Kako je Milo ΔukanoviΔ (26), diplomirani ekonomista i Δlan CK SKJ, u razgovoru sa Ratkom KneΕΎeviΔem za DUGU, (br. 391, februar-mart 1989), ispraΔao staru politiΔku klasu. Izvodi iz intervjua pod naslovom „Pet fotelja ne Δine sistem“ najmlaΔe zvezde antibirokratske revolucije u Crnoj Gori, datog pre viΕ‘e od tri decenije.
Ovo je vreme ruΕ‘enja dogmi, vreme velikog otreΕΎnjenja. Stepen ideoloΕ‘ke indoktrinacije je visok i nje nisu poΕ‘teΔene ni mlaΔe generacije, recimo mi (…) Sa ljudskog stanoviΕ‘ta, imam razumijevanja prema svim pripadnicima jednog starog politiΔkog koncepta, koji pred kraj svoje karijere, u bitno izmijenjenim uslovima politiΔkog rada ne mogu da naΔu sebe. Na razumijem ih sa politiΔkog i moralnog aspekta, kad neΔe da shvate da u ovoj fazi druΕ‘tvenog razvitka, koju obeleΕΎavaju, moΕΎe se slobodno reΔi, promene karaktera tektonskih poremeΔaja, oni nisu u stanju da drΕΎe korak i da Δe svojim usiljenim zadrΕΎavanjem u toj radikalno novoj politiΔkoj orijentaciji usporavati i ugroziti proces neophodnih druΕ‘tvenih reformi. Zato i mislim da je vrijeme da dobar dio onih sa namnoΕΎenim mandatima u politiΔkim i drugim organima odu na zasluΕΎeni odmor, a βnek zastavu nosi svaka nova smenaβ.
Samo prividno, u Crnoj Gori je rat zavrΕ‘en. Dobijena je samo prva bitka, ne tako laka. Rovovski rat se tek zahuktava. Nijedna stara i poraΕΎena politika nije galantno prepuΕ‘tala svoje pozicije i priznavala poraz.
Kad je Crna Gora u pitanju, po mom miΕ‘ljenju, potrebno je razluΔiti neposredan povod, odnosno tu kap koja je prelila ΔaΕ‘u ΕΎuΔi crnogorskog naroda prvih dana nove godine, od suΕ‘tinski dubljih uzroka minulih dogaΔaja. U nju su stali i do oΔaja doveden socijalni status ogromne veΔine radnih ljudi i graΔana i razoΔarenje indolentnoΕ‘Δu jugoslovenskog i crnogorskog politiΔkog vrha u odnosu na Kosovo, i neslaganje sa sve izraΕΎenijim politiΔkim trvenjima meΔu rukovodstvima, i ogorΔenje neautoritativnoΕ‘Δu i do gubljenja identiteta nesamostalnoΕ‘Δu crnogorskog politiΔkog i drΕΎavnog vrha. Dugo je akumulirana kritiΔna doza nezadovoljstva jednom politikom, koja je evidentno bila jalova i odnaroΔena.
Silovitim ulaskom naroda u politiku taj donedavno rezervat za posveΔene ruΕ‘i se kao kula od karata. RuΕ‘i se decenijski veΕ‘to, gotovo religiozno, reΕΎirana birokratska dogma o nedodirljivosti rukovodstava, koja su dugo trenirala svoj βdragi narodβ na snishodljivost, posluΕ‘nost, trpeljivost i aplauze. Pogotovu je u temperamentnoj i kiΔmenoj Crnoj Gori, gdje se na kaΕΎe uzalud: glavu za obraz, a obraz ni za glavu, taj raskid sa nedostojnoΕ‘Δu takvih dogmi morao biti oΕ‘tar i dramatiΔan.
(…)
MoraΔe, dakle, sada, kada se stvari postavljaju s glave na nogu, oni drugovi iza kojih umesto rezultata stoje maratonske biografije, koji su, Ε‘to bi NjegoΕ‘ rekao, βizdali narodno nadanjeβ, silaziti sa scene. Mirno, po prirodi stvari, bez stodnevnog opiranja i uvreΔenosti, naroΔito bez patetiΔnih rekvijema.
Silovitim ulaskom naroda u politiku taj donedavno rezervat za posveΔene ruΕ‘i se kao kula od karata. RuΕ‘i se decenijski veΕ‘to, gotovo religiozno, reΕΎirana birokratska dogma o nedodirljivosti rukovodstava, koja su dugo trenirala svoj βdragi narodβ na snishodljivost, posluΕ‘nost, trpeljivost i aplauze. Pogotovu je u temperamentnoj i kiΔmenoj Crnoj Gori, gdje se na kaΕΎe uzalud: glavu za obraz, a obraz ni za glavu, taj raskid sa nedostojnoΕ‘Δu takvih dogmi morao biti oΕ‘tar i dramatiΔan.
Neposredan povod januarskih dogaΔaja u Crnoj Gori bila je tuΔa, da ne upotrebljavam tu nabrzinu smiΕ‘ljenu sintagmu o hitnim merama. Ja u toj bezumnoj odluci vidim potvrdu svoje dijagnoze o dubokom dugogodiΕ‘njem jazu u Crnoj Gori izmeΔu naroda i rukovodstva. Jer ko bi, sem onog ko se toliko birokratski otuΔio i osilio, mogao do te mere potceniti karakterni sklop crnogorskog naroda, da mu priredi batinanja, i posle svega, da mirno sedi u fotelji ΔekajuΔi zaborav za tu sramotu.
Samo prividno, u Crnoj Gori je rat zavrΕ‘en.Dobijena je samo prva bitka, ne tako laka. Rovovski rat se tek zahuktava. Nijedna stara i poraΕΎena politika nije galantno prepuΕ‘tala svoje pozicije i priznavala poraz. Zar oproΕ‘tajno slovo pojedinih njenih aktera ne zvuΔi upozoravajuΔe, da ne kaΕΎem preteΔe: istorija Δa navodno dokazati da su oni ipak bili u pravu. Tako to i biva. Kada ponestane argumenata za politiΔki dijalog, pa shvate da moraju otiΔi, onda makar mnogi od njih ΕΎele brzu kompromitaciju svojih naslednika da bi iz te Δinjenice crpli dokaze za svoju nevinost. No, kada bismo se mogli u potpunosti koncentrisati na izradu projekta buduΔnosti, mi se i ne bismo plaΕ‘ili suda istorije.
(…)
Kada je program u pitanju, napraviΔemo ga brzo i kvalitetno. Samo, bez nervoze. Za sve ove godine, a bilo ih je tridesetak, niko nije ni pitao za program. Mandati su uglavnom blanko dobijani i tako troΕ‘eni.
(…) Narod je zakoraΔio na politiΔku scenu i uspostavio stalnu demokratsku kontrolu voΔenja politike. Ta kontrola, doduΕ‘e, joΕ‘ nije institucionalizovana, ali je i ovakva i te kako potrebna, jer viΕ‘e uzurpacije vlasti neΔe moΔi da bude. Politika mora postati prohodnom i protoΔnom za stalno nove ljude i ideje, upotrebljive, blagodetne. Odzvonilo je doΕΎivotnim profesionalnim politiΔkim karijerama i vlastohlepcima. Neka to bude javni posao, kojim Δemo se pomalo svi baviti, jer je dosta sudbine naΕ‘e prepuΕ‘tano samo izabranim voΔama. Umesto profesionalne a diletantske, zasnujmo politiku kompetentnu, a deprofesionalnu, do granice optimalnosti. Crna Gora nikad u svom posleratnom razvoju nije bila u teΕΎoj druΕ‘tveno-ekonomskoj i socijalnoj situaciji. Danas je potrebno podmetnuti leΔa za Crnu Goru. To moraju uΔiniti, pre svega, oni koji je doΕΎivljavaju kao svoju sudbinu, ali i svi drugi koji oseΔaju patriotsku obavezu da svojim znanjem i iskustvom doprinesu stabilizaciji prilika u Republici i intenziviranju njenog razvoja.
Stella polare 