знао за два масакрирана леша остављена на песку прошле ноћи, могао сам да схватим да се нешто дешава међу иначе неприметним припадницима обезбеђења. Видео сам да и Официр то примећује мада се понашао заиста као врхунски професионални убица. И савршен у улози љубавника.

Следеће ноћи поново. Буран секс, она заспи уморна, он се облачи и крене да убија по острву. Последња жртва је био стражар који је нешто посумњао. Када је и њему ишчупао срце улов трачица извађених из лешева достигао је шест комада. Стигли смо пред бунгалов и пре него што је ушао код своје поспане жене окренуо се ка мени, ставио длан на моје чело и рекао ми да меморишем све бројеве и одредим локацију. Гледао сам кроз прозор, како Официр улази и леже поред лепотице. Сада се он протегао, дубоко уздахнуо и заспао следећег момента. Моја рука је на длану држала трачице, принела их је очима и окренула их ка светлу, али мозак није имао појма шта овај манијак тражи од мене. Ипак, када сам погледао у бројеве и слова, у неком делу свести који ми до тог тренутка није био познат почело је брзо рачунање и поређење безбројних редова са словима и бројевима. Говорили су ми да користимо само мали део могућности нашег мозга, али ово је било изненађујуће чак и за неког ко је сада сасвим сигурно знао да је омађијан. Рачунање, ако се то тако могло назвати, било је јако напорно, морао сам да седнем, наслоним главу на руке и зажмурим. Трајало је јако дуго док се изненада није појавио резултат. Веома компликован, али у тренутку сам га меморисао. Наслонио сам главу назад на зид бунгалова и прекинуо се као да ме је неко изкључио из струје.

Пробудила ме је његова рука. Скочио сам на ноге и имао потребу да салутирам пред њим или урадим нешто слично.

Реци.

Дунав27три крста југ југоисток кроз ЛТЛФ128УРП. То су координате.

Требао је један тренутак да на његовом лицу видим да је био изненађен, али уједно и схватио то што сам му рекао. Она је стајала иза њега и није схватала ништа. Као ни ја. Официр је наредио да кренемо истог тренутка. Питала је шта се дешава и зашто сада одлазимо, а он ју је загрлио и практично повукао за собом. Кренуо сам без поговора. Хипноза је била јача од сваке моје мисли. По стазама острва се већ видело да се дешава нека ванредна ситуација. Пуно људи из обезбеђења, војне летелице су се спуштале на локални аеродром. Наоружана патрола нас је зауставила и идентификовала Официра и Лепотицу скенирајући им лица. Официр им је наредио да и мене пропусте. Скенер им је показао његов чин па су извршили наређење. Помислио сам да од њих затражим помоћ и кажем да је овај двојник убица свих оних масакрираних, да је он тај кога траже, али то је била само узалудна мисао на коју моје тело није реаговало. Лепотица је гледала око себе и схватила да се дешава нешто чудно и можда веома опасно. Наравно, имала је поверења у њега. Па она је његова безрезервна подршка. Он јој је само успут рекао да су га позвали да дође што пре у локални штаб на копну. Без да то пријави властима на острву.

На уласку у луку проверила нас је још једна патрола. Војник је направио корак уназад када је добио идентификацију Официра и само нас љубазно пропустио.

Ходао је брзо молом око кога су биле усидрене јахте. Лепотицу је скоро па вукао за руку, а и ја сам морао да потрчим. Пришао је огромном кабриолет глисеру чији претежни део трупа је заузимао вероватно неописиво снажан мотор. Лепотицу је готово гурнуо унутра, скинуо уже са веза, убацио га унутра па и сам ускочио. Тамнопути морнар атлетског изгледа се тек тада тргао из дремежа коме се предао на удобним кожним седиштима. Погледао нас је и запитао о чему се ради. Официр је само прошао поред њега, погледао у нешто на инструмент табли и окренуо кључ за стартовање мотора.

Еј, еј, полако дасо.

Било је то последње што је морнар рекао. Официр је ухватио његов потиљак у ударио њиме снажно у ивицу брода. Крв је покуљала из лобање мртвог морнара. Она је вриснула, али је бука мотора учинила да то буде само гримаса и стилизовани гест једне лепотице као из времена филма пре појаве звука.

Џиновски глисер је јурио таквом брзином да смо сво троје били као у сред олује. Другог ветра није било, самим тим ни таласа, тако да се брзина којом смо се удаљавали од острва повећавала док су само два помахнитала пропелера додиривала површину океана. Она је ужаснуто гледала у свог мужа за воланом. Себе је приљубила уз ивицу брода покушавајући да ничим не додирне крваво мртво тело прострто по белој кожи кабриолета. Монструм је закључао волан пошто је брод усмерио у жељеном правцу. Окренуо се и једним покретом подигао и у океан бацио мртвог морнара. Лепотица је устала да би погледала за лешом кога су прекрили таласи глисера. Закорачила је ка свом мужу.

Љубави, шта ти је?

Он је био окренут леђима мени, а моје тело је успело да испуни жељу мојих мисли. Погледао сам јој право у очи, одмахнуо главом и прошаптао.

Он је двојник.

Монструм је видео да она гледа у мене и окренуо главу таман да ухвати покрете мојих усана. Онда је шаком ухватио њен врат и унео јој се у лице које је почело да се изобличава од стиска.

Ја сам човек. Човек, јел разумеш конвертиту. Пренеси то белим ајкулама. Нека и оне знају да смо се вратили.

Пробала је нешто да каже али то је био само самртни ропац. Угасила се у несхватљиво јаком стиску његових прстију. Клонула је а он је још неки тренутак без трунке емоције, са перверзном знатижељом гледао у њено изобличено лице. Један кратки тренутак, а онда је и њу бацио у океан. Нагонски сам се окренуо за мртвим телом те дивне младе жене које је остало у мору из нас. Само се заљуљало на таласима нашег глисера. Већ смо били са свих страна окружени океаном. Нигде се није видело никакво копно. Официр или како год да назовем ово махнито биће гледало је ка простору коме смо јурили. Држао је волан стојећи изнад ветробрана док су му капи воде ношене ветром ударале по лицу. Лагано сам пришао и стао поред њега. Било ми је доста свега.

Добро. Сада ја.

Није ме ни погледао.

Седи доле и ћути. Ти си стари модел. Требаш нам.

У следећој епизоди: „Весло“.